Порекло презимена, село Тамњаница (Бела Паланка)

22. април 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Тамњаница, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Село је под доњом језерским подом (520 м) испод виса Вучји Дел (600 м) у нивоу тамњаничке заравни (450-460 м), на широком темену највише Нишавине терасе од 200 метара и, у долинском делу, на западној страни повременог тока који се у изворишту зове Селиште, а на току кроз село и даље назива Роја.

Воде.

Мештани се служе водом са бунара, три сеоске чесме и извора. Бунари су у насељу дубоки од 5 до 20 метара а по пољу 6-7 метара. Главни извори су: Бачкало, Девонка, Смрденац, Џиџија, Кочичка, Мошљенац и Рпчнинац.

Границе атара, земље и шуме.

Граниице атара повучене су на местима: Лозја – са Крупцем; Рођовица – са Долцем; Мићин Трап, Росуља и Дебела Страна – са Лесковиком; Брљенац, Ропек, Крушје, Равни Дол, Мали Вучји Дел, Раскрсје и Дубрава – са Лаништем; Крушје и Рудине – са Ветом; Крушје, Боцина Страна и Река – са Глоговцем; река и Лице – са Шпајем; Попов Долац, Забел, Молац, Мићевица и Лозја – са Црвеним Брегом.

Топографска имена за обрадиве површине су: Мићевица, Бара, Лазарев Дел, Клепало, Голема Њива, Чука, Прчевац, Боцина Страна, Мировица, Вучји Дел, Дуга Пољана, Брљенац, Смрденац, Вир, Росуља и Тупанар. Утрине и шуме обухватају: Крушје, Брљенац, Копарицу, Чуку, Боћин Гроб, Мртовац и Раскрсје.

Тип села.

Тамњаница је насеље збијеног типа и у сеоским крајевима на темену терасе и у крајевима у долинском делу. Насељски крајеви су: Долња Мала, Дел и Новосел.

Старине у селу.

На месту Црквиште налазе се „зидурине“ од „Латинске цркве Св. Петке“. У развалинама црквишта налазе се стари новци. Око црквишта Св. Петке становништво се окупља на сабор о Св. Јеремији. У насељу је сеоски оброк посвећен Васкрсу, око кога се „зареченог дана“, обвијају литије о сеоској преслави.

Од неког старог гробља ранијег становништва на  месту Мали Црвени Брег у гробницама су пронађене „сребрне паре“ зване „костадинке“, гривне и прстење. На месту Клепало налазе се трагови налазе се трагови неког другог старог, највероватније средњевековног гробља.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Китичовци (Миленковићи), Св. Ђорђе.

-Рогљинци (Живковићи), Св. Ђорђе.

-Стојинци и Станојинци (Стојићи и Станојевићи), Св. Ђорђе.

-Јанинци (Ђорђевићи, Веселиновићи и Живковићи), Св.Ђорђе. Има их одсељених у Ниш.

-Ђорговци (Ђорђевићи), Св. Ђорђе.

-Велковци (Вељковићи), Св. Ђорђе.

-Врцинци (Илићи), Св. Ђорђе.

-Реџинци (Петровићи), Св. Ђорђе.

-Милошевци (Милошевићи), Св. Ђорђе.

-Гођинци (Матејићи и Јовановићи), Св. Ђорђе.

Досељеници су:

-Лилинци (Лилићи), Аранђеловдан, су из Лесковика.

-Соколичевци и Ћосинци, Никољдан, су из Лесковика.

-Пижинци (Ђорђевићи), Аранђеловдан, су из Црвеног Брега.

-Ћирићи, Јовањдан, су из Црвеног Брега. Има их одсељених у Белој Паланци.

-Игинци (Игићи), Алимпијевдан. Су из Вете. Има их одсељених у Ниш.

-Рињци (Станојевићи), Аранђеловдан, су из Риња.

-Османовићи, Св. Василије, су из Црнче, Цигани-Роми, ковачи.

Сеоска преслава је Васкрс, заветина Пејчиндан а „воловска слава“ је Св. Јеремија. Тог дана се меси колач „да се не тикају волови“.

Село има своје гробље.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.