Порекло презимена, села Мрмош (Александровац)

11. новембар 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Мрмош, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Mrmoš

Положај села.

Мрмош је крајње село Жупе идући према Крушевцу, тамо где река Пепељуша скреће према североистоку. Сеоски атар се простире са обе стране реке. У рељефу се разликују три дела; речна раван, падине пространог била и стране које окомито падају са брда Градиште према реци.

Земље и шуме.

Главни крајеви сеоског атара су: Река, Блатни Поток, Делови и Осоје. Потеси у њима носе називе: Река, Велико и Мало Дело, Дубраве, Пискавице, Чукара, Јерак, Вуковац, Татар Долина и др. Готово сви ови потеси су повољни за биљне културе; кукуруз, жита, винограде и воћњаке. У речној равни гаје поглавито кукуруз и поврће док се по пространим деловима падина воћњаци, виногради и жита. Стрмије стране брда Градиште су под шумом.

Воде.

Сваки крај се снабдевао водом из бунара од којих су они у Азрејковића и Антића крају одакле се једно време водом снабдевало цело село.

Старине у селу.

У Мрмошу постоје остаци из Средњег века: Градиште, „Град Милоша Обилића“ и Манастирик на чијим темељима је доцније подигнута црквица од брвана покривена ћерамидом, посвећена Св. Петки. Као готово сви наши средњовековни манастири, Манастирик је у живописном крају на речној равни испод страна које се спуштају са Градишта. У непосредној близини манастира у Пепељушу утиче поток Манастирик.

Постанак села и порекло становништва.

Најстарији део села био је у крају Река на простору „Старо Село“. Насеље је доцније померано према горњим странама пространог била где је живот био сигурнији него у долинама поред пута. Тамо је настајало данашње насеље, поглавито на крчевинама. Село се најпре састојало од појединачних кућа разбацаних по пространом атару. Доцније, рађањем, се развијају групице насеља на сродничкој основи.
У новије време насеље се са горњих страна постепено спушта према крају Река у Старом Селу. Осим тога настајале су и друге промене. Тамо где су се пре појаве филоксере били виногради сада се виде парлози, њиве и леје багремове шуме, као у Чукари и Страни (Левак – Осоје). У крају Јарак се пре биле виноградске пољане, не само Мрмоша већ и села Стопања и Глободра – околина Крушевца. Пољане су биле и у Рашковском Потоку.
Као и у другима насељима Жупе, становништво се и овде смењивало. Преци данашњих родова насељавали су се овде почев од средине 18. века. Долазили су поглавито из Копаоника и Жељина и преко ових из Старорашке висоравни и даље из Црногорских Брда. То се са сигурношћу може тврдити за неколико родова.

-Пештерци*. Предак им се доселио са Пештера а тамо, кажу, из Црне Горе.
-Вучковићи* и Обрадовићи* су такође Пештерци.
-Петровићи, Аранђеловдан и Св. Јоаким и Ана. Предак досељен из Рокца- Копаоник.
-Рогавци, Аранђеловдан и Св. Јоаким и Ана, су исти род са Петровићима. Петар и Анта су били браћа. Од Анте су Рогавци а од Петра Петровићи.
-Азрејковићи, Аранђеловдан и Јовањдан. Предак се доселио из Кобиља код Бруса – Копаоник а тамо, кажу, из Црне Горе.
-Симићи, Аранђеловдан и Јовањдан, у засеоку Блатни Поток део су братства Азрејковића.
-Милинчићи, Никољдан. Предак досељен из Осредака – Копаоник.
Други већи родови су:
-Живковићи*;
-Зајићи*;
-Антићи* и;
-Анђелковићи* су такође досељени у Мрмош преко Копаоника и Жељина. Кажу како су се њихови преци насељавали у „Церку“, храстовој шуми.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. MILUN ROGAVAC

    IMA DOSTA MANJKAVOSTI O POREKLU SELA I NJIHOVIH STANOVNIKA. CRNOGLAVCI NAPRIMER, SU DOŠLI IZ CRNE GLAVE U ROGAVČINU A ODANDE U MRMOŠ SA PREZIMENOM CRNOGLAVCI PETAR I ANTA.KASNIJE SLEEDE NOVA PREZIMENA.

  2. Milorad Mrmoš

    A poreklo prezimena Mrmoš?
    Da li je i ono iz ovog sela, pošto nije navedeno?