Порекло презимена, село Шљивовик (Бела Паланка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Шљивовик, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА  ИСПИТИВАЊА, Порекло становништва села Шљивовик, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА  ИСПИТИВАЊА, Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Шљивовик (Бела Паланка)

Порекло презимена, село Шљивовик (Бела Паланка)

Порекло становништва села Шљивовик, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА  ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Шљивовички вис

Шљивовички вис

 

Положај и тип.

Село лежи под врховима источног обода: Прибовим Долом, Малим и Великим Забелом. Оно захвата међуречје између дубоких и уских долина: Печног Дола и Корита. Нижи део је на путу Ореовац—Стрижевац; њиме је преко Дубраве ка Г. Коритници и Неновице према Бежишту и Белој Води повезано са друмом Б. Паланка—Бабушница. Становништво се снабдева водом из бунара дубоких 8—12 м и са извора. Главни извори су: Ајдучки Кладенац, Чешмица, Сливје, Каљеница, Орашје, Смрдан, Мешкова Бара, Усови, Корита, Драгојевац. Оскудева у појилима за стоку.

Сеоски атар на Белави омеђен је на местима: Међа и Пажар са Понором, док је Липова Чука граница са Тјеловцем. Трсина Пољана, Лулине Вртаче, Брестова Локва, Ореовачки Вртопи и Ореовачка Руденица деле Ореовачки од Шљивовичког атара. Топографска имена за обрадиве површике су: Дубрава, Јерменов Дел, Неновица, Корије, Орашје и друга. Главне шуме су на Забелу; утрина обухвата: Голаш и Шљивовички Врх.

Село је збијеног типа. Сеоски су крајеви: Бобњак и Селиште. Остали се разликују по прекорима родова.

Порекло становништва.

Старинци су:

– Орманци (Митровићи, Петровићи, Крстићи, Јоцићи, Пејчићи; 18 к., св. Арханђео). Приводњак је Коста Митић од Ваклиноваца из Д. Коритнице. Има их отсељених у Рготини срез зајечарски и Белој Води.

– Бицинци (Јовановићи, Станковићи; 17 к. св. Арханђео).

– Матејинци (Живковићи, Здравковићи, Аћимовићи; 15 к., св. Арханђео). Има их отсељених у Бору.

– Илијаци (Веселиновићи, Вељковићи, Петровићи; 7 к., св. Арханђео).

– Ћиринци (Ћирићи; 4 к., св. Арханђео).

– Петковци (Јовановићи; 3 к., св. Арханђео). Приводњак је Спаса Китановић из Извора.

– Гуцинци (Тошићи, Ђурићи; 3 к., св. Арданђео). Има их отсељених у Братешевцу.

– Мишинци (Величковићи, Ракићи, Младеновићи; 27 к., св. Никола).

– Ђорговци (Илићи, Живковићи, Савићи, Ћирићи; 13 к., св. Никола).

 Чифличани (Вељковићи; 10 к., св. Никола).

– Црњинци (Стојановићи, Крстићи, Маринковићи; 7 к., св. Никола). Има их отсељених у Белој Реци, Срез мачвански и Хомољу.

– Пејинци (Голубовићи; 7 к.. св. Никола).

– Говедаровци (Живковићи; 2 к., св. Никола).

– Јујинци (Здравковићи, Пешићи; 5 к.. св. Параскева).

– Шпирдинци (Пејчићи, Спасићи; 4 к., св. Параскева).  Има их отсељених у Зајечару и Бору.

– Нонинци (Савићи, Ћирићи; 4 к., св. Параскева).

– Ћинцулци (Ђорђевићи; 2 к., св. Параскева). Има их отсељених у Долцу.

– Лепојинци (Нешићи; 10 к., св. Алимпије Столпник).

Досељеници су:

– Срндаци (Вељковићи; 9 к., св. Параскева). Непознато место исељавања.

Село има своје гробље. О заветини села види Општи део стр. 50).

ИЗВОР :  СРПСКИ  ЕТНОГРАФСКИ  ЗБОРНИК, КЊИГА  LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД,  1954.  Одабрао   и  приредио  сарадник портала   Порекло  Војислав  Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top