Порекло презимена, село Велика Грабовница (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велика Грабовница, град Лесковац. Стање из 1977. године према студији Јована Јовановића "Лесковачко поље и Бабичка гора". Велика Грабо Порекло становништва села Велика Грабовница, град Лесковац. Стање из 1977. године према студији Јована Јовановића "Лесковачко поље и Бабичка гора". Велика Грабо Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Велика Грабовница (Лесковац)

Порекло презимена, село Велика Грабовница (Лесковац)

Порекло становништва села Велика Грабовница, град Лесковац. Стање из 1977. године према студији Јована Јовановића „Лесковачко поље и Бабичка гора“.

Velika-Grabovnica

Велика Грабовница је старо српско село. Засељено је у доба старе српске државе, вероватно на месту које носи данас име „Старо село“. Први помен овог села као Грабовнице налази се у акту цара Душана из 1348. године. Када је Душан ишао у Свету Гору, како пише Драгољуб Трајковић, он је потврдио Хиландару све поклоне и правине које су овом манастиру дали његови претходници. Међу тим поклонима по земљи србској у овом Душановом акту се помињу: село Вина…, село Лесковац…, као и село Грабовница.

И Михајло Лукаревић, новобрдски трговац, помиње у својој књизи дужника село Грабовницу. Код њега се јављају као дужници ови становници села Грабовнице: Радин Богавчић, као једам неког Радослава Влајчића, из Петриља, затим тај исти као дужник, а њему као јемац онај Петриљчанин коме је Радин био јемац. Даље су Лукаревићеви дужници из Грабовнице били: Никола, Бранко и Степан. Забелешке Лукаревићеве се односе на 1436-38. годину.

У турским изворима се не појављује Грабовница као једно сеоско насеље, већ као два: Горња Грабовница и Долља Грабовница. Горња Грабовница, вероватно данашњи локалитет „Старо село“ у турском попису из 1516. године било је тимарско село у нахији Дубочици, а Долња Грабовница, сада Мала Грабовница, припадала је хасу крушевачког санџак-бега.

Током турског периода, који је трајао близу четири и по века, стање у вези са двема Грабовницама се мењало. По казивању Драгутина К. Митића, старог 67 година, из Велике Грабовнице, данашња махала села Чифлук бола је чифлук неког Турчина, а данашње село Велика Грабовница налазила се на локалитету „Старо село“. Тада се десило убиство неког Турчина у пољу између атара грабовничког и Губеревачког, али у ствари у атару села Губеревца. Убица се није могао наћи, а у таквим случајевима село у чијем се атару деси убиство дужно је било да плати штету породици убијеног. Да би се изнашло које село треба да плати ову одштету, турске судске власти су дошел у Губеревац и затражиле да то село плати штету. Губеревчани, мислећи да ће морати неко од њих да плати и главом, порекну да је место на коме је леш убијеног Турчина нађен у њиховом атару, већ да припада Горњој Грабовници. Турске власти затраже од председника села Губеревца да покаже међе њиховог атара на тој страни. Уплашени, Губеревчани су свој атар оивичили до самог Горњег Губеревца, да би место злочина било што даље од њиховог атара. Турци то прихвате, па ослободе Губеревчане од плаћања одштете, а село Горњу Грабовницу осуде да породици убијеног да на име одштете седам волова. Зато је и сада атар Велике Грабовнице до самих губеревачких кућа.

Пошто је на тај начин проширио атар Горње Грабовнице, за његове становнике су настале тешкоће да тако удаљену земљу користе, па се одлуче да своје село поместе одмах до чифлука. Напуштено место, где је била Горња Грабовница, назову Старо село, а ово ново, које је заједно са чифлуком израсло у веће село од Доње Грабовнице, назову Велика Грабовница. Истовремено је настала промена у називу Долњег Грабовца у Малу Грабовницу. Такво стање је било пред крај турске власти, па је тако и сада.

Драгутин К. Митић је ово казивао по основу казивања свог оца.

Према истом казивачу, наведени чифлук је припадао Малој Грабовници, што је мало вероватно јер се атар села Мале Грабовнице протеже до саме Велике Грабовнице, не обухватајући Чифлук, који је сада највећа махала села Велике Грабовнице. Пре би се могло рећи да је на овом месту био чифлук Пашагића, који су у овом крају имали директну својину на огомним површинама земље, па су, ради њене боље обраде и коришћења, подигли овде свој чифлук, то је зграде за раднике који су обрађивали имање, њихове надзорнике и друго особље.

Пресељење Горње Грабовнице на место данашње Велике Грабовнице морало је бити у сагласности са Паша-Агићима који су тако добијали раднике за своју земљу. Помештено насеље је стављено и „под њихову заштиту“, те је тако Велика Грабовница постала господарско село са свима обавезама према своме господару које су произлазиле из таквог односа.

Иако почитлучено и тако потчињено турском господару велике моћи и утицаја, село Велика Грабовница спада у она села у околини Лесковца која су прижељкивала слободу, па, штавише, била и спремна да се за њу боре. Када је у овом крају народно незадовољство турском управом нарасло до високог степена, па се почео народ и организовати за устанак и борбу, у завереничко-устаничкој организацији створеној 1840. године учествовали су и виђени људи из Велике Грабовнице, а када је, у пролеће 1841. године устанак изненада букнуо, обухватио је и ово село, како нас обавештава др Владимир Стојанчевић. По угушеном устанку, између осталих, из Велике Грабовнице су побегла браћа Ђорђа Спасића. Они су се населили у Алексинцу, где и сада живи њихово потомство у улици која води ка Соко-Бањи. Зову се Коњарци. Иза њих, или заједно са њима, био је побегао и сам Ђорђе, али није остао тамо већ се вратио у Велику Грабовницу.

Пошто су ови Великограбовчани побегли, Пашага је у њихове куће населио друге сељаке, тако, када се Ђорђе вратио, није имао где да живи. Тада остали сељаци стану молити Пашагу да младом Ђорђу опрости грешку. Говорили су: „Опрости му господар, дете, преварили су га!“ Пашага је тада наредио сељацима који су молили да Ђорђу начине „кућу“ од прућа, па се он ту настанио и наставио да ради земљу као остали Великограбовничани. Ту где је Ђорђу подигнута кућа од прућа, сада је плац његовог унука Алексе Спасића.

У атару села Велике Грабовнице, у пољу, с десне стране старог Мидхад-пашиног друма, испод једне самоникле шљиве, стоји сантрач од камених плоча ужљебљених једне у другу. На једну се страну нагнуо. Земљиште око њега је запуштено, па сељаци стоварују овде стајско ђубре за своје њиве. То је Пашагин бунар, то јест бунар који су, по налогу Пашаге, господара села Велике Грабовнице, ископали за потребе радника који су обрађивали његово пространо имање, а и за путнике који су иши из Лесковца за Врање и обратно, да се водом окрепе.

Када је Кнежевина Србија у зиму 1877. године ушла у рат противу Турске, лесковачки Турци, а за њима и моћни Пашићи, напустили су Лесковац. Када се рат свршио и по Берлинском конгресу признато је Турцима право на повратак у ослобођене крајеве и сва права која су имали под турском влашћу, вратио се и Пашага у Велиу Грабовницу. У селу је имао свога измећара Џору, чија је жена Милица звана „Кованџика“ била Пашагина милосница. На захтев Пашагин, Џора је позвао Великограбовчане на зборно место у селу да се са Пашагом нагоде у вези с његовим имањем. Сељаци дођу на зборно место и започну разговор, у коме је Џора учествовао штитећи интерес Пашаге. Џорин став разбеснео је Великограбовничане, па они моткама отерају Џору који се, после тога, морао иселити из Велике Грабовнице и наћи скровиште у Чукљенику, где је имао сестру. Миличино и Џорино (Ђорђево) потомство данас сељаци дискретно називају Турцима, јер сматрају дасу се њихови дедови израђали из односа Милице Кованџике и Турчина Пашаге.

Назив Миличин „Кованџика“ указује на то да је Пашага у атару Велике Грабовнице имао свој кованлук и да се Милица вероватно са својим мужем Џором – Ђорђем, старала о Пашагиним кошницама.

Порекло становништва

Велика Грабовница данас је велико и напредно село. Године 1878. оно је имало 85 домаћинстава. По попису из 1953. године у њему је живело 238 домаћинстава са 1563 становника. Пописом извршеним 1971. године у Великој Грабовници је констатовано да има 371 домаћинство са 1609 становника.

Године 1977. су пописани ови родови у селу Велика Грабовница:

1. Митановићи, староседеоци. Оснивач рода Митан је живео у Старом Селу. Тамо се сукобио са неким Турчином, убио га, па из села умакао и сакрио се у густиш где су сада куће овог рода. Шибље је било тако густо да су се козе роговима у њему заглављивале (8 к.)

2. Сурумтије (Николићи), пореклом из Гделице (4 к.)

3. Јанковићи, досељени из Трна за време Турака (5 к.)

4. Мишићи, пореклом из Ћустендил Бање

5. Микинци, досељени из Зебинца (50 к.)

6. Ђикини, староседеоци. Дошли из Старог Села (3 к.)

7. Мијајловци, из Старог Села (6 к.)

8. Месовци, староседеоци (10 к.)

9. Лолини, староседеоци (3 к.)

10. Лудинци, староседеоци (дошли из Старог Села) (6 к.)

11. Добротинци, пореклом из Ћустендил Бање (4 к.)

12. Бељакови, староседеоци (из Старог Села) (7 к.)

13. Џарини, староседеоци (из Старог Села) (5. к)

14. Кулинци, досељени из Кулине, села испод Малог Јастрепца (8 к.)

15. Мртвичани, из Мртвице (14 к.)

16. Баздушанци, непознатог порекла (3 к.)

17. Деда-Јанковци, староседеоци (7 к.)

18. Пешићи, староседеоци (1 к.)

19. Марјановци (Марјановићи), староседеоци (из Старог Села) (26 к.)

20. Јованчини, из Зебинца (10 к.)

21. Ђукинци, из Зебинца (6 к.)

22. Лучини, из Зебинца (4 к.)

23. Рајковци, староседеоци (3 к.)

24. Миљослави, непознатог порекла (5 к.)

25. Костадинови (Савићи), староседеоци (7 к.)

26. Шанинци (Савићи), староседеоци (3 к.)

27. Миљковци, староседеоци (из Старог Села) (6 к.)

28. Лазаровци, из Мртвице (12 к.)

29. Тртини, староседеоци (из Старог Села)  (3 к.)

30. Рашићи, староседеоци из Старог Села (3 к.)

31. Анђелинковци, из Мртвице (13 к.)

32. Лејкарци, староседеоци (6 к.)

33. Станимировци, из Мртвице (4 к.)

34. Цојчићи, из Велике Копашнице (5 к.)

35. Ценићи, непознато порекло (4 к.)

36. Долинарци, непознатог порекла (12 к.)

37. Веселиновићи, из Клајића (1 к.)

38. Цуцини, непознатог порекла (3 к.)

39. Коцини, из Зебинца (5 к.)

40. Мишотинци, староседеоци (12 к.)

41. Јанковци, непознатог порекла (5 к.)

42. Стоиљковци, непознатог порекла (9 к.).

ИЗВОРЈован Јовановић – Лесковачко поље и Бабичка гора

У књизи Грделичка Клисура Јована Трифуноског (за село Јастребац), у селу Велика Грабовница помиње се и род Јастребчани.
Тај род се у Јастребцу називао Славујци или Светићовци. Један од припадника рода Јован је због отете кћери наредио синовима да убију Турчина који је отео њихову кћер, па је због тога морао да побегне из Јастребца. Прво се населио у селу Загужане, а касније у Велику Грабовницу. Од овог рода су настале Велико грабовачке фамилије: Гилини, Спасини, Штрелини, Лештарци, Зајци.
*
ДОДАТАК: Попис становништва за село Велика Грабовница из 1885. године, архивска грађа (објављено благодарећи добром Ненаду Спасићу)

Ролна 1
Ролна 2
Ролна 3
Ролна 4
Ролна 5
Ролна 6
Ролна 7
Ролна 8
Ролна 9
Ролна 10
Ролна 11
Ролна 12
Ролна 13
Ролна 14
Ролна 15
Ролна 16
Ролна 17
Ролна 18
Ролна 19
Ролна 20
Ролна 21


Коментари (4)

  • Vladica Mladenovic

    Postovani,

    Ne mozete zamisliti koliko ste meni i mojoj porodici radosti i srece doneli,
    objavom vovg popisa iz 1885,Hvala Nenadu Spasicu hvala i vama
    sto nam pomazete da zaznamo vise o nasim korenima.
    Tragao sam za ovim dugo,sada imam cinjenice i lakse mi je neke stvari objasnim,
    Hvala
    DVM Vladica Mladenovic

    Одговори
  • Ненад Спасић

    Нема на чему.
    Идеја је да се укључи што више људи у све пројекте које покреће портал порекло.
    На так начин ће добити одогворе које траже, а могу и да помогну другима у томе…

    Велики поздрав из Крагујевца !!!

    Одговори
  • Marina

    Poštovani Nenade,
    Da li biste mogli da mi objasnite odakle ste uzeli podatke, jer moja porodica je Mišić ( Ćustendil Banja) i ne mogu da dođem do korena, odnosno imena čoveka koji se naselio iz Bugarske u to vreme, jako bi mi značilo kada biste mogli da mi pomognete?
    Srdačan Pozdrav.

    Одговори
  • Marina

    Poštovani Nenade,
    Molim vas za kontakt telefon ili e mail, hitno mi je potreban!
    Srdačan Pozdrav.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top