Порекло презимена, село Јошаница (Сокобања)

13. децембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Јошаница, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Јошаница се налази на северном крају низа села, која леже на западном ободу бањског басена. Од Јошанице полази на исток нови низ села која су поређана испод кречњачког разделног одсека Ртњеве масе. Село лежи у долини Јошаничке Реке. Средина и главни део је на дну долине и на најнижој речној тераси. Од средине се куће пењу уз стране речне долине навише речне терасе. Куће фамилије Петровића на левој страни реке и црногорске куће на десној страни пењу се и на језерске терасе на висину од 520 метара.

Воде.

Воду у селу пију са чесама, од којих су најважније: Недељица, Савин Кладенац, Томићева чесма, нова Тодосијина Чесма код цркве и чесма на Ливадици. У селу има свега два бунара.
Код цркве се налази и извор топле воде.Он лежи свакако на укрштању разделне линије, која иде западним ободом бањског басена и оне која иде јужним ободом Ртњеве масе. Вода избија из дубине кључевима при чему се меша са хладном речном водом, због чега се не може одредити права температура термалне воде. На овом месту је било старо турско купатило а 1908. године мештани су направили ново; један базен око 3 метра у квадрату је цементиран и покривен.

Клима и комуникације.

У селу су најјачи ветрови северни и кошава.
Село је везано са Бањом доста добрим макадамским друмом. Поред тога кроз село пролази и поменути „Јерски Пут“, који води западним ободом бањског басена. Њиме мештани путују преко Лукавице за Црну Реку. Од значаја је и сеоски пут који везује Јошаницу и Врмџу као и остала села на истоку.

Тип села.

Јошаница је село збијеног типа. Нарочито су куће јако збијене у средини поред Јошаничке Реке, где је општина, механа и дућани. Што се више село пење на долинске стране куће су разређеније. Тако су, например, куће фамилије Петровића на Раскрсју и Црногорске куће испод Циганске Пољане доста размакнуте. Село није подељено на крајеве и мале, већ се поједини крајеви називају по већим фамилијама, као: Петровићи, Косовљани, Зарићи и др.
Од села је одвојен заселак Црвена, на саставцима Црвене и Јошаничке Реке. У Црвеној су претежно куће фамилије Момчиловића.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством, али им је земљорадња главно занимање. Њиве су им поред Јошаничке Реке испод и изнад села. Места на коме су носе називе: Јошје, Церовац, Главчина, Селиште, Слатина, Принце, Крушје итд. Њиве испод села поред реке су веома плодне, док су изнад села много лошије. Појате су свуда изнад села, повише њива; највише их има у Редишту и Пажараку, где је сеоска шума и утрина.

Старине у селу.

У селу се поред нове цркве налази и мања, стара. Мештани мисле да је ова црква направљена пре Турака. Причају да су је Турци за време Првог устанка запалили, те је половина изгорела а другу половину су мештани спасили. Том прилико се највише истакао Матеј, хајдук-Вељков момак, који је цркву облагао са наквашеним повесмима кучина.
Изнад цркве су нађене водоводне цеви од опеке. У селу се мисли да су из турског времена, јер је то на месту званом „Чадачиште“, гдеје био чардак турског субаше.
На Раскрсју, у јако отврдлом песку, налазе се људске кости. Мештани причају да су приликом копања песка наилазили и на по десет костура на једном месту. Прича се да су овде сахрањени погинули у боју са Турцима, јер када су Турци разрушили манастир Лопушњу у Црној Реци и пошли за Бању сударили су се на Раскрсју са нашом војском и на том месту су сахрањени погинули у том боју.

Име селу.

Име сели је, кажу, дошло од места Јошје, где је село раније било.

Постанак села и порекло породица.

Село се јако премештало, померајући се углавном уз реку. Прича се да је најпре било у Братиселцу па у Козјем Грбу, у Црвеној, у Јошју и тек из Јошја се преместило на данашње место. На овом месту прве куће је направио Нестор од фамилије Петровића и то једну код данашње општине а другу на Раскрсју, са леве стране реке. Село се повећавало множењем и још више досељавањем нових фамилија.

У селу су ове породице:

-Петровићи, Св. Ђорђе, не знају одакле су досељени. За време Турака бежали су у Црни Кал и Витошевац.
-Косовљани, Митровдан, су досељени са Косова, од Приштине.
-Зарићи, Лучиндан, су досељени од Приштине, побегли су јер су убили Турчина.
-Смиљковићи, Никољдан, су досељени са Косова. Најпре су били насељени у Чучуњи код Сокобање, због тога их зови и:
-Чучуњци.
-Струкалићи, Св. Јован Крститељ, су досељени из Црне Горе.
-Црногорци, Јовањдан и Никољдан. Досељени су из Горњег Загарача у Црној Гори за време Омер-пашине буне. Славу Св. Јована су примили од Струкалића, које су након доласка окумили, да би их примили у село.
-Кутулићи, Јовањдан, су досељени од Сјенице („Арнаутско“).
-Живадиновићи („Арнаути“), Аранђеловдан и Св.Петка, су досељени од Сјенице.
-Марковићи, Св.Ђорђе, су досељени од Сјенице („Арнаутско“).
-Ћосићи, Никољдан,су досељени из Суботинца –Алексинац.
-Вујичићи, Аранђеловдан, су досељени из Рујишта – Ражањ.
-Дрндарци, Лучиндан, су досељени из Јабланице – Црна Река.
-Марјановићи, Св. Јоаким и Ана, су досељени од Делиграда.
-Ристићи, Св.Ђорђе, су досељени из Скробнице – Заглавак.
-Степановићи („Ковачевци“), Св. Јован Златоусти, су досељени од Краљева.
-Тодоровићи, Никољдан, су досељени из Јабланице – Црна Река.
-Бранковићи, Св.Петка, су досељени из Лукова – Црна Река.
-Јовановићи, Јовањдан, су досељени из Кривог Вира.
-Златковићи, Никољдан, су досељени из околине Трна у Бугарској.
-Стојилковићи, Никољдан, су досељени из Јарловца – трнска област у Бугарској, зови их:
-„Бугари“.
-Јагликићи, Јовањдан, су досељени „из Мораву“.
-Миловановићи, Јовањдан, су досељени „из Мораву“.
-Матејићи, Никољдан, не зна се одакле су досељени. Матеј је био момак код Хајдук-Вељка.
-Митићи, Јовањдан, су досељени од Јагодине. Зову их:
-„Дошљаци“.
-Барзићи, Никољдан,су досељени из Блендије.
-Крунићи, Св.Ђорђе, су досељени из Мужинца од фамилије Поповића, која је опет од фамилије Кашмероваца из Трговишта. А ова фамилија је пореклом „јерска“.
-Станковићи и Милошевићи, Св.Ђорђе, су досељени из Врмџе од фамилије Шербића која потиче од фамилје Кашмероваца из Трговишта.
-Васићи, Никољдан, су досељени из Обрежа – Темнић, „преко Мораву“.
-Милосављевићи, Никољљдан, су досељени из Мозгова – Алексинац.
-Радосављевићи, Св. Петка, су досељени из Сумраковца код Бољеваца.
-Митићи, Св.Ђорђе, су досељени из Врмџе од Шербића – фамилија Кашмероваца из Трговишта.
-Божиновићи, Св.Петка, су досељени из Жучковца а тамошња породица је досељена из Врмџе; њено старо кумство је у Параћину.
-Милојевићи и Момировићи, Лазаревдан, су досељени из Мужинца од фамилије Драгутинци, која је пореклом из Сјенице.
-Стојилковићи, Аранђеловдан, су досељени из лесковачког краја.
-Алићи, Аранђеловдан и Св. Василије, су Цигани-Роми, по занимању ковачи.
-Момчиловићи, Савиндан, живе у засеоку Црвени, досељени су из Трањева код Лесковца.

Заветина је Русана Петка, после Духова.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.