Порекло становништва села Давидовац, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је поред Дунава, западно од Кладушнице. Мањи део атара поред Дунава заузима терасе где су и куће а остало земљиште је на површи Кључа и на високим површима.
Воде.
У атару су многи извори а у селу бунари, са којих се употребљава вода.
Земље и шуме.
Места са њивама, ливадама и шумом зову се: Караташ, Шајна, Кулија, Кисељиће, Грабовац, Гонишће, Будина Чука (Чока Буди), Селски Поток и Меица. Неке породице од старине имају своја имања у Церибаши.
Тип села.
Село је збијеног типа и дели се на два краја: Ново Село (Сату Нои) и Старо Село (Сату Батрњ). У Новом Селу су куће међусобно врло близу тако да се некима и стрехе додирују. Од тог краја куће у Кладушници су удаљене од 400 до 500 метара. У Старом Селу су куће међусобно удаљене од 20 до 50 метара. Већина их је на вишој тераси а мало поред главног пута.
Гробље је на Утрини, јужно од села.
Име селу.
Крајем прошлог, 19. века село је државним указом названо Давидовац а до тада се звало Џеџерац. Ово име је, кажу, настало од речи „џеџе“ (смразао), а причају да су се некада ту смрзли неки „лађари“.
Старине у селу.
Најстарији остаци у селу су зидине од града Караташ. Ово име, веле, значи „карадаш“, јер се морало дати и „црно испод нокта“ да би се могло проћи за Оршаву или Кладово.Према тој рушевини у Дунаву је једно острвце а ниже њега се, када је низак водостај, виде остаци зида од куле, стражаре или града, који је Дунав ту просекао. Прича се да су у овим рушевинама налажени новци „од Јерине“. Поврх села преко терасе водио је „турски пут“, са којег је камен разнесен.
Писани трагови о селу у прошлости.
Године 1783. помиње се село Tisserutz (Џеџерац) „са 30 влашких кућа“. На Вајнгертеновој карти забележен је Tisseraz. Џеџерац је 1846. године имао 69, 1866-73 а Давидовац 1924. године је имао 125 кућа.
Постанак села и порекло становништва.
Џеџерац је по предању заснован после суседне Кладушнице и са њом је чинио једно село. Најпре је засновано Старо Село а пре 100 година и Ново Село.Старо Село су засновали неки „лађари“, који су кроз Ђердап извлачили лађе а Ново Село су основали досељеници са „Острова“, који је у Дунаву, према румунском селу Гура Вају.
Родови који су основали село су:
-Степанешти, Св. Петка;
-Јордане, Митровдан и;
-Корићешти, Св.Петка и сви су пореклом из „Влаше“.
-Шенани (Шенанешти), Св. Петка су стари род. Преци су им се преселили из некадашњег села у Шајни.
После поменутих родова доселили су се:
-Бонановићи, Митровдан, не знају за своје порекло.
-Кржалије (Цугићи), Никољдан, су из Верчарове у Румунији, где још имају род.
-Фасујешти, Св. Петка, Стојкешти, Фифешти и Ристешти, Јовањдан, су један род. Прадедови и дедови су им са „Острова“.
-Курта-и, Св. Петка. Прадед и дед се доселили са „Острова“.
-Ступарешти (Заријешти), Св.Петка, су из Пекије (вероватно Текије, оп.Милодан) а пореклом су из Јеловице у Румунији.
-Долбочани, Никољдан, су из Дубоке („Длбоке“) у Звижду, где још имају род.
-Каломешти, Никољдан, су из Брезнице у Румунији.
-Ђурешти, Аранђеловдан, су из „Влашке“.
-Петровићи, Никољдан. Дед „лађар“ је дошао из Босне.
-Бошњаци, Никољдан. Дед је из Кастела код Текије, где је био у служби код Турака.
-Адамешти, Св.Петка, су из Добре поред Дунава.
-Србуловићи, Јовањдан, не знају за своје порекло.
-Бађешти, Никољдан;
-Кракешти, Јовањдан и;
-Дијешти, Аранђеловдан. Дедови су им из „Влашке“.
-Чортанешти, Никољдан. Отац старцу од 70 година је из Алинге у Румунији.
-Адамешти, Алимпијевдан, су из Кладушнице а пореклом су из Скеле у Румунији.
-Вељковићи, Аранђеловдан, су из Лозовика код Смедерева.
Сеоска заветина је на Св. Тројице-Духове.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)