Порекло презимена, село Милутиновац (Кладово)

2. октобар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Милутиновац, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Сеоски атар је скоро цео на левој страни доњег тока Подвршке Реке, на површи Кључа и на дунавским терасама. Куће су на високој тераси и мало удаљене од Подвршке Реке и Дунава, те не могу бит и плављене.

Воде.

Пијаћа вода се узима из бунара Брлога, који је поред пута Неготин-Кладово, удаљен 200 метара од кућа. Зими се користи и вода из Дунава. Стока се поји на Дунаву и из једног напуштеног бунара чија је вода слана.

Земље и шуме.

-Земљиште је јако шљунковито и слабе је родности. Места са њивама и лавадама су на местима: Ислам, Рушће, Бабина Лука, Карловц и Сељиште. Шумарице и утрине су на местима. Чука (Чока), Пржољ и Меја.

Тип села.

Село је збијеног типа, мало је па није подељене на крајеве и махале. Куће су међусобно удаљене од 10 до 30 метара а највише их је поред пута за Вајугу.
Гробље је западно од села на брежуљку Утрина.

Име селу.

До краја 19. века село се звало Брлога, када је државним указом добило садашње име – Милутиновац.

Старине у селу.

Поред Дунава, испод сеоских кућа, у наносу Дунава затрпане су неке зидине од „Лаћина“. Сељиште је место где је најпре било село од кога је остало Старо Гробље (Морминц Батрњ) а из ранијег времена има темеља од једне црквице у Цараку, на десној страни Подвршке Реке.

Писани трагови о селу у прошлости.

Село се први пут помиње 1783. године као Porlog (Брлога) а затим након присаједињавања ових крајева Србији. Село је 1846. године имало 33; 1866-38 а 1924. године 35 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је Брлога старије насеље, али је одувек било мало, јер се становништво растурило. Због слабог земљишта за земљорадњу нема услова за јачи развитак. Данашње насеље је од пре 100-150 година, када се преместило са места где је бунар Брлога а пре тога је било у Сељишту. Сви садашњи родови су досељени.

Најстарији су се доселили из Влашке, а то су:

-Ђуђулешти, Св. Петка;
-Радосављешти (Станешти), Митровдан и;
-Боцокешти, Св. Петка.

Родови досељени доцније:

-Катарчешти, Никољдан. Прадед Преда је дошао из Кривине у Румунији.
У исто време из Кривине су дошли:
-Бабанешти, Аранђеловдан;
-Чимбонешти, Св. Петка и;
-Туфарешти, Аранђеловдан.
-Маринкешти, Св. Петка. Дед се доселио из Рткова а пореклом су из „Влашке“.
-Рамачинешти, Митровдан, су се доселили из неког села у околини.
-Шујанешти, Св. Петка. Дед се доселио из Кривине.
-Андријешти, Аранђеловдан. Отац се доселио из Велеснице.
-Драговићи, Аранђеловдан, су из Оштреља у Црној Реци.
-Јења-и, Св. Петка, су из „Бордеља“ – Љубичевца. А пореклом су из „Влашке“.
-Јенешти, Аранђеловдан су из „Бордеља“ – Љубичевца.
-Данчули, Аранђеловдан, су из Костола а пореклом су из „Влашке“.

Сеоска заветина-преслава је Томина Недеља.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.