Порекло презимена, село Рибариће (Тутин)

20. децембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Рибариће, општина Тутин. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село је на месту где Ибар излазећи из Рибарићке Клисуре прави са Црном и Паљевском Ријеком, ерозивно проширење у облику мале котлине. На обе стране се виде флувио-глацијалне терасе; за њих и за благе стране везане су куће овога села, које се дели на засеоке: Рибариће, Попиће, Горње и Доње Пресло и Избег (Збег). Куће у Рибарићу су на прегибима тераса и планинских страна и на додиру терасе и алувијалне равни. Ово се особито запажа на левој страни код Задружног дома. Међутим, Попиће је на падинама, а Доње и Горње Пресло на заравњеном рту који се спупгга према Ибру.

По казивању мештана, Рибариће је добило своје име по томе што су ту живели рибари који су се само тим послом бавили; Попиће — по попу који је ту живео пре данашњег становништва; Пресло — по географском положају; док је назив Избег постао у доба када је харала чума и народ избегавао у ово место. Рибариће и њихови засеоци обилују у речној и изворској води. У овим насељима има доста назива који потсећају на раније становништво и привреду: Петковине (њиве), Јелићка Чесма, Рујско Гувно, Старе Куће, Дашино Кућиште, Илијина Њива, Гудачко Брдо, Просиште. Друга топографска имена су: Пухаће, Круше, Орашница, Равнине, Раван-Поље, Прометањ, Берова Њива. Елесковића Оранице.

У Рибарићу има доста остатака старих насеља. Два „латинска“ гробља, једно у Рибарићу на десној страни Ибра, а друго у Преслу, упућују да су неки мештани Хоти при насељавању овде били католици. Али такође треба нагласити да се овде све што је старо и непознато везује за Грке и Латине, иако са овима нема никакве везе. У Избегу се једно место зове „Старо Село“, а у Попићу „Старе Куће“. Са Јелићке Чесме била је у прошлости доведена вода земљаним чунковима до гувна у Попиће, где је била кућа неког попа. Испод тога гувна виде се трагови старог српског гробља. На ливади испод манастира Црне Ријеке виде се трагови неких старих грађевина. Али најважнији остатак из прошлости је сам манастир. Село Рибариће је разбијено по махалама на сродничкој основи: Елесковићи, Беровићи, Камберовићи, Демировићи, Рамичевићи и Рамовићи.

Становништво је муслиманско, сем две три куће Рачића и Раковића у Избегу. Досељено је са разних страна и из суседног планинског села Црниша. Отуда су се спуштали Вучетићи-Хоти:

– Беровићи, Имберовићи, Демировићи и Рамићевићи (Рамице) (70 к.). Уз ове се по сродству прибијају

Елесковићи, (16 к.), који су од довотка из Бушата код Скадра. Од Хота из Избега има исељених у Дреници. За њих се прича да је после помора од чуме претекло у Избегу само двоје деце која су побегла „по гласу из Соколове Стијене” (манастир Св. Петра), завештавши своје имање манастиру. Од њих сада има у Дреници у селу Избици 50 кућа. Рибарићани су са њима одржавали рођачке везе: позивали су их у помоћ кад год су били у завади са суседним Дражанима.

– Ризвановићи (3 к.), досељени у Попиће из оближњег села Старчевића на мајчино имање. Узели су презиме својих ујака Беровића.

– Џаковци ( 3 к.), пореклом из Ругове; најпре су били негде у Метохији и отуда „због крви“ побегли и населили се између Батрага и Рибарића, на месту данашњих Џаковских Колиба.

– Бијорци (3 к.), досељени због крви из бихордког села Лагатара пре 100 година; у старом завичају су се звали Обешењаци.

Срби православни:

Рачићи (1 к., Св. Аранђео), досељени пре 100 година из Васојевића.

– Раковићи (2 к., Св. Василије) дошли су из села Драгочева. И једни и други су живели на земљишту Црноречког манастира.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милисав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.