Piše: Saradnik portala Poreklo Branko Todorović
Šašlići su pravoslavni Srbi poreklom iz Baranje
Sa sigurnošću možemo reći da se Šašlići u Baranji prvi put spominju u Popisu poreskih obveznika iz 1698. godine, kada su u Pečuju zabeležena dva domaćinstva, jedno upisano kao Saslia, i drugo upisano kao Ssaslia.
Mogući raniji pomen ovog prezimena zabeležen je još u Bolju 1695. godine, kada se pominje jedno domaćinstvo zabeleženo kao Saslo, ali nije sigurno da li se radi o kasnijim Šašlićima, ili nekoj drugoj porodici sličnog prezimena.
Prvi sledeći pomen ovog prezimena srećemo u popisima načinjenim od 1711-1713. godine, kada se u Sečuju spominje prezime Saslia (dva domaćinstva).
Na Popisu poreskih obveznika iz 1715. godine, prezime Saslia pominje se još u Duna-Panteliji (Nesko Saslia), Sečuju (Demetar Saslia), Kašadu (Mato Saslia) i Maroku (Nicolaus Saslia), a na Popisu poreskih obveznika iz 1720. godine, prezime Saslia pominje se u Sečuju (Demetrus Saslia), Dražu (Mato Saslia) i Kašadu (Mato Saslia).
U Popisu zemlje iz 1828. godine, prezime Šašlić srećemo u Dražu (Georgius Saslin), Rac-Titošu (Joan. Saslics), Šumberku (Jovita Saslin) i Sečuju (Joann. Saslics).
Nakon podele Baranje 1920. godine u Trijanonu, između Kraljevine SHS i Republike Mađarske, iz Šumberka će optirati devet domaćinstava Šašlića, iz Mohača sedam, Sečuja dva… Odatle će naseliti Južnu Baranju i Slavoniju.
Krsna slava im je Nikoljdan.
4. oktobar 2015. u 16:14
Branko Todorović
U knjizi Baranya megye földrajzi nevei II., kada se govori o toponimiji Sečuja, zanimljivo je dodati i pomene onih toponima koji se vezuju za Šašline ili Šašliće.
178. Saslina: Sásli: n. Sásli: n. Sáslic: szh. Sáslin taván ‘Saslin-dombhát’: szh. Saslinë livâdë ‘Saslin-rét’: szh. Sâslinâ [K12, 12/b: Saslits tava; sz P: Saslics tava; sz] Ds, S, sz, n, tó, r. — A. sz. a múlt században Saslits szerb kovács földjéről kapta nevét. (L. Bez. 148!). A. sz. három nagy fűzfa állt itt, melyen sasok fészkeltek.
(Grupa autora, Baranya megye földrajzi nevei, tom drugi, Pécs, 1982, str. 222)