Порекло презимена, село Угао (Сјеница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Угао, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио са Порекло становништва села Угао, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио са Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Угао (Сјеница)

Порекло презимена, село Угао (Сјеница)

Порекло становништва села Угао, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Угао је сеоеко насеље, удаљено 35 км од Сјенице. Налази се у Пештерском (Угљарском) крашком пољу, између Тополе (1402 м), Оштрог врха (1394 м), Маја ајита (1333 м) и Маја бунара (1347 м). Смештено је на Горњем Пештеру, у висинској зони 1140-1240 м, и сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. У оквиру села издвајају се засеоци Главица и Бороштица. Површина сеоског атара износи 2.938 ха, а катастарске општине 3749 ха, која обухвата и атар села Карајукића Бунари, површине 811 ха. Према попису 2002. године Угао је имао 545 становника.

У атару села налази се Гутовица – строги природни резерват смрчеве јеле, на површини око 16 ха. Шума јеле се одржала захваљујући извору који се ту налази. Мештани тврде, када су посекли шуму, да је и извор пресушио. Тада су се зарекли да неће сећи шуму, која је обновљена, а извор је оживео. Данас мештани шуму не секу. У овом комплексу налазе се и пирамидне јеле. Сматра се да су једине у свету, високе су 30-40 м. У Углу их има 6 и две су осушене. Три се налазе у атару села Кладница. Атар села је богат ливадама и пашњацима.

Археолошка истраживања која су вршена на територији села указују на стару насељеност овог села. Са десне стране пута Карајукића Бунари – Угао, налази се простор који мештани називају „Ханиште“ и тврде да су ту били грчки ханови. Нешто даље од „Ханишта“, са леве стране пута Карајукића Бунари – Угао, налази се место под именом „Јусколе“. На том простору у конфигурацији терена уочавају се остаци објеката – кућа, смештених на благој коси изнад Бороштице. На њивама око ових објекта нађени су фрагменти керамике, комада згуре и обрађеног гвожђа. Нађени остаци керамике упућују на касни антички период, док има остатака керамике и из средњег века. „Мештани тврде да се до недавно на локалитету видело четрдесетак кућа. Поред кућа је раније текла Бороштица и нешто даље низводно, кажу, била су Воденичишта која су била „грчка“. Показали су чак и простор изнад кућа, где су Грци на Ђурђевдан заболи рало у површицу и напустили своје куће (легенда која је распрострањена на целом Пештеру, у новопазарском, сјеничком и тутинском крају).“ Д. Премовић-Алексић ову легенду је забележила од Шеке Хукића. На улазу у селу налази се велика некропола из касног средњег века, коју мештани називају „Vоrrеtе šкеvе“, што у преводу са албанског значи „Влашко гробље“. Упоредо са овим локалитетом налази се долина са неколико вртача, између којих је смештена црква са некрополом. На терену се запажају остаци цркве. Овај локалитет познат је по називу „Црквене вртаче“ и везује се за касни средњи век. За касни средњи век везује се и локалитет „Главица“. Брдо Главица диже се северно од села, и на њеној јужној страни налазе се остаци цркве са некрополом  [Премовић-Алексић, 1985, 51-53]. Године 1921. село је имало 32 дома и 297 становника.

На основу истраживања на терену, назив села потиче од његовог положаја («село је угнуто у долини»). Миле Недељковић сматра да је Угао – насеље изникло поред јаме са питком водом. Ово је једино село са овим именом у Србији.

У селу постоји џамија, за коју мештани тврде да је најстарија на Пештеру. Министарство просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1926. године донело је одлуку о отварању основне школе у Углу. Како се мештани нису сложили са отварањем школе, она је исте године отворена у Буђеву, за целу Буђевску општину, којој је припадало и село Угао. У Углу ни тада ни касније никада није саграђена наменска школска зграда. Када је школа 1945. отворена, са радом је почела у згради мектеба. Због неусловности простора, 1969. године реконструисана је зграда напуштеног задружног дома за ученички простор, и стан за учитеља [Вучковић, 2007]. Село је добило струју 1972. и макадамски пут 1950. године. Водовод је село добило 1979. године. Године 1945. формирана је станица милиције и остала до 1948. године када је премештена у Карајукића Бунаре. У селу не постоји амбуланта. Село је 2006. године добило телефон, када и читав Пештер. У Углу је од 1945. до 1952. године било седиште Месног народног одбора, коме су припадала села: Угао, Долиће, Бољаре, Пода и Пољица. Од 1952. до 1955. године у Углу је било седиште Народног одбора општине Угао, када је формирана општина Карајукића Бунари. Док је у селу Углу био административни центар Месног народног одбора и где се налазила станица милиције до 1948. године отворена је пошта. Изградњом зграде 1957. године она је премештена у Карајукића Бунаре. Угао је некад био општина и центар Пештера.

Најважнија занимања становништва су сточарство и ратарство. Дневне мигранте чини 30 ученика основне школе.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година      Број становника       Број домаћинстава     Средњи број чланова у домаћинству

1948.                  623                                        96                                              6,59

1953.                  749                                       112                                              6,68

1961.                  874                                       133                                              6,57

1971.                   797                                      120                                              6,54

1981.                  890                                       136                                             6,44

1991.                   839                                       127                                             6,60

2002.                  545                                         97                                              5,61

Бројно кретање становништва у Углу није било равномерно већ скоковито. Од 1948. до 1961. број становника је порастао 40%, затим се смањио до 1971. године 9%, па порастао до 1981. године 12% и у наредне две деценије умањен је 39%. Број домаћинстава углавном је пратио популациона кретања, али и просечни број чланова у домаћинству. Са 5 и више чланова било је 1991. године 91 (71,65%), а 2002. године 62 (63,91%) домаћинства.

Шездесетих година XX века Угао је био највеће село у општини Сјеница, а после тога то постаје Штаваљ. Тада је имало 133 домаћинства, а по попису 2002. године 97.

 

Домаћинства у селу Угао:

1.                  Горчевић Ахмет

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Домаћинство гаји стоку и живину.

2.                  Горчевић Исо

Домаћинство има 11 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица. Четири члана траже посао, а 3 су ученици основне школе. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: фамилија је досељена из Црне Горе.

3.                  Сеферовић Рустем

Домаћинство има 10 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, а основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица. Посао траже 4 члана, а 3 лица похађају основну школу и једно средњу школу. Домаћинство се бави узгојем стоке и живине.

Порекло: фамилија је досељена из Црне Горе.

4.                  Сеферовић Фехо

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица. Посао траже 2 члана, а 3 лица су ученици основне школе. Главни извор прихода домаћинства је узгој стоке и живине.

5.                  Пљакић Мурсел

Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица. Три члана траже посао, а 2 лица су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем стоке и живине.

6.                  Хукић Шефкет

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица, а 3 члана траже посао. Домаћинство се бави узгојем стоке и живине.

7.                  Бибић Џемо

Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Три члана домаћинства су запослена, 2 траже посао, а 2 су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем стоке и живине.

8.                  Хасковић Заим

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених чланова, а једно лице је ученик основне школе. Домаћинство се бави узгојем стоке и живине.

9.                  Курбашевић Насуф

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, а основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао. Баве се гајењем стоке и живине

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

10.              Мујезиновић Ариф

Домаћинство има 11 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен. Четири лица траже посао, а 2 су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем стоке и живине.

11.              Сеферовић Селим

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, а основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје, али има струју од 1972. године. Домаћинство нема запослених лица, а 3 члана домаћинства траже посао. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања.

12.              Куч Таип

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, а основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Домаћинство је добило струју 1972. године. Једно лице је запослено. Два члана домаћинства су ученици основне школе, а 1 је ученик средње школе. Баве се узгојем оваца, говеда и живине

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

13.              Цамовић Хусеин

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Домаћинство је добило струју 1972. године. Ниједно лице није запослено, а 3 лица траже посао, а једно је ученик основне школе. Домаћинство се бави узгојем оваца, говеда и живине

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

14.              Мујезиновић Атифа

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 ктм, а основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1972. године. Ни једно лице није запослено, а посао тражи 7 чланова домаћинства. Приходе остварују узгојем оваца, говеда и живине

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају када су им се преци доселили.

15.              Пљакић Ћамил

Домаћинство има 10 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, а од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1972. године. Три лица траже посао. Један члан домаћинства је ученик основне школе, а 2 су средњошколци. Домаћинство се бави узгојем стоке (овце, говеда и живина).

16.              Хукић Халил

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 35 км, основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1972. године. Два лица траже посао. Један члан домаћинства је ученик основне школе, а 2 су средњошколци. Баве се узгојем стоке (овце, говеда и живина).

Порекло: фамилија се доселила из Црне Горе.

17.              Сеферовић Селим

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1972. године. Нема запослених лица, а 3 члана траже посао. Баве се узгојем стоке (овце, говеда и живина).

Порекло: фамилија се доселила из Црне Горе.

 

Исељеници из села Угао:

1.                  Хукић Мустафа

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Пећ, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2.                  Бибић Ислам

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Турску, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3.                  Бибић Мухарем

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Турску, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

4.                  Бибић Бећо

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Турску, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

5.                  Бибић Делија

Домаћинство има 17 чланова. Иселили су се у Турску 1967. године, ради запослења. Носилац домаћинства је је завршио осмогодишњу основну школу.

6.                  Горчевић Мујо

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Турску 1967. године, због бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

7.                  Бибић Исо

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Турску 1958. године, ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

8.                  Бибић Омер

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Турску 1958. године, ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је без школске спреме.

9.                  Бибић Ибрахим

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Турску 1958. године, ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је без школске спреме.

10.              Бибић Вејсил

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Турску 1958. године, ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио основну школу.

11.              Бибић Насуф

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Турску 1958. године, због бољих животних услова. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

12.              Бибић Нуман

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Турску 1958. године, због бољих животних услова. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

13.              Бибић Сулејман

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Турску 1967. године, због бољих животних услова. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

14.              Бибић Заим

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Турску 1967. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Резултати теренских истраживања указују да су се мештани Угла највише исељавали у Турску.

У Углу број лица до 19 година старости смањио се од 1991. до 2002. године 50%, а са 60 и више година старости повећао 79%. Индекси старења су износили 1991. године 0,16 а 2002. године 0,59 индексних поена. Индекси старења показују да становништво села припада младој популацији. Имајући у виду ову чињеницу, село би могло имати и демографску будућност, под условом да за то се обезбеде и одговарајући економски услови. То значи да село треба повезати добрим путем, а становништву омогућити да живи од прихода које остварује из пољопривреде (сточарства).

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  –           –

муслимани     837      99,77

остали             2          0,23

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        540      99,08

Муслимани    2          0,37

Остали            3          0,55

По попису из 2002. године у седу су живели Бошњаци (99,08%), Муслимани (0,37%) и остали (0,55%). Мештани тврде да је становништво досељено у XVIII веку из северне Албаније – углавном малисорска племена (Климента). Старији људи и данас говоре албанским језиком. Када су Клименте населиле овај простор, подигли су дрвену џамију и верује се да је најстарија на Балкану. Тврде да је старија од џамија у Новом Пазару и Сјеници, мада код Бијелог Поља у месту Радулиће се налази најстарија џамија на Балкану. Мештани села тврде да је велики број становника овог села био пријатељ са краљем Александром Карађорђевићем.

„У Угао су дошла два брата, Пљака и Прака, из области Малесије из Албаније, из села Вукља и Никља, као католици. Пљака је одмах прешао у ислам, док Прака није. Пљака је био ожењен, а други брат није. Место где је Пљака подигао кућу мештани села Угла данас називају „Гроб Пљаксе“ (Вртача Пљакина).“ [Балшић, 2005, 24] Интензивна исељавања српског становништва са Пештерског простора везана су за ратове и покрете 1690, 1737, 1809. и 1876-1878. године. Из три прва периода исељавања становништво се селило у Шумадију и Западно Поморавље, а после 1876-1878. године у Топлицу и Куршумлију.

У селу је 1981. било 532 становника преко 15 година живота, а 2002. године 400 становника. Број становника без школске спреме се смањио у периоду од 1981. до 2002. године за 54%, са основном школом 33%, а повећао са 4 разреда основне школе 35% и са средњом школом 7%. Са вишом школом 2002. је евидентирано 6 лица, а са завршеним факултетом 2 лица 1981. и једно 2002, док је 1991. евидентирано 119 неписмених становника (21,02%), а 2002. године 74 (18,50%).

Подаци из табеле 8. указују да у 2002. години 53,60% домаћинстава у Углу приходе остварује из пољопривреде, а да је мешовитих 34,02%. Подаци који се односе на сточни фонд такође говоре да је сточарство тј. овчарство водећа грана, са 5979 оваца 1981, и 1214 2002. године.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (1)

  • Sen Zil

    Karadjordjevici mogu biti i krvno vezani sa Ugljanima zato sto su najverovatnije istog porijekla od Klimenata i jedni i drugi a i sam Karadjordjev otac Petar je rodjen i zivio u jednom susednom sjenickom selu ako je verovati istoriji…
    Postoji i prica da jedna od porodica iz ovog sela cuva na poklon sablju kralja Aleksandra jer su pomoglu u ubistvu najpoznatijeg sandzackog komite Jusufa Mehonjica koji je skoro 10 godina po zavrsetku 1 s.r pravio mnogo problema i ubistava po sandzaku!!!…A i sami ugljani su kako po govoru tako i izgledu dosta razliciti od ostalih muslimana na pesteru.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top