Порекло презимена, село и насеље Долац (Бела Паланка)

6. априла 2016.

коментара: 0

Порекло становништва насеља и села Долац, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Географско топографске прилике.

Претежни део села лежи у дну и на обема долинским странама проширеног, доњег дела, крашке долине Сливине Падине, између дискецијама просечног и у комаде издвојеног доњег језерског пода Њиве и Славковог Дела (520 м), на западу и вишег подишта Лојза и Пода (826 м), на истоку. Заметни део насеља постао је на месту где се Сливина Падина, која у горњем делу изнад села – између Китке и Комина све до Преода, Ручибука, Гредице, Мртвине и Челине Стене, готово до под сами гребен сврљишког планинског венца у врх северног оквира котлине – има дубок долински усек стрмо нагнутих страна, састаје се, с такође крашком, долином Драганине Падине.

Воде.

Мештани се служи водом за пиће са сеоске чесме која се зове Смрденац а налази се код школе, са бунара и извора. Бунари, дубоки 3 до 10 метара, „губе воду“ сушних лета. Главни извори су: Сип и Цигански Кладенац.

Границе атара, земље и шуме.

Границе атара повучене су на местима: Нишава, Дедац, Љутетица, Подвиње, Дел, Ђурин Дол, Комин, Паралово и Ћићерење – са Градиштем; Радев Камен, Ручибука, Прекобучје – са Гулијаном; Орљак, Арнаутски Трљак, Драга, Било, Скрамина Падина, Попова Рудина, Градишко Поље, Нишава, Караџина Међа, Ошљанац – са Крупцем; Ошљанац и Роговица – са Тамњаницом; Орл и Нишава – са Лесковиком.

Топографска имена за обрадиве површине су: Дедац, Дел, Славков Дел, Николин Гроб, Њива, Цренац, Под, Ливађе, Равниште, Смоковиње, Брод, Растоке, Падина и Лојза. Утрина је на местима: Паралово, Осреци, Гредице, Јасеновица, Ковиљевина, Алушки Врх, Попова Рудина и Драга. Шуме (граб, јасен и диволеска) обухватају: Сливини Падиње, Ковиљевину, Скрамину Падину и Попву Рудину.

Тип села.

У целини Долац је доласто долинско насеље израженијег разређеног типа. Куће су у појединим махалама окружене окућницама и шљивацима, те су и куће и махале разређене. Најближе махале су на раздаљини од 200 до 250 метара а најудаљенија је махала Рајчинаца од Доње Мале, преко километар.

Старине у селу.

У селу је оброк Св. Ђорђа урезан у столетном храсту, кога „не могу да опаше петорица људи“. Село је овај оброк примило од сарог насеља у Пустом Долцу. Оброк Св. Пресвете подигнут је 31. маја 1898. године, када је село тешко настрадало од поплаве и бујица.

Од насеља на Пустом Солцу остало је Старо Гробиште, које данашње становништво поштује и поред тога што у том гробљу не почивају њихови преци.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Ђусинци (Стојановићи и Јовановићи), Никољдан.

-Лолинци – Ђусинци (Николићи и Живковићи), Никољдан;

-Вучковци – Ђусинци (Вучковићи), Никољдан. Вучковаца има одсељених у Моклиште.

Досељеници су.

-Поповци (Поповићи), Аранђеловдан, су досељени из Трна у Бугарској.

-Ковилковци и Дмитровци (Милићи, Петровићи и Димитријевићи), Аранђеловдан и Св. Мина, су из Горњег Риња. Све куће Дмитроваца славе Св. Мину по свом претку који је дошао у Ковилковце као приводњак. Прекор Ковилковци потиче од стариначког рода који је делом изумро а делом се раселио у Ниш „због чуме“. Турци су на једну удовицу из тог рода, која је имала велико имање, довели човека из Горњег Риња, који се са њом оженио. Тако је насељена и већина предака досељеничких родова непознатих места и области.

-Јоцићи, Св. Петка, су из Шљивовика.

-Радовановци (Радовановићи), Јовањдан, су из Гулијана.

-Зајци (Јовановићи), Аранђеловдан, су из Горњег Риња.

-Милутиновићи, Св. Василије, су Цигани-Роми, досељени из Шљивовика.

Досељеници из непознатих области и места, насељени као и остали досељеници у турско доба су:

-Шуштаровци (Стојановићи), Аранђеловдан.

-Пајтинци (Живковићи), Аранђеловдан.

-Ћувалци (Филиповићи, Живковићи и Живадиновићи), Аранђеловдан.

-Ђуринци (Ђорђевићи), Аранђеловдан.

-Аврамовци и Лилинци, Никољдан. Аврамовци су (Јоцићи, Аврамовићи, Ристићи); Лилинци су (Лилићи, Николићи и Петровићи).

-Милкинци (Анђелковићи и Николићи), Јовањдан.

Сеоска преслава и заветина је Св. Ђорђе.

Село има своје гробље.

*

Порекло становништва насеља Мали Долац

Географско топографске прилике.

Насеље лежи на алувијалној равни Нишаве, у атару села Долца, јер још није оформило дефинитивно свој атар, код истоимене железничке станице на апсолутној висини од 357 метара. Мали Долац је железничко насеље од 23 куће, основано око железничке станице, као одмориште и мало, искључиво локално, занатско-трговинско средиште за суседна села доњег дела Белопаланачке Котлине. Прву кућу у ранијој заселици Долца, као бакалницу, отворио је 1920. године Антанас Савић од Чонђинаца из села Црнче. Отварањем друге бакалнице Александра Величковића из Градишта, који је подигао две куће, отпочело је, од 1933. године, знатније насељавање, које је и данас у току, те Мали Долац, који се понекад у становништву  зове Станица Долац, већ прераста у потпуно самостално насеље. У насељу има неколико занатских радњи и трговаца око којих су згомилане куће досељеника узбијене групе.

Порекло становништва.

-Јонићи, Св. Петка, су из Округлице, ковач.

-Петровићи, Аранђеловдан, су из Островице.

-Јовановићи, Никољдан, су из Долца, трговац.

-Николићи, Јовањдан, су из Долца, пензионер.

-Ђорђевићи, Аранђеловдан, су из Долца.

-Величковићи, Никољдан, су из Долца, пензионер.

-Крстићи, Аранђеловдан, су из Долца.

-Радовановићи, Јовањдан, су из Долца.

-Чинђинци (Савићи), Св. Петка су из Црнче, трговац.

-Манићи, Никољдан, су из Црнче.

-Величковићи, Јовањдан, су из Градишта, трговац.

-Милићи, Никољдан, су из Градишта, трговци.

-Крстићи, Св.Ђорђе, су из Градишта од Латковаца.

-Стојановићи и Рајковићи, Аранђеловдан, су из Ланишта.

-Бугараши (Живковићи), Јовањдан и Св. Ђорђе, су из Тамњанице.

-Живковићи, Никољдан, су из Тамњанице.

-Илићи, Св.Ђорђе, су из Тамњанице од Врциних, железничар.

-Живковићи други, Јовањдан, су из Црвеног Брега од Пешинаца.

-Ћирићи, Никољдан, су из Моклишта.

-Марковци (Живковићи), Св. Петка, су из Тамњанице.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.