Кнежеви Виногради (мађ. Herczegszöllös) су варошица и средиште истоимене општине у Барањи, Хрватска. До нове територијалне организације у Хрватској, подручје Кнежевих Винограда налазило се у оквиру општине Бели Манастир.
Данас је општина Кнежеви Виногради јединица локалне самоуправе у саставу Осјечко-барањске жупаније и представља простор од 248,77 km², што чини 6% укупне површине жупаније.
Географски положај
Простор Кнежевих Винограда припада крајњем североисточном делу Републике Хрватске, односно његовој природно-географској целини, Барањи. У оквиру простора Барање, Кнежеви Виногради се налазе на њеном истоку и део су парка природе Копачки рит.
Седиште општине Кнежевих Винограда налази се на двадесет петом километру од главног административног центра Осјечко-барањске жупаније града Осијека и на десетом километару од града Белог Манастира. Двадесет шест километара дели Кнежеве Винограде од границе са Републиком Мађарском и петнаест километара од границе са Републиком Србијом.
Општину Кнежеви Виногради, поред њеног административног средишта, чини још осам насеља: Каранац, Змајевац, Суза, Котлина, Каменац, Мирковац, Јасеновац и Соколовац.
Историја насеља
Историја Кнежевих Винограда сеже у далеку прошлост. Још у старом веку, када се на овим просторима протезао Римски лимес, овде је постојала колонија Donatium, а име места први пут се спомиње у писаном облику 1341. године под називом Vilucu de Zeleus.
Веменом насеље мења називе у Zeleus, Zewievs, да би за време владавине Хабзбурговаца добило назив Hercegh Solos.
Кнежеви Виногради 1533. године улазе у састав поседа српског кнеза Стефана Штиљановића и од тада се устаљује назив Херцег Суљош (Herczegszöllös). Тај назив усвојили су и Турци, па су тако према попису из 1687. године Кнежеви Виногради уписани под новим именом.
Срби мартолоси 1565. године насељавају Кнежеве Винограде и број Срба се тако повећава. Други талас мартолога који насељавају Кнежеве Винограде био је 1593. године, а последњи Срби мартолоси дошли су у ово место 1619. године.
Кнежеви Виногради су 1697. године ушли у састав Бељског властелинства аустријског принца и војсковође Евгенија Савојског. Карловачким миром из 1699. године Турци су и званично изгубили Барању, а Кнежеви Виногради су ушли у састав Угарске краљевине у којој остају све до 1918. године.
Средином осамнаестог века, 1742. године у Кнежевим Виноградима основана је парохија. Те године је подигнута и прва православна црква у селу, црква Светог Архиђакона Стефана, а 1768. године аустријска царица Марија Терезија издаје дозволу за градњу новог православног храма посвећеног Ваведењу Пресвете Богородице, по условима Угарског већа.
Године 1770. у Кнежеве Винограде досељавају се Немци, а две године касније оснива се прва српска школа. Почетком двадесетих година 19. века у Кнежевим Виноградима постоји поштанска станица на путу Осек – Суботица, ту станује властелински судац, службеник и инспектор властелинства. У селу је и велики амбар за жито и раде два подрума за вино.
Почетак двадесетог века у Кнежевим Виноградима обележен је изградњом пруге нормалног колосека, која је повезивала Бели Манастир и Батину Скелу на Дунаву. Пруга ће бити у функцији све до 1967. године када ће је нове власти прогласити нерентабилном и заједно са стотинама километара других пруга размонтирати. О њеном постојању данас сведочи још стара зграда железничке станице и насип на коме се некада налазила железничка инфраструктура.
Значајнији број српских домаћинстава бележи се већ средином 18. века, па је тако на Попису становништва из 1751. године, у селу је било 46 српских домова, а према Попису становништва из 1846. у селу је живело 632 Срба. Три деценије касније, на попису из 1878. године у селу је пописано 112 српских кућа у којима је живео 921 становник.
На основу последњег пописа верника, објављеног у Првом шематизму Епархије осечко-пољске и барањске из 2009. године, број домова и верника по насељима био је следећи: у Кнежевим Виноградима пописано је у 140 православних домова 354 душе, у Пустарама у 15 кућа пописано је 27 душа. Укупно је пописано 155 домова са 381 душом.
Религија
У Кнежевим Виноградима постоје три верске заједнице: протестантска, православна и римокатоличка. Општина Кнежеви Виногради броји тринаест цркава: шест протестантских, пет римокатоличких и две православне.
Најстарија црква у Кнежевим Виноградима и у целој Барањи је садашња протестаснтска црква, подигнута у XI веку у романичком стилу, а дограђивана у XIII и XIV веку у време готике. Од 1576. године постаје протестантска. Поново је дограђена 1803. године и данас се налази под заштитом државе и чини споменик културе.
Православна црква датира из 1742. године када се и први пут спомиње, а Кнежеви Виногради су те исте године постали парохија. Прва црква била је посвећена Светом Архиђакону Стефану. Нова црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице саграђена је 1775. године на предлог Верске комисије Угарског намесничког већа и уз дозволу царице Марије Терезије. Црква је грађена као једнобродна грађевина са полукружном апсидом и двоспратним звоником изнад западног портала, у каснобарокном стилу са елементима класицизма. Иконостас датира из друге половине XVIII века. Од 1777. године воде се црквене матице венчаних и умрилих, а од 1778. године црквене матице крштених. Црквену општину Кнежеви Виногради чине још села: Суза, Змајевац, Батина и Грабовац, а парохија је од 1991. године у саставу Осјечкопољске и барањске епархије.
Римокатоличка жупна црква Светог Архангела Михајла грађена је у класичном стилу, али не постоје тачни подаци када је саграђена. Жупа је основана 1851. године, а црква је обновљена 1840. године. Кор цркве је дозидан 1857. године и тиме је завршена њена изградња, а тај облик је задржала до данас. Црква је потпуно обновљена 2004. године.
[toggle title=”ПОРОДИЦЕ ПОПИСАНЕ 1696. И 1702. ГОДИНЕ”]Babos, Balogh, Bosnack, Buczer, Csabes (2x), Czifia, Ember, Fejes (5x), Ferka, Kocti, Lankai, Lenard, Moricz, Palis, Suba, Szabo (2x), Szombo, Szücs, Thot, Thoth, Tossa, Varga (1696); Boczo, Bokovicz, Cristan, Czöcsis, Ember, Fehess (4x), Ferfy, Firka, Giperman, Kaczi, Kolaczovicz, Koriz, Lankai, Lenyart, Miho, Misly, Moricz, Paczil, Protal, Puczer, Racz (2x), Suba, Szücz, Tosso (1702).
ИЗВОР: Claus Heinrich Gattermann, Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713, Göttingen, 2005, str. 32о-321[/toggle]
КНЕЖЕВИ ВИНОГРАДИ У ПОПИСИМА ОД 1711/1713. ДО 2001. ГОДИНЕ
СПИСАК СВЕШТЕНИКА У КНЕЖЕВИМ ВИНОГРАДИМА ОД 1755. ГОДИНЕ ДО ДАНАС
Теодор Поповић (1755-1767), Адам Поповић (1791-1809), Теодор Поповић (1798-1824), Симеон Поповић (1824-), Јован Чатаревић (1824-1825), Андреј Кнежевић (1825-1830), Матеј Парабак (1830-1832), Петар Парабак (1832-1858), Павле Костовић (1858-), Павле Калајџић (1858-1859), Павле Костовић (1859-1860), Радослав Андрић (1860-1911), Сергије Јанковић (1911), Милутин Чупић (1912-1921), Светислав Зундановић (1921-1922), Душан Андрић (1922-1938), Стеван Избрадић (1938-1955), Љубомир Мецановић (1955-1982), Љубомир Радић (1982-1998), Драган Вукадиновић (1999-2002), Ненад Кесоња (2002-2006), Слободан Познановић (2006-2013), Драган Вукадиновић (2013-2014), Стеван Кувежданин (2014-).
Имена свештеника од 1860. године преузета су са званичних страница Општине Кнежеви Виногради.
ИЗВОР: Милан Дујмов, Листа свештеника Српске православне епархије Будимске, Будимпешта, 2013, стр. 76
14. јун 2018. у 06:03
Војислав Ананић
Кнежеви Виногради (Hercegsz^l^s) – мјесто источно-југоисточно од Белог Манастира
Други дио имена долази од ријечи sz^l^s(kert) ‘виноград’, будући да је мјесто било познато по виноградима. За први дио имена, Херцег-, в. Кнежево. Овдје су се налазили виногради надвојводе Albrechta.
Хрватско име дословни је пријевод мађарског имена. Исто вриједи и за њемачко име Weingarten.
Кнежево (F^herceglak) – мјесто сјевероисточно од Брањина Врха
Иако показује сличност с мађарским именом села Гајића, чини се да два имена немају везе. Кнежево је наиме доста дуго било пустара, послије посјед надвојводе Аlbrechta (fdherceg “надвојвода, кнез”, лак “насеље, мјесто становања”), који је овамо преселио сједиште бељскога властелинства из Биља, тако да ту треба тражити коријене имена. Име се јавља и у иначици Херцеглак.
Хрватско је име слободни пријевод мађарскога.
Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.
14. јун 2018. у 08:21
Војислав Ананић
Мало Кнежево (Hatvan) – напуштена пустара сјеверозападно од Кнежева
Мађарско име значи једноставно ‘шездесет’, и често је у топонимији (усп. и мјесто Хатван источно од Будимпеште). Вјеројатно се ради о броју кућа или домаћинстава које је пустара бројала. Име обухваћа читав предио западно од Кнежева.
За хрватско име в. Кнежево.
Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.
14. јун 2018. у 08:31
Војислав Ананић
Мирковац (Frigyesfeld) – пустара југоисточно од Кнежевих Винограда Од особног имена Frigyes и апелатива fdld ‘земља’.
Хрватско име од особног имена Мирко, које је пријевод мађарскога имена Frigyes (од њем. Friedrich = Мирослав).
Митровац (Mitvarpusztа) – пустара јужно-југозападно од Кнежевих Винограда
Од особног имена Митар (Димитар), у мађарској иначици дјеловала је вјеројатно и пучка етимологија с ријечју var ‘утврда, замак’. Забиљежен је и облик Митварц.
Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.