Порекло становништва села Калипоље, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Калипоље је сеоско насеље разбијеног типа, на 1.240 м надморске висине, смештено на јужним падинама Јавора. Налази се западно од асфалтног пута Сјеница – Ивањица и удаљено је 25 км северно од Сјенице. Површина сеоског атара износи 102 ха, и припада Катастарској општини Кладница, површине 1.643 ха. У Калипољу је, према попису 2002. године, живео 21 становник. Статус самосталног насеља добија 1948. године, када је издвојено из насеља Кладница.
С обзиром да јс атар села на крашком простору, срећу се крашки облици рељефа и крашки хидролошки облици. Измсђу Калипоља и Боровића налази се узвишење Кршла. У атару села налази се врело Беланац и Лепојевићки поток (река).
Постоји неколико тумачења о пореклу имена села. Мештани сматрају да Калипоље значи хладно поље, блатњаво поље. Келепоље је грчки назив за келтска утврђења. Миле Недељковић тврди да Калипоље значи: “град Келта. По правилу, сва калипоља су на узвншицама, пајчешће врло доминантним котама, са којих се пружа поглед на околину, а на таквим су местима Келти најрадије подизали своја насеља.” [Недељковић, 1999, 101] Калипоље је једино насеље у Србијн под овим именом.
У селу не постоји школа, амбуланта и пошта. Село је струју добило 1977. макадамскм пут 1913, а бежични телефон 2006. године. У Калипољу постоји водовод. Становништво се бави сточарством и ратарством. Три ученика иду у основну школу у Кладницу.
У Калипољу број становника је порастао од 1948. до 1953. године 8%, а затим се смањио до 2002. године 78%. Број домаћинстава је у порасту од 1981. године (60%). Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1953. године. Године 1991. било је 5 (71,43%) домаћинстава са 5 и више чланова, а 2002. године само једно (12,50%).
Број становника и домаћинстава са просечиим бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 90 9 10,00
1953. 97 10 9,70
1961. 90 10 9.00
1971. 26 5 5,20
1981. 26 5 5,20
1991. 35 7 5,00
2002. 21 8 2,60
Домаћинства у селу Калипоље:
1. Обућина Милован
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 4,5 км, а од аутобуске станице 1,5 км. Кућа је направљена од тврдог материјала и поседујс воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1977. године. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, а једно тражи посао. У домаћинству је 1 ученик основне школс и 1 средњошколац.
Порекло: Обућине су пореклом из Дробњака. Доселили су се у Буковик пре 200 година, а у Калипоље после Првог свстског рата.
Род: Корићанци, Копуновићи, Ивановићи, Вјетровићи, Дилпарићи, Новаковићи, Поповићи.
2. Шабановић Фејза Шабан
Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од Сјенице 25 км, од основне школе и аутобуске станице 5 км. Кућа је направљена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1977. године. У Сјеници ради једно, а ван територије Сјеничког краја 2 лица. У домаћинству су 4 ученика основне школе и 1 студент.
Порекло: представљају староседеоцс у Калипољу.
Род: Шаљићи.
3. Обућина Милана Вукоман
Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице 24 км, од основне школе 4 км, а од аутобуске станицее 1 км. Кућа је направљсна од тврдог матсријала и има санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1977. године. Два члана домаћинства су запослена ван територије Сјеничког краја, а 4 лица траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.
Порекло: досељени су из Љепојевића после Првог светског рата.
Род: Чакаревићи, Обућине.
4. Прашовић Маша Медо
Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице 25 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 2 км. Кућа је направљена од тврдог материјала и има воду. Три члана домаћинства су запослена ван територије Сјеничког краја. Баве се гајењем говеда.
Порекло: представљају староседелачку у Калипољу. Досељени су из Кладнице после Другог светског рата.
Род: Шабановићи, Тарићи, Прашовићи и Зорнићи.
5. Шабановић Зуко
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 5 км. Кућа је направљена од тврдог материјала и опремљена водом и санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослсн у родном селу.
Порекло: фамилија се доселила са Кушића пре 150 година.
Род: Зорнићи, Прашовићи, Каришици, Обућине, Шаљићи.
Исељеници из села Калипоље:
1. Прашовић Мурата Рамо
Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1968. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства има средњу школу.
2. Прашовић Меда Сефер
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1990. годнне у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства има средњу школу.
3. Прашовић Шућра Хузеир
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1977. године у Сарајево, ради запослења, школовања и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио факултет.
4. Поповић Душана Милорад
Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Балугу код Чачка 1973. године, ради запослења, школовања и школовања деце, тј. бољег живота. Носилац домаћинства има четвороразредну основну школу.
5. Обућина Манојла Жарко
Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1970. године у Прељину код Чачка, ради школовања деце и бољег живота. Носилац домаћинства јс без школске спреме.
6. Шабановић Мунира Хидо
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1980. године у Тузлу, ради школовања и запослсња. Носилац домаћинства је завршио факултет.
7. Шабановић Мунира Спахо
Једночлано домаћинство. Иселио се 1982. године у Бугојно, ради школовања и запослења. Завршио је факултет.
8. Прашовић Мурат
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1970. године у Сарајево, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. У току Другог светског рата учествовао је у окупаторској власти.
9. Шабановић Мушин
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1965. године у Нови Пазар, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
10. Прашовић Вехбија
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1970. године у Сарајево, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
Подаци прикупљсни на терену указују да су се становници Калипоља исељавали углавном у Босну и Херцеговину (Сарајево, Тузла, Бугојно), у Нови Пазар и околину Чачка.
У Калипољу до 19 година живота било је 1991. године 6 (17,14%), а 2002. године 5 (23,80%) становника, а са 60 и више година живота 7 (20,01%) 1991. и 10 (47,63%) 2002. године. Индекс старења је био 1991. године 1,16 а 2002. године 2,00 индексна поена. Индекси старења указују да становници овог села су ушли у демографску старост и да село, ако се наставе интензивни процеси депопулације и миграције, нема демографску будућност.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 11 31,42
муслимани 21 60,00
остали 3 8,58
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби 12 57,14
Бошњаци 9 42,86
Муслимани – –
Остали – –
Према подацима из 1991. године у селу је, по вероисповести, било 31,42% православних, 60% муслимана и 8,58% осталих. Године 2002. у Калипољу је, по националној припадности, било 57,14% Срба и 42,86% Бошњака. Мештани сматрају да њихови преци воде порекло из Црне Горе и да су се овде населили у XVII веку.
У Калипољу је са преко 15 година живота било 1981. године 22, 1991. године 32 и 2002. године 18 становника. Без школске спреме било је 2002. године 4, са 4 разреда основне школе 5 и са основном школом 6 становника. Неписмено је било 1991. године 5 (15,62%) и 2002. године 3 (16,67%) лица.
Из података се види да су 1991. у структури домаћинстава по извору прихода била мсшовита домаћинства 100,00%, а 2002. године тај однос је нешто измењен, па је мешовитих 50,00%, пољоприврсдних 25,00% и 25,00% домаћинстава приходе остварује из непољопривредних делатности.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
28. децембар 2025. у 08:38
Бошко
Многи подаци о “селу” Калипољу,у раду Миле А.Павловић,су нетачни односно погрешни што доводи у сумњу истинитост целе приче о овом насељу. Вероватно су грешке настале делом површним истраживањем, а делом нетачним па и свесно неистинитим казивањем самих извора аутору рада,у настојању да се Калипоље прикаже као сјеничко насеље. Данас оно слови као једно од сјеничких села свесно тако названо како би општина Сјеницас имала на број више насеља него што јој заиста припада,а особито због верске припадности данашње већине становника. Таква промена настала је одмах после Другог светског рата одлуком комунистичких власти, па је с тога село Љепојевићи скраћено а муслиманско село Кладница повећано.Исто се догодило и са некадашњим засеоком Боројевићи у селу Буковику који је одцепљен од Буковика и припојен тадашњој сеоској општини Кладница а касније формиран као засебно село под именом Боровићи ( становници Кладнице иду чак и дотле да засеок одн.данашње село преименују у ” Боревиће” што многи могу тумачити локализмом одн.локалним изговором а не свесним настојањем да се избрише и заборави прави назив по старој , легендарној и средњевековној породици мале властеле Боројевића ). Један од разлога за издвајање ових насеља из састава српских села Љепојевића и Буковика је био и тај што је у њима било настањено свега неколико муслиманских домаћинстава.Иначе,село је добило назив по Калипољу, пространој,благо заталасаној површи смештеној између три села : Љепојевића,Буковика и Кладнице.И углавном се та пов рш називала Калипољем а не околна брда по којима су куће данашњих становника, јер су она заиста пртипадала Кладници док је само поље припадало Љепојевићима и делом Буковику.У њему су некада а и данас највећим делом само обрадива земљишта,њиве,ливаде, сјенокоси и пашњаци а по њима су биле саграђене само пастирске колибе или катуни одн.станови како то мештани муслимани називају.У даљој прошлости власници земље у Калипољу су били бератлијски кнезови Рашковићи из Штиткова (последњи поседник је био кнез Никола Рашковић са седиштем у Љепојевићима где су данас куће фамилије Иванковића) и чувена буковичка фамилија Борисављевића,угледних свештеника, трговаца и бератлијских кнезова, наследника Рашковића у овим селима). Кроз Калипоље протиче речица Вршевина, у свом горњем току од локалног становништва називана и Калипољска ријека, а у литератури се може срести и назив Калипољски поток па чак и Љепојевићки поток.То је типична крашка река понорница која извире у Љепојевићима на домак границе са кладничким атаром, на тзв.Корићанском врелу, а понире на северозападном делу Калипоља под брдом зв.Брановина, а који се у народу ових села другачије зове Блато. Кроз само поље речица прави меандре, а на увору у пећински систем “Дуруља” је некада постојала воденица фамилије Обућина из Љепојевића, док је на самом извору тј.врелу постојала Корићанска воденица. У Калипољу постоји извор питке воде зв.Бјеланац ( а не Беланац) кога су каменом озидали стари кнезови Борисављевићи из Буковика јер је био на њиховој земљи, а кроз само поље је некада пролазио стари друм, вероватно још средњовековни, касније, за време османске владавине, називан и Босански или Будимски друм, на коме се, много година доцније, распознавала калдрма. Топониме би требало именовати изворно, по говору локалног становништва које је некада говорило ијекавски а и данас се реликти тога говора могу чути, па тако и Лепојевиће називати и писати као Љепојевиће. У делу текста који се односи на фамилије тј.домаћинства која живе у Калипољу, код домаћинства под ред.бр.1, Обућина Милована, међу сродницима су погрешно наведене две фамилије: Ивановићи ( а треба Иванковићи) и Новаковићи (а треба Новковићи).