Poreklo stanovništva sela Davidovac, opština Kladovo – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je pored Dunava, zapadno od Kladušnice. Manji deo atara pored Dunava zauzima terase gde su i kuće a ostalo zemljište je na površi Ključa i na visokim površima.
Vode.
U ataru su mnogi izvori a u selu bunari, sa kojih se upotrebljava voda.
Zemlje i šume.
Mesta sa njivama, livadama i šumom zovu se: Karataš, Šajna, Kulija, Kiseljiće, Grabovac, Gonišće, Budina Čuka (Čoka Budi), Selski Potok i Meica. Neke porodice od starine imaju svoja imanja u Ceribaši.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa i deli se na dva kraja: Novo Selo (Satu Noi) i Staro Selo (Satu Batrnj). U Novom Selu su kuće međusobno vrlo blizu tako da se nekima i strehe dodiruju. Od tog kraja kuće u Kladušnici su udaljene od 400 do 500 metara. U Starom Selu su kuće međusobno udaljene od 20 do 50 metara. Većina ih je na višoj terasi a malo pored glavnog puta.
Groblje je na Utrini, južno od sela.
Ime selu.
Krajem prošlog, 19. veka selo je državnim ukazom nazvano Davidovac a do tada se zvalo Džedžerac. Ovo ime je, kažu, nastalo od reči „džedže“ (smrazao), a pričaju da su se nekada tu smrzli neki „lađari“.
Starine u selu.
Najstariji ostaci u selu su zidine od grada Karataš. Ovo ime, vele, znači „karadaš“, jer se moralo dati i „crno ispod nokta“ da bi se moglo proći za Oršavu ili Kladovo.Prema toj ruševini u Dunavu je jedno ostrvce a niže njega se, kada je nizak vodostaj, vide ostaci zida od kule, stražare ili grada, koji je Dunav tu prosekao. Priča se da su u ovim ruševinama nalaženi novci „od Jerine“. Povrh sela preko terase vodio je „turski put“, sa kojeg je kamen raznesen.
Pisani tragovi o selu u prošlosti.
Godine 1783. pominje se selo Tisserutz (Džedžerac) „sa 30 vlaških kuća“. Na Vajngertenovoj karti zabeležen je Tisseraz. Džedžerac je 1846. godine imao 69, 1866-73 a Davidovac 1924. godine je imao 125 kuća.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Džedžerac je po predanju zasnovan posle susedne Kladušnice i sa njom je činio jedno selo. Najpre je zasnovano Staro Selo a pre 100 godina i Novo Selo.Staro Selo su zasnovali neki „lađari“, koji su kroz Đerdap izvlačili lađe a Novo Selo su osnovali doseljenici sa „Ostrova“, koji je u Dunavu, prema rumunskom selu Gura Vaju.
Rodovi koji su osnovali selo su:
-Stepanešti, Sv. Petka;
-Jordane, Mitrovdan i;
-Korićešti, Sv.Petka i svi su poreklom iz „Vlaše“.
-Šenani (Šenanešti), Sv. Petka su stari rod. Preci su im se preselili iz nekadašnjeg sela u Šajni.
Posle pomenutih rodova doselili su se:
-Bonanovići, Mitrovdan, ne znaju za svoje poreklo.
-Kržalije (Cugići), Nikoljdan, su iz Verčarove u Rumuniji, gde još imaju rod.
-Fasuješti, Sv. Petka, Stojkešti, Fifešti i Ristešti, Jovanjdan, su jedan rod. Pradedovi i dedovi su im sa „Ostrova“.
-Kurta-i, Sv. Petka. Praded i ded se doselili sa „Ostrova“.
-Stuparešti (Zariješti), Sv.Petka, su iz Pekije (verovatno Tekije, op.Milodan) a poreklom su iz Jelovice u Rumuniji.
-Dolbočani, Nikoljdan, su iz Duboke („Dlboke“) u Zviždu, gde još imaju rod.
-Kalomešti, Nikoljdan, su iz Breznice u Rumuniji.
-Đurešti, Aranđelovdan, su iz „Vlaške“.
-Petrovići, Nikoljdan. Ded „lađar“ je došao iz Bosne.
-Bošnjaci, Nikoljdan. Ded je iz Kastela kod Tekije, gde je bio u službi kod Turaka.
-Adamešti, Sv.Petka, su iz Dobre pored Dunava.
-Srbulovići, Jovanjdan, ne znaju za svoje poreklo.
-Bađešti, Nikoljdan;
-Krakešti, Jovanjdan i;
-Diješti, Aranđelovdan. Dedovi su im iz „Vlaške“.
-Čortanešti, Nikoljdan. Otac starcu od 70 godina je iz Alinge u Rumuniji.
-Adamešti, Alimpijevdan, su iz Kladušnice a poreklom su iz Skele u Rumuniji.
-Veljkovići, Aranđelovdan, su iz Lozovika kod Smedereva.
Seoska zavetina je na Sv. Trojice-Duhove.
IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)