Порекло презимена, село Дреновац (Станово-Крагујевац)

11. април 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Дреновац, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Дреновац је на обема странама Видаричког Потока, десне приточице Драчке Реке. Ова се река, пошто прими Видарички Поток, назива Козујево и утиче с лева у Лепеницу, ниже корићанске механе. Село се протеже у дужину читав час и по хода. Оно почиње од Дренове Главице па иде низ поток све до његова ушћа у Драчку Реку.

Воде.

Село се служи изворском водом. Копаних ђермова нема. Најјачи од свих је извор Пањевац у Шпиљовићима а за њим Изворак у Јабланчићима. Слабији су од њих су Николићки Извор у Николићима и Соковски у Соковском Крају.
У врху Дреновца, више Николића а близу гружанског села Забојнице постоји извор Слана Бара, на коме се стока поји али га људи не употребљавају за пиће. У његовој близини је чесма Видарица, глина Видаричког Потока. Народ верује у лековитост ове воде, те на њу доводи многобројне болеснике да се видају од разних болести. Испод брда Змајевца је извор Змајевац од кога тече истоимени поток. Име је добио отуда што се на њему, како народ верује, змај купао, док је живео на Змајевцу. На месту званом Зоркуша је Лазаревићки Извор, од кога настаје истоимени поток.
Видарички Поток плави поља само када су велике воде, али не причињава никакве штете. Змајевац и Лазаревићки Поток не чине никакве штете селу.

Земље и шуме.

Поља има у селу између крајева и ван села на раздаљни од 45 минута хода од крајњих сеоских кућа. Шумарице су поглавито на Дреновој Главици.
Дреновачки атар захвата површину од 570,5 хектара. На зиратно земљиште долази 461 ха – њиве 360 и ливаде 101 ха, а на шуме 110 хектара у шта је урачунато и 2 хектара заједничке шуме на Видарици.
У дреновачком атару своја имања имају мештани гружанских села Забојница, Суморавац и Араповац, лепеничке Драче и Мале Пчелице. Дреновчани имају своју земљу у атарима свих поменутих села.

Тип села.

Дреновац има четири краја, који се зову: Николићки (Николићи), Шпиљовићки (Шпиљовићи), Јабланчићки (Јабланчићи) и Соковићки (Соковићи). Сваки крај је на засебном брду а међусобно су одвојени јаругама и јаружицама којима теку потоци само после великих киша.
Ови крајеви су заправо махале, јер у свакоме од њих живи по један главни род, који увек има преко половине од укупног броја кућа и по коме је крај добио своје име.
Име селу.

Мештани кажу да је њихово село добило име по месту Дреновцу на Дреновој Главици, под којом су Николићи. Брдо је названо по густој дреновој гори која се доста добро одржала до пре 40 година.
Поједини крајеви зову се по главним родовима у њима. Соковићи се зову и као Соковски Крај и Соковац.

Старине у селу.

У дреновачком атару има три стара гробља и једна црквина о којима мештани ништа не знају да кажу.
У Јабланчићима је Гробљак или Џидовско Гробље без белега. У Луговима је преко Змајевог Потока, према Ђуриселу, Старо Гробље, за које се мисли да је из средњовековног српског доба. У Крчевини до Зоркуше је друго Џидовско Гробље, које Дреновчани зову Гробљишта. На овом месту до скора су се познавали темељи неке старе цркве, којима данас нема ни трага. Верује се да је ту била прва драчка црква. То је Црквина.

Постанак села и порекло становништва.

Дреновац је основан за време Кочине Крајине, пре 110 година. Засновала су га три рода: Шпиљовићи, Соковићи и Чорбићи. Крајеви Николићки и Јабланићки постали су између 1804. и 1809. године. Три оснивачка рода имају сада у селу 17 кућа, више од 1/3 од укупног броја.
Село је правилно записано у Уписнику 1818. године, Назначениу 1819. године, Пописнику 1822. године, код Вука 1827. године и код Пирха 1829. године (Drenowaz). У Гавриловићевом Речнику 1846. године записано је као Дреновацљ.
Дреновац је унесен само у Руску карту 1831. године под два имена, Дреновацћ и Дреновацђ, као два засебна насеља.
Село је расло рађањем и насељавањем. За врем Првог устанка добило је 5 родова а после 1815. године још 5 родова.
Дреновчани су пореклом из шест области. Највише их је дошло из Груже –4 рода, из Херцеговине -3, десног слива Голијске Мораве -3, из Старе Србије један род као и из непосредног левог слива Велике и Голијске Мораве.
Седам родова је добегло овамо у збегове, по два рода као уљези и слуге и по једна род на позив пријатеља и као надничар.
Мештани причају да је Дреновац био некада у данашњим Зоркушама, одакле је пресељен због чуме. На том месту живела су само три рода, која су основала село док су се остали доселили тек пошто је Дреновац заузео своје данашње место. Други причају да је село помештено због потребе у земљи за зираћење, јер су најплодније њиве и најлепше ливаде у Зоркушама. Село је премештено крајем 18. века.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-492, Соковићи (Ђоковићи), Сјеница, Мратиндан.
-546, Чорбићи, Херцеговина, Никољдан.
-551, Шпиљовићи (Сретеновићи, Вуловићи, Лазаревићи, Тодоровићи и Шпиљевићи), Заблаће код Чачка, Јовањдан.

Досељени у периоди од 1804. до 1814. године:

-722, Јабланчићи, Чачак, Томиндан.
-838, Миливојевићи (Стражевићи), Херцеговина, Ђурђевдан.
-893, Неборишевићи, Балосаве (Гружа), Лазаревдан.
-901, Николићи (Симовићи, Димитријевићи, Вучетићи и Урошевићи), Херцеговина, Јовањдан.
-921, Павловићи, Заблаће код Чачка, Никољдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1423, Нешовићи, непознато (Цветојевац), Св. Петка.
-1484, Јанковићи, Обрва, руднички Љубић, Јовањдан.
-1903, Крсмановићи, Вучковица (Гружа), Аранђеловдан.
-2002, Дмитровићи, Вучковица (Гружа), Аранђеловдан.
-2162, Радовићи, Крњево (Велика Плана), Никољдан.

Остали подаци о селу.

Године 1903. село је имало 13 родова а 49 домова у којима је живело 298 становника а 31. децембра 1910. године у селу је било 68 кућа са 363 становника да би 31. јануара 1921. године Дреновац имао 327 становника.
Гробље је на брду; оно је заједничко за све сеоске крајеве.
Сеоска заветина је Арханђел гаврило а литија се носи на Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.