Порекло презимена, село Илићево (Пивара-Крагујевац)

2. мај 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Илићево (до 1954. године Мечковац), Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Ilicevo

Положај села.

Илићево (Мечковац) је на обема странама сувог потока Бара који тече само после бујнијих киша, иначе је корито без воде због чега га другачије зову Суви Поток. Северозападном страном атара овог села тече река Лепеница а западно пролази Крагујевачки Друм и железничка пруга Лапово – Краљево.

Воде.

У селу имају шест бунара-извора, који су толико богати водом да би могли подмирити потребу за водом цело село. Главни међу њима је Бубан у Горњем и Радованова Вода у Доњем Крају. Међутим, мештани и поред њих копају ђермове, да би имали воду ближе својим кућама. За сада их има четири.
За време вло влажних година Лепеница плави сеоска поља у равни своје долине. То бива врло ретко. Иначе село не страда од поплава.

Земље и шуме.

Зиратно земљиште је малим делом у селу између крајева а много већим изван села до 4 километра даљине. Шуме има прилично око села. Она је сва млада и узабрањена. Нејвишђе је у Гају, Дубрави, Косачи и Шаљегарнику.
Сеоски атар заузима површину од 795 хектара и то: Зиратно земљиште 636 – њиве 320 и ливаде 316, а шума 159 хектара.
У атару овог села имају својих имања само Крагујевчани а становници Илићева имају својих поља у атарима Јабучја и Теврича.

Тип села.

Сеоске куће су на странама брда Липаре и Дубрава. На првоме је Горњи Крај – лево од потока; а на другоме Доњи Крај – десно од потока. Крајеви се примичу један дугоме са својим крајњим кућама. Ту се ствара средина села. Кроз Доњи Крај води једна уллица која изгледа као шор, јер су куће подигнуте са обеју њених страна.

Старо име селу.

Старији људи причају да је њихово село добило име по некој мечки која је, пре 110 и више година, удавила једног попа у Гају, када се враћао у Крагујевац. Испитивањем је утврђено да је ово тумачење измишљено. Сеоско име није постало овде већ су га донели његови оснивачи Михаиловићи (који се зову још и Матићи и Стојковићи). Ови су добегли овамо из села Мечковца заједно са Павловићима и Крџалићима.

Постанак села и порекло становништва.

Илићево (Мечковац) је основан, према народноом памћењу, у доба Кочине Крајине, пре 115 година. Међутим, они се помињу као Mickovaz још за време аустијке окупације Србије између 1718. и 1739. године. Село су основали три већ поменута рода, која данас у њему имају 32 дома или више од половине од укупног броја.
У Уписнику 1818. године, Назначениу 1819. године и Пописнику 1822. године Мечковац је правилно записан. Код Вука у Даници 1827. године и код Пирха у Путовању 1829. године исто тако (Metschowaz). У Гавриловићем Речнику 1846. године – по тадашњем правопису пише Мечковацћ.
Село је више расло разграњавањем задруга него новим досељавањима. За време Првог устанка овамо је добегло 5 родова а после 1815. године 9 родова.
Мечковац је насељен из шест области. По пет родова пореклом је из Врањске Пчиње и Лепенице, Пољанице – 3 рода, Старе Србије -3 и по један род из Македооније и Власине.
У збегове је добегло овамо 8 родова, који данас имају у селу 46 кућа. Три рода су дошли као досељеници, два као слуге, два као уљези и по један као кирајџије и печелбар.
Мечковац (Илићево) је првобитно био у данашњем Селишту, које мештани називају и Старим Селом. Одатле је премештен пред почетак Првог устанка. Мештани наводе као разлог овом помештању нездраво земљиште у низини. Ипак, већа је вероватноћа да је до тога дошло због поплава Лепенице и јаничарских пустошења, пошто је насеље било на Крагујевачком Друму, којим су се јаничари често кретали.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-360, Крџалићи (Живковићи), досељени из Мечковца (Пољанице), Ђурђевдан.
-388, Мијаиловићи (Мијаиловићи, Матићи – Живадиновићи; Стојковићи – Димитријевићи. Мијаиловићи се посебно презивају: Миленковићи, Мијаиловићи, Стевановићи, Бабићи – Станковићи; и Газдићи – Стојановићи), Мечковац (Пољанице), Аранђеловдан.
-443, Павловићи, Мечковац (Пољаница), Никољдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-584, Бојаџићи (Васиљевићи и Јовановићи), Нови Пазар, Јовањдан.
-637, Гајићи, Врањска Пчиња, Никољдан.
-743, Јовановићи, Врање, Св. Ћирило и Методије.
-1029, Стајићи, Врање, Митровдан.
-1037, Станојевићи, Врање, Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1838. до 1903. године:

-1320, Максимовићи, Пећ, Стевањдан.
-1487, Милошевићи (Милетићи, Милошевићи и Ракићи – Раковићи), Беране (Македонија), Нова Година.
-1527, Станковићи, непознато (Корман), Никољдан.
-1622, Марковићи, Врање, Аранђеловдан.
-1813, Живковићи, непознато (Брзан), Јовањдан.
-2174, Петровићи, непознато (Доња Сабанта), Јовањдан.
-2191, Вићентијевићи, непознато (Лужнице), Ђурђевдан.
-2192, Радовановићи, непознато (Лужниуце), Аранђеловдан.

Остали подаци о селу.

-Мечковац (Илићево) је 1903. године имао 17 родова у 58 домова са 356 становника да би 1910. године у њему било 76 кућа са 489 становника. На дан 31. јануара 1921. године овде је живело 515 становника што је реткост у лепеничком крају да буде више становника него пре Великог рата.
У средини села, у Порти, налазе се три трпезаре.
Гробље је на Брду код Илијине Воде близу Крагујевачког Друма.
Сеоска заветина су Благовести а литија се носи на Први дан Св. Тројица.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Илина вода

    Мечковачко гробље је на брду изнад Илине воде, ту је граница између Крагујевца (Илине воде) и Мечковца. Мечковац је променио име у Илићево 1954. Тако се зове по др Михаилу Илићу, првом социјалистичком посланику у скупштини Краљевине Србије, који је рођен у Мечковцу.