Poreklo prezimena, selo Kopanjane (Vranje)

14. maja 2016.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Kopanjane, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Kopanjane je na obema stranama doline Kopanjanske Reke.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora (kladenaca), od kojih su poznati: Porečanski Kladenac i Pačkalo. Ima ih još na nekoliko mesta, ali su slabi i bez imena.

Zemlje i šume.

Oralija ima oko kuća a i dalje od njih na mestima zvanim: Bačkalište, Kućište, Svinjarnik, Pržar, Vrteška i Gizdavo Drvo. A na istim mestima ima i pašnjaka. Branike (nasipe) imaju mestimično na obema stranama doline a i na mestima Vrteški i Svinjarniku. Nemaju zajedničku ni pašu ni šumu. Imali su zajednički zemlju, pa su je pre 30 godina podelili među sobom. To je bila neka „magul zemlja“ – zemlja bez gospodara; kao takvu su je smatrali za svoju, pa je podelili pošto su za nju dali 35 „kesa“.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa i podeljeno je na mahale: Uroševačku (u kojoj su Uroševci)– na levoj strani doline Kopanjske Reke, Surdulsku (Surduljani žive u njoj) – je na istoj strani doline na mestu Paprtljivici, Porečansku (Vodeničarci i Kačarci) – na desnoj strani Kopanjske Reke, većinom u ravnici i blizu reke i Nikolinsku Malu (u kojoj su Nikolinci i Surduljani) – na desnoj strani Kopanjanske Reke; kuće su joj u dve grupe, od kojih je jedna na kosi Jabučetu, na mestu Ograđu.

Svega u selu ima 30 kuća.

Ime selu.

Selo je po pričanju nazvano Kopanjane po  tome, što je čuma sve stanovnike starog sela, mesto kojeg je današnje, pobila – „iskopala“. Male su nazvane po prezimenima stanovnika u njima, izuzev Porečanske, koja je dobila ime zbog svog položaja.

Starine u selu.

Pored „sela“ postoji staro selište, koje je na desnoj strani Kopanjanske Reke ispod Vrteške. Priča se da su tu do skora bile „duvarine“ i „ćeramidine“. Za selo, koje je tu bilo, vele, da ga je čuma uništila; dok se jedan čovek, koji je otišao u Kumanovo na pazar, vratio, čuma je sve pobila, osim jedne devojke, sa kojom on pobegne i selo potpuno opusti.

U selu postoji Gradište, na Cuculjki, na iskrajku kosanice, koja se sa leve strane između Svete Gore i Veljog Vrha spušta u Preobraženjsku Reku. Na Gradištu ima kamena običnog sa zaostalim krečom, komada od slomljenih „ćupova“ od velikih lonaca, sve je rastureno.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

-Nikolinci, Aranđelovdan.  Priča se, da su najstarija porodica u selu, čiji su stari doseljeni pre 100 godina iz Stepanca i u današnjem selu zatekli 2-3 kuće, čiji su se stanovnici odmah razbegli.

-Vodeničarci, Mitrovdan, su drugi po starini u selu, čiji se predak doselio iz sela Klečovca (selo na ušću Krive Reke u Pčinju). Tamo je živeo u zadruzi od 40 ukućana, pa pošto ubiju Turčina, koji im je sestru ugrabio, razbegnu se i jedan od njih – Petko, dobegne u Kopanjane.

-Kačarci su treći po starini u ovom selu, koji vode poreklo od jednog prizetka iz sela Prvonska (Pčinjski srez), koji se ovde doselio – prizetio pre oko 90-100 godina. Ne kaže se koju slavu slave.

-Uroševci, Nikoljdan, su sledeći po starini, čiji su stari (dede im) ovde doseljeni pre 80 godina iz sela Šaparce (Vranjska Pčinja u slivu Vardara); tamo im se deda zavadio sa braćom pa se zbog toga doselio u Kopanjane.

-Surduljani, Nikoljdan, su došli pre 70-80 godina iz obližnjeg sela Surdula; oni su iz  terzijinske porodice u tom selu.

Iza ovih u selo se niko nije doselio, te je selo raslo samo priraštajem.

Seoska slava je car Konstantin i Carica Jelena.

I ovo selo je postalo od prvog sela, koje je bilo na desnoj strani Kopanjanske reke, gde je Porečanska Mala; iz „sela“ su se razišli pre 70-80 godina.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.