Порекло презимена, село Ботуња (Брус)

11. новембар 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Ботуња, општина Брус – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се простире по биластој коси, правца северисток-југозапад, која једним делом пада према центру Жупе а другим према долини Лесеновачке Реке. На обе стране простиру се виногради, њиве и воћњаци, којима се Ботуње одликује.

Земље и шуме.

На доњим странама, поред малих потока, налазе се њиве и остаци ливада. Само местимично, на горњим странама, очувани су остаци утрина и шума. Потеси носе следеће називе: Стара Кућа, Осојина, Гробље, Баре, Војловица, Војачевац (њиве), Пољане, Подине, Равни, Бочкове Пољане, Живанић Брдо, Старац (виногради), Подкојиће, Лука и Бојачевац (виногради, њиве и ливаде).
Река, поред Лесеновачке Реке, је под баштама и воћњацима. Утрине се раније захватале веће простор: Чука, Камењар, Мало Брдо, Миланац, Средомак. Ови потеси издељени су пред Други светски рат и претворени у њиве и воћњаке. Други крајеви, као Шућак и Главичац, који су били обешумљени, сада су засађени бором, багремом и орахом.

Старине у селу.

У Ботуњи се наилази на трагове насеља пре доласка предака данашњег становништва. Између Ботуње и Бочке Пољане постоје трагови црквице за коју се верује да ју је подигао деспот Стефан Лазаревић – „Свети Стефан“. У Пољу, код места звани Дуб, налазе се остаци црквице која је била Св. Арханђелу Михаилу. Изгледа да је она постојала до Првог српског устанка. На овом месту се народ Ботуње причешћивао и окупљао у „свечаним данима“. И данас се повремено окупља омладина на игранку. Код овог црквишта је и чесма, са које је до скора користио воду већи део Ботуње. Доцније је она била преуређена у спомен изгинулим ратницима у Балканским и Првом светком рату.
У пољани Прибојевац, коју везују за доба кнеза Лазара, постоје остаци гробља – „Лазарево Гробље“. Према предању ту је било и село у доба кнеза Лазара.

Порекло становништва.

Преци данашњег ботуњског становништва су овде досељени крајем 18. века, и то већином из села Боћа, у долини Ибра. Даљом старином су негде са границе Црне Горе и Херцеговине. Сви досељеници из Боћа славе исту славу – Св. Ђорђа, што указује на њихово међусобно сродство. Споредне славе су доцније прихваћене домазетством. Вероватно су ови досељеници из Боћа најпре имали своје винограде у оближњој Боћкој Пољани, па су се касније и стално настанили у њеној близини.
Ти родови су:

-Којићи и Лукићи потичу од два брата – Које и Луке.
-Милисављевићи потичу од Милисава, који је био кнез села у Првом устанку.
-Радуловићи воде порекло од Радула, сина Милисављевог. Ови Радуловићи су осамдесетих година 19. века била велика задружна кућа, која је бројала 30 чланова, међу којима се, по угледу у народу, запажао Кроман – Кића Радуловић.
-Благојевићи су у сродству са Лукићима.
-Матићи и Маринковићи су такође пореклом из Боћа, код Студенице. У сродству су са Лукићима и Којићима.
-Поповићи су досељени из Боћа; њихов предак поп Радосав се истицао у Првом српском устанку.
-Шљивићи се такође везују за остале родове досељене из Боћа, али су једно време били настањени у селу Шљивовици, на северозападним странама Копаоника.
-Шовићи и Милојевићи кажу да је њихов предак досељен из Левча у Шумадији. Сродили су се са другим Ботуњанима.
Други мали родови су овде настали „долажењем на мираз“ из околних села. Из Ботуње су се иселиле у Топлицу две куће Милисављевића и једна кућа Милојевића. Неки тврде да има исељених Ботуњана у шумадијском селу Ботуњи. То би указивало на чињеницу да ова два села имају неку везу преко миграција.
Захваљујући томе што су Ботуњани пореклом из једног села и краја, веома су сложни у свим заједничким подухватима. Поред прве основне школе, коју су основали 1925. године, подижу и друге културне установе у свом селу.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Вили

    Старешина задружне куће Радуловића није био Кроман – “Кића”, већ Крсман – “Кика” Радуловић.

  2. Nikola

    Starešina zadružne kuće Radulovića je bio Sava ,do njegove pogibije u 2. Balkanskom ratu.Posle je bio njegov mlađi brat Krsman-Kika Radulović.