Srpska pravoslavna crkva i vernici 17. decembra (4. decembra po julijanskom kalendaru) slave Svetu Varvaru. Uredništvo portala čestita svima koji slave ovu svetiteljku.
Sveta Varvara (grč. Αγία Βαρβάρα), poznata kao i Sveta Barbara, je hrišćanska mučenica i svetiteljka.
Živela je u 3. veku, u vreme rimskog cara Maksimijana. Otac joj je bio po imenu Dioskor. Bio je mnogobožac i vrlo strogo je vaspitavao svoju kćer. Ali jednom prilikom, kada je hteo da zida kupatilo, on zapovedi da se naprave dva prozora, a Varvara je zatražila tri, za Oca, Sina i Svetoga Duha. Kada je ovo čuo, njen otac je bio sablažnjen što mu je kćerka hrišćanka. Odvukao ju je kod starešine oblasti, gde devojka hrabro prizna da je hrišćanske vere i da se nikada neće pokloniti idolima.
Zbog takvih njenih reči, staviše je na muke, najpre je istukoše, palili su joj rebra i grudi, a na kraju su je svukli do gola i tako gradom proveli. Sam otac Dioskor je svojoj kćeri odsekao glavu. Tako se ova mlada devojka žrtvovala za Hrista, a njenog oca je stigla zaslužena kazna – jednom ga je pogodio grom i skončao je u mukama.
Na ikoni se sv. Varvara predstavlja u običnom tadašnjem ženskom odelu sa krstom i mitrom u ruci.
Iz Prologa sv. Nikolaja Ohridskog i Žičkog
Otac ove slavne sledbenice Hristove, koja se od ranih leta unevesti Hristu, po imenu Dioskor, beše znamenit položajem i bogatstvom u gradu Iliopolju Misirskom, a u veri neznabožac. Svoju ćerku jedinicu, mudru umom i krasnu likom, zatvori Dioskor u kulu visoku, okruži je svim ugodnostima, dade joj sluškinje na službu, postavi idole za klanjanje, sazida joj kupatilo s dva prozora. Posmatrajući kroz prozor kule zemlju dole i zvezdano nebo gore, Varvari se otvori um blagodaću Božjom, te poznade jedinog istinitog Boga Tvorca, iako nemade nikoga od ljudi za učitelja u tome. A kada se njen otac jednom udalji iz grada, ona iziđe iz kule i, po Božjem Promislu, srete se s nekim hrišćankama, koje joj javiše istinu vere Hristove. Srce se Varvarino rasplamti ljubavlju prema Hristu Gospodu. Ona naredi, te se proseče i treći prozor na kupatilu, da tri prozora budu simvolom Svete Trojice; na jednoj steni u kupatilu prstom nacrta krst i krst se udubi u kamen kao gvožđem urezan; iz njene stope na podu kupatila proključa izvor vode, koja docnije mnogima pričini isceljenje od bolesti. Uznav Dioskor veru svoje ćerke, izbi je surovo, istera iz kule i pojuri za njom da je ubije. Stena se jedna rastupi i sakri Varvaru od surovog oca. Kada se ponovo javi, otac je odvede načalniku Martijanu, kome predade ćerku na mučenje. Nevinu Varvaru razdenuše i šibahu, dok joj celo telo ne bi pokriveno krvlju i ranama. U tamnici javi joj se sam Gospod s angelima i isceli je. Videvši to, neka žena Julijanija, i sama poželi mučeništva. I behu obe strašno mučene i s porugom po gradu vođene. Odsekoše im grudi ženske, i krv mnoga iz njih isteče. Najzad ih izvedoše na gubilište, gde sam otac zakla ćerku svoju, a vojnici Julijaniju. Toga istog dana udari grom u kuću Dioskorovu i ubi i njega i Martijana. Postrada sveta Varvara 306. godine. Mošti joj se čudotvorne nalaze u Kijevu. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice.
Narodni običaji
Postoji narodni običaj da se uoči svete Varvare kuva žito, varica i uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kuci, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.
U Srba je narodna godina, kao i crkvena danas, počinjala 1. septembra, pošto se pobere letina, pa je zato Varvarin dan bio prvi dan u ovoj godini u kome su počinjala vračanja.
Kad se vari varica deca u Boki pevaju:
Vari vari varice,
Da se radu jarice
I bijele jagnjice
i detici i juncici.
Varica se jede hladna i drugi i treći dan i zato se peva:
Varvarica vari,
A Savica ladi,
Nikolica kusa.
IZVOR: Vikipedija
Komentari (0)