Порекло становништва села Кијево, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Кијево се простире са обеју страна Кијевачког Потока на двема косама, од којих десна чини развође између Лепенице и потока Грабовика а лева одваја Кијевачки Поток од Младенове Воде и Доброводичког Потока.
Воде.
Село има само два бунара-извора, које кијевљани зову кладенцима. Један је у Станковићкој а други у Ламбићкој Мали. Први је много јачи од другога. Они заузимају готово средишњи положај у селу. Осим ових кладенаца у селу има и сланих подворака на десној обали сеоског потока, између Горњег Краја и Ламбићке Мале. Ту се Кијевачки Поток зове Слатина у дужини од 200 метара. Слана вода избија свуда, где год се на том простору закопа мотиком. И сама земља је слана, те је стока лиже. Мештани причају, да је ту био некада јак извор из кога је вода избијала у јаким кључевима, али су га Турци запушили сланином, због чега су постали слани подворци. Поред кладенаца и сланих подворака Кијево има и 29 копаних ђермова.
Кроз Горњи Крај тече Умин Поток, кроз Ламбићку Малу – Суви Поток и кроз Доњи Крај – Поток.
-Кијевски Поток плави сеоска имања само у Доњем Крају засипајући их ситним шљунком и песком. Ова имања плави и један безимени поточак који долази од доброводичке стране и утиче и Кијевачки Поток у врху Доњег Краја.
Остала три потока, који теку кроз поједине сеоске делове, не плаве имања чак ни приликом највишег водостаја њихових.
Земље и шуме.
Њиве, чаири и ливаде су скоро све око села, најдаље су 50 минута пешачког хода. У селу има и шума – забрана.
Кијевачки атар заузима простор од 1450 хектара, од чега долази на зиратну земљу 1279 – њиве 1200 и ливаде 79 хектара. Шуме има 170,5 хектара.
Тип села.
Два сеу сеоска дела на десној страни Кијевачког Потока – Горњи Крај и Ламбићка Мала, једна на левој – Станковићка Мала и један на обема странама – Доњи Крај.
Горњи Крај се дели на Осаћанску и Голићку Малу. Ламбићка Мала је одвојена од десног дела Доњег Краја само сеоким путем, те им се куће готово састају. Станковићку Малу растављају воћњаци и чаири од левог дела Доњег Краја.
Велики родови имају у Кијеву куће збијене у групе. У Горњем Крају такве групе су: Осаћани у Осаћанској Мали, Толићи, Првићи и Сурићи. У Станковићкој Мали – Станковићи, Антићи и Нешићи. У Ламбићкој Мали су Ламбићи, Белићи и Блажићи. У Доњем Крају су Милошевићи-Аранђеловци и Обрадовићи.
Мештани казују да се њихово дели на два краја, Горњи Крај укључујући и Станковићку Малу док је Ламбићка Мала део Доњег Краја – што је природна подела села, која се заснива на пластици земљишта и у вези са сеоским кладенцима.
Име селу.
Има мештана који мисле да је има селу дошло по руском граду Кијеву, али то објашњење није тачно. Старац Милан Ђорђевић (89 година) прича да су назив села донели његови оснивачи, који су дошли са Косова. И заиста на Генералној Карти Краљевине Србије постоји село Кијево између Призрена и Новог Пазара, из чега произилази да је казивање овог старца тачно.
Старине у селу.
У врху Горњега и при дну Доњега Краја има по једно старо гробље, али се трагови не познају. Прво се зове Гробљиште а друго Старо Гробље. Старији људи мисле да је било прво гробље овога села, док је оно било у Старом Кијеву мада је у то доба био обичај да се сваки укопава у близини своје куће. Име поља Пашина Ливада подсећа на турско време.
Постанак села и порекло становништва.
Село је основано, по свој прилици, пре 160 година. Засновала су га три рода. Толићи, Стошићи и Станковићи. Та три оснивачка рода имају данас у Кијеву 28 кућа, мање од петине од укупног броја.
У Уписнику 1818. године заблежено је као Киево, исто тако и у Назначениу 1819. године и Пописнику 1822. године. У Вуковој Даници и Пирховом Путовању правилнио је записано. У Гавриловићевом Речнику је записано по тадашњем правопису – Кiево. У Пирховом оригиналу Kijewo.
Село је расло поглавито рађањем, разграничавањем-деобом и новим досељавањима. У доба Кочине Крајине овамо су добегла 4 рода, за време првог устанка 4 рода а после 1815. године 30 родова, од којих данас у селу има 69 кућа.
Кијево је добило своје становништво из 16 области. Лепеница му је дала 20 родова, Ресава -3, Буграска -3, Белица -2, Осаница -2 а из Врле, Темнића, Осата, Биначке Мораве, леви слив Велике Мораве, деси слив Велике Мораве, Црне Горе, Старе Србије, Косова, Врањске Пчиње и леви слив Биначке Мораве – по један род.
Једанаест родова дошло је овамо у збегове, 15 родова је дошло на имања, 8 родова су овде као уљези, 4 као довоци, 1 род као усвојеник код ујака, 1 као службеник и 1 као ковач.
Село је некада било у Старом Кијеву – на читав сат хода од данашњег Горњег Краја. На том мест су данас њиве и ливаде. Разлог доласка на овај простор био је јак извор Крушка, затим густа шума која је скривала збег од пута. Извор је би у Пашиној Ливади на којој се није смео појављвати Србин, те су они крадом узимали воду од њега. Да би се спасли од незгоде мештани су прешли на данашње место, где је данас Станковићка и Ламбићка Мала. Ово место се звало Голубац али су га досељеници „из почасти“ према Старом Кијеву назвали Кијево.
Порекло породица.
Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:
Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.
-210, Станковићи (Васиљевићи, Минићи, Нешићи, Тодоровићи, Вићентијевићи, Јовановићи, Марјановићи, Матићи, Мијајловићи и Трифуновићи), Житорађа (Топлица), Пантелијевдан.
-216, Стошићи, Катун (Пчиња), Мратиндан.
-221, Толићи (Ђорђевићи, Миленковићи и Ђурђевићи), Кијево (Стара Србија), Никољдан.
Досељени у приоду од 1788. до 1803. године:
-233, Антићи (Антићи, Јевтићи, Стевановићи и Милановићи), Катун – леви слив Велике Мораве, Св Варвара.
-249, Блажићи (Благојевићи), Мали Шиљеговац (Расина), Никољдан.
-256, Бркићи (Јовановићи), Мали Шиљегоац (Расина), Томиндан.
-428, Нешићи, Модрица (Расина), Никољдан.
Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:
-573, Белићи (Матићи, Милановићи, Миловановићи и Милојевићи), Гладна –десни слив Велике Мораве, Јовањдан.
-791, Ламбићи (Петровићи, Јанковићи, Милосављевићи и Стевановићи – Марковићи), Залоговац (Темнић), Аранђеловдан.
-794, Максимовићи (Обрадовићи), Васојевићи (Црна Гора), Св. Александар Невски.
-869, Милошевићи (Николићи, Аранђеловићи – Ранђеловићи; и Петровићи), Јасење – десни слив Биначке Мораве, Аранђеловдан.
-1026, Спасојевићи (Првићи), Трнска Клисура – Бугарска, Савиндан.
Досељени у периоду од 1819. до 1903. године:
-1142, Младеновићи, Видин (Бугарска), Аранђеловдан.
-1144, Перуновићи, Штипље (Белица), Ђурђиц.
-1256, Лазаревићи, Штипље (Белица), Ђурђевдан.
-1314, Осаћани (Вилиповићи и Радовановићи), Осат (Босна), Јовањдан.
-1335, Аранђеловићи, непознато (Брзан), Никољдан.
-1346, Јоцићи, непознато (Јовановац), Јовањдан.
-1473, Савићи, непознато (Брзан), Св. Петка.
-1539, Аксентијевићи, Багрдан, Савиндан.
-1596, Милошевићи, непознато (Брзан), Игњатијевдан.
-1475, Петровићи (Симовићи и Симићи), Софија, Ђурђевдан.
-1779, Кузмановићи, непознато (брзан), Ђурђиц.
-1808, Стевановићи, непознато (Брзан), Аранђеловдан.
-1856, Сурићи, непознато (Брзан), Никољдан.
-1861, Ђорђевићи, непознато (Брзан), Ђурђевдан.
-1917, Антонијевићи, непознато (Брзан), Никољдан.
-1927, Милисављевићи, непознао (Бадњевац), Св. Врачи.
-1930, Миловановићи, непознато (Ботуње), Никољдан.
-1964, Радивојевићи, непознато (Брзан), Митровдан.
-1976, Милојевићи, непознато (Баточина), Никољдан.
-2001, Дамњановићи, Комарице (Осаница), Мратиндан.
-2030, Мишићи, непознато (Доброводица), Св. Петка.
-2060, Јанићијевићи, непознато (Крчмаре), Аранђеловдан.
-2065, Маринковићи, непознато (Бадњевац) Никољдан.
-2185, Милосављевићи, непознато (Ботуње), Никољдан.
-2267, Гојковићи (Роми), порекло непознато, досељени 1890. године, Св. Петка.
Остали подаци о селу.
-У Кијеву је 1903. године био 41 род са 152 куће у којима је – 1900. године – живело 786 становника. Године 1910. село је имало 171 дом са 973 становника а на дан 31. јануара 1921. године у њему била 864 становника.
Данашње сеоско гробље основано је на месту негдашњег Старог Гробља, за које се не зна чије је нити из ког времена. Ту се копа цело село. Оно је на Маринковским Ливадама у Станковићкој Мали.
Сеоска заветина су Младенци а литија се носи на Други дан Духова.
ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)