Порекло становништва, село Дикава (Сурдулица)

11. фебруар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Дикава, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Dikava

 

Положај села.

Село лежи на крајњем југоистоку Грделичке Клисуре, на граници према суседној сурдуличкој котлиници. Околна насеља су: Козница, Данино Село, Ружић итд.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора и бунара. Главни извор Дикаве избија на потесу Калањевцу.

Земље и шуме.

Називи потеса атара овог села су: Столови, Рудна Чука, Мртвица, Буке, Црквиште, Калањевце, Старо Пискавице, Падина, Присађе и Митин Кладенац.

Тип села.

Дикава је село јако разбијеног типа. У њој су махале: Здравачка Падина, Присађе, Фикина, Карадаци, Ћосинци, Деда Цветановци и Падина. Ни у једној махали куће нису груписане. Дикава је 1960. године имала 124 куће.

Старине у селу.

У северном делу Дикаве у махали Карадаци налази се место Црквиште. Мештани говоре да је тамо некада била црква. Виде се слаби остаци од зидова.
На месту Калањевцу налазе се стари гробови. Виде се „побивени“ каменови. Код тих гробова поседује ливаду Миленко Петровић. Он је на једном надгробном камену видео урезан крст. Иначе, многи говоре да је то „турско гробље“.

Постанак села.

Данашња Дикава није много старо село. Његови становници су досељени. Преци данашњих родова долазили су са разних страна, највише са истока, Власине и околине Трна у Буграској. Изгледа да су најпре дошли, у првој половини XIX века, преци родова Деда Аризановци и Деда Миланови. Потом су се населили остали родови.
До 1878. године Арбанаси из околних сурдуличких села, Житорађе, Прекодолца, Алакинца „притежавали“ су земљу у атару Дикаве. До тада су Срби радили на њиховој земљи. Из Житорађе овде су имали земљу браћа Фејзула у Абдурахман.
Село Дикава има посебан засеок звани Горња Козница са 32 дома. Дели се на Горњу и Доњу Махалу. До 1900. године поменути засеок је био у саставу села Кознице. Горња Козница је 1878. године имала само пар српских кућа. То су били Гоље са две, Ђорђевићи – 2 и једна кућа Николића. Плоднија земља у Горњој Козници до ослобођења 1878. године припадала је Арбанасима у Козници, раније Доње Кознице.
Сеоска слава је Други дан Духова. По један сеоски крст постоји на местима Старо Пискавице, Падина и Присађе. Засеок Горња Козница слави Петровдан.

Порекло становништва.

У махали Здравачка Падина живе родови:

-Падинци и Баба Саљини, Аранђеловдан, су дошли из Власине.
-Пауновићи, Аранђеловдан, су из Теговишта, даље порекло име је непознато.
-Стефановићи, Никољдан, су из Дупљана, даље порекло им се не зна.

У махали Присађе живе родови:

-Искреновићи, Јовањдан;
-Ристићеви, Никољдан и:
-Голубовићи, Аранђеловдан.
Сви родови су досељени са Власине.

У Фикиној Махали живе:

-Величковићи, Аранђеловдан. Род је основао предак Филип. Доселио се из Мелне близу Трна. Знају ово генеалогију: Чедомир, 61 година-Таса-Величко-Филип, који се доселио. Он је основао махалу на месту где је била шума.

У махали Карадаци живе родови:

-Божанићевци и Крајчани, Јовањдан, су грана истоименог рода у махали Ћосинци.
-Карадаци, Никољдан, су досељени из Манајла – грана су тамошњег рода Марчинци, чије је даље порекло са Косова. Род је основао предак Петар Карадаг. За њега се каже да је био „непокоран“ те да је због тога добио име Карадаг.
-Дугоњивци, Никољдан. За овај род се ништа више не каже.

У махали Ћосинци живи род:

-Божанићевци, Никољдан и Аранђеловдан. У овај род урачунате су и две „домазетске куће“. Порекло рода Божанићевци је из места Дивља у околини Трна. Из тог села су побегли због колере. Најпре су се населили у Житорађи код Сурдулице па потом прешли у Дикаву где су затекли само три српске куће. То је било пре око 130 година а генеалогија је: Миленко, 73 године-Риста-Петар-Илија.

У махали Деда Цветановци живе родови:

-Деда Цветановци, Никољдан и Аранђеловдан.
-Деда Миланови, Митровдан.
-Деда Аризановци, Аранђеловдан.

У махали Падина живе родови.

-Станишићи, Никољдан;
-Стојковићи, Никољдан;
-Димићи, Аранђеловдан;
-Крстићи, Никољдан и;
-Стефановићи, Никољдан.

Сви родови су досељени. Станишићи су из Троскача, даље порекло име се не зна. Димићи су из околине Трна а остали су из Дупљана, даље порекло име се не зна.

Становништво засеока Горње Кознице.

У Горњој махали живе ови родови.

-Гоље;
-Николићи и;
-Ђорђевићи.
Овде живе још из времена турског доба.

У Доњој махали живе ови родови:

-Стаменковићи;
-Миленковићи;
-Новаковићи;
-Димитријевићи;
-Ристићи;
-Ђорђевићи и;
-Стојановићи.

Исељеници.

Из Дикаве знају се ови исељени родови:

-Ивковићи и Димићи су се 1878. године су се иселили у сурдуличко село Житорађу.
-Вељковићи имају исељенике у Турићевцу у Метохији.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.