Порекло презимена, село Струмце (Тутин)

20. децембар 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Струмце, општина Тутин. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је између Јабланичке и Драгочевске Ријеке на заравни изнад Ибра. Куће су груписане у две махале: Башићи или Доње Село и Горња Махала. Свуда по селу има доста изворске воде. Најглавнији су извори Прибилов До и чесма у Башти. Поједина места и крајеве у селу називају: Вилска Кола, Бошков До, Селиште, Царина (ливаде до Ибра), Аврик, Крс, Расадник (шума), Цероваче, Крст на Брду.

Струмце је врло старо насеље. То сведочи гробље и црква. И црква и гробље су на врху купастог брда које се истиче изнад околине. Црква је све до 1925. г., када је обновљена, била полуразрушена; у њој су очувани трагови живописа. При чишћењу рушевина нађени су мраморни стубови од Св. трпезе, састављени из неколико делова и лепо украшени. Сем тога, ту су, ископана кандила и људске кости. Црква је била покривена ћерамидом. Око цркве је средњовековно и ново гробље. Стари гробови били су покривени огромним каменим болоковима; на некима се виде извајане људске фигуре и крстови; већи број ових плоча је повађен, поломљен, разнет или померен са првобитног места. И у овом гробљу се виде надгробни споменици и од студеничког мрамора, који су подизани пре досељавања данашњег становништва. У месту Вилска Кола постоје трагови још једног српског гробља, а у Селишту „Чумско гробље”, обрасло у јасиче и трње.

Данашњи родови су:

Кељевићи (14 к., Св. Василије и Св. Илија). Доселила се два брата, Маринко и Вучина, пре 5 појасева из Келепоља, краја у селу Драги код Рожаја; даљом су старином из Црне Горе.

– Радевићи (2 к., Св. Василије и Св. Илија); и они су досељени из Црне Горе. По свој прилици били су неко време код Рожаја, јер тамо постоји село Радева Мала и родови који славе исту славу.

– Димитријевићи (2 к., Св. Петка и летња Петковица), дошли из села Врановића 1925. г.

Раније су у овом селу живели и Башићи (6 к.), па су се као муслимани отселили у Турску. Од њих је остао назив краја Башићи.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милисав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Goran

    Nisu Keljevici nego Kelevici.Poticu od Obradovica iz sela lubnice.Prezime su dobili po zaseoku predelu Kelepolju gde su doselili pocetkom osamnestog veka.isti rod sa drugim obradovicima i Zekicima.

    • Tanja

      Jesu Keljevici, iz Strumca i Perosa su rod. A rod su i sa Jankovicima. Koliko znam da su dosli pre dva veka iz okoline Rozaja. Tunih je naselio neki aga. Dalja starina im je sa Brda. Nedavno sam istrazivala da se pominju u bratstvima plemena Uskoci u Sirovcu(bare) cak i tamo ima jedan kraj Bare Keljevica. Ako imate neka saznanja zelela bih da znam. Poz