Порекло презимена, село Бољаре (Сјеница)

17. фебруара 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Бољаре, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Boljare

Бољаре је село удаљено 38 км јужно од Сјенице и налази се на Горњем Пештеру. Смештено је на падинама Жилиндара, природне границе између Србије и Црне Горе. Лоцирано је у висинском појасу 1280-1320 м и сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Површина сеоског атара износи 1231 ха, а катастарске општине 2155 ха, која обухвата и атар села Пода (површине 924 ха). Према попису 2002. у Бољарима су живела 33 становника, а 1921. године имало је 17 кућа и 117 становника.

Мештани сматрају да село има своју средњевековну претечу, мада археолошких истраживања није било, која би ово потврдила. На улазу у село налази се насеље под именом Доња угла. Смештено је у подножју брда покривеног шумом. Ради се о остацима кућа за које становништво каже да су то “грчке куће”. Међутим, археолошког материјала нема, који би потврдио ову констатацију мештана. Највероватније се ради о кућама са краја XVIII и почетка XIX века, када је дошло до смене становништва на овом простору. У садашњем сеоском гробљу има и неколико старијих споменика. Гробље је мало, јер се у њему сахрањују становници из 14 домаћинстава, колико их има у селу. Број споменика на гробљу указује да домаћинстава није било више ни у прошлости. Један од старијих споменика припада тзв. “студеничкој радионици” [Премовић-Алексић, 198, 53-54].

О пореклу имена села забележили смо казивања мештана. Они сматрају да име потиче по локацији места које је пружало добре услове за живот. У селу се налази бегова кула из турског доба, са пушкарницом и амамом. Мештани тврде, да постоји запис бега, који се одселио 1912. године, у коме је записано: “Буђево – буључно. Нигде нема овце као у Буђеву (и сада тако кажу у Турској); Долиће – добро (зато што је боље два вола у Долићима, него у Буђеву шест волова); Бољаре – боље (јер је боља једна коза у Бољарима, него крава у Долићима, због квалитета млека); а у Пода – свака згода – јер има дрво и вода; Сувог Дола нема до Стамбола – има реку, равницу, шуму и Гиљеву за испашу.” Запис овог бега можда најбоље говори о природним условима и занимањима људи у овим пештерским селима.

Село је струју добило 1984, макадамски пут 1950 (1975. поправљан), телефон 2006. године. Село се водом снабдева преко Ћерекарског водовода.

Главна занимања становништва су сточарство и ратарство. Дневне мигранте чине 3 ученика основне школе. Ђаци четвороразредну школу похађају у Долићима, а од 5. до 8. разреда у Карајукића Бунарима.

У овом селу број становника од 1948. до 1971. повећао се 97%, а до 2002. године смањио 72%. Број домаћинстава се повећао од 1948. до 1981. године 130%, а до 2002. године смањио 39%. Просечан број чланова у домаћинству опада од 1953. године. Године 1991. само је једно домаћинство имало више од 4 члана (5,56%), а 2002. године ниједно.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству    

Година       Број становника      Број домаћинстава     Средњи број чланова у домаћинству

1948.                     60                                        10                                              6,00

1953.                     67                                         10                                              6,70

1961.                     83                                         15                                              5,53

1971.                   118                                         23                                              5,13

1981.                     88                                        23                                              3,82

1991.                      45                                        18                                               2,50

2002.                     33                                        14                                               2,06

 

Домаћинства у селу Бољаре:

Куч Љубомир
Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 14 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1984. године. У домаћинству нема запослених лица. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

Куч Мирко
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 14 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1984. године. Домаћинство нема запослених, а баве се узгојем стоке и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

Куч Милија
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 14 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1984. године. Домаћинство нема запослених, а баве се узгојем стоке и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

Куч Миле
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од основне школе 5 км, а од аутобуске станице 15 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1984. године. У домаћинству нема запослених лица, а 1 члан тражи посао. Баве се узгојем стоке и живине.

Куч Радосава
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од основне школе 5 км, а од аутобуске станице 15 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1984. године. У домаћинству нема запослених лица, а 1 члан тражи посао. Баве се узгојем стоке и живине.

Куч Душан
Једночлано домаћинство. Удаљено је од основне школе 5 км, а од аутобуске станице 15 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју је добио 1984. године. Домаћин није запослен. Бави се узгојем стоке и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

Куч Илија
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе 5 км, а од аутобуске станице 15 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1984. године. Један члан домаћинства је запослен, а 1 тражи посао. Баве се узгојем стоке и живине.

Куч Срђан
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе 5 км, а од аутобуске станице 15 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1984. године. Два члана домаћинства траже посао, а 2 су ученици основне школе. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

Куч Светислав
Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе 5 км, а од аутобуске станице 15 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1984. године. Једно лице је запослено, а једно тражи посао. Домаћинство се бави гајењем стоке и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

Куч Веран
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе 5 км, а од аутобуске станице 15 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1984. године. Два члана домаћинства су запослена, а 2 траже посао. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

 

Исељеници из села Бољаре:

1.                  Куч Сења

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац, ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

2.                  Куч Глигорије

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац, ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

3.                  Куч Ратко

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се у Крагујевац, ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

4.                  Куч Мијат

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац, ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

5.                  Куч Вучета

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

6.                  Куч Јеро

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Краљево 1976. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

7.                  Куч Јездо

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац, ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

8.                  Куч Будимир

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Бијело Поље, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

9.                  Куч Новица

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Бијело Поље, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

10.              Куч Миленко

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Аранђеловац 1960. године, због бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

11.              Чампар Радован

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Краљево 1973. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

12.              Куч Тикомир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Краљево 1960. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

13.              Куч Миљко

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Краљево 1972. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

14.              Куч Милоица

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Краљево 1960. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

15.              Куч Радоман

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац 1968. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

16.              Чампар Радован

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Кнић 1978. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Према подацима са терена, становници Бољара исељавали су се у Крагујевац, Краљево, Бијело Поље, Смедеревску Паланку и Аранђеловац.

У периоду 1991-2002. године у овом селу, број становника до 19 година старости смањио се 67%, а са 60 и више година живота повећао 64%. Индекс старења је 1991. износио 1,83 а 2002. године 9,00 индексних поена. Индекс старења 2002. године указује да је становништво зашло у дубоку демографску старост и да нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  39        86,67

муслимани     6          13,33

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби              32         96,97

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            1          3,03

По вероисповести, 1991. године у селу је било 86,67% православног и 13,33% муслиманског становништва. По попису 2002. године, у селу је, по националној припадности, живело 96,97% српског становништва, које се на ове просторе доселило из Црне Горе пре око 150 година, и 3,03% осталих (1 становник). На Пештерској висоравни ретко је задржано племенско презиме Куч, али их има у селима Бољаре, Боришиће, али и у новопазарским и тутинским селима: Бишеву, Лескови и Шароњама. И данас се у неким селима, као што су Угао и селима која ирипадају тутииској и новопазарској општини (Бороштица, Бачица, Деврече, Браћај, Рамошево) може чути нека мешавина албанско-српско-турског језика. Млађи свет ту чудну мешавину уопште не разуме. Кучи у Ћерекарима, Жабрену и још неким пештерским селима никада нису говорили другим језиком осим српским [Селимовић, 2004].

Из података се види да је у селу број становника преко 15 година старости био 1981. године 67, 1991. године 43, а 2002. године 31. Од 1981. до 2002. године број становника без школе се смањио 48%, са 4 разреда основне школе 60% и са основном школом 69%. Са средњом школом било је 5 лица 1981. године, 3 лица 1991. године и једно 2002. године. Неписмено је 1991. било 16 (37,20%), а 2002. године 7 становника (22,58%).

Подаци из 1991. показују да су домаћинства у Бољарима приходе остваривала из пољопривреде 88,88%, а 2002. године таквих је било 42,86%. Исте године изворе прихода из непољопривредних делатности остваривало је 42,86% домаћинстава. Године 1991. у селу је овчарство било водећа сточарска грана са 833 овце, а 2002. године било је само 123 оваца.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Goran

    I u selu Boljare je bill poznata stara Pesterska legenda,da su nekad davno na Pesteru ziveli Grci,tj Cincari Koji su na Pester dosli Iz Makedonije I Grcke.Oni su na Pesteru ziveli pre Velike seobe Srba,1690.god.Prica kaze da su dugo ziveli na Pesteru zajedno sa Starim Srbima,Al daje jednog leta sred avgusta Pao sneg I nije se otopio 3god.Cincari pomisle daje sva zemlja ukleta I odatle po snegu pobegnu daleko na zapad u Dalmaciju I Zapadnu Bosnu.Kazu dasu se posle neke familije odande vratile za Sjenicu.Ostala je I narodna izreka u Sjenickim selima Pobegli ko Grci od snega za nekog ko preko noci odnekud odseli.

  2. zoran radosavljević

    Poštovani‚‚moji radosavljevići zvani Boljarci‚‚žive u selu gornja Mirnica‚‚opština Kuršumlija u topličkom kraju na padini planine kopaonik‚‚svi ih zovu Boljarci Radosavljevići sa slavom sveti ARandjeo po selu Boljare u opštini Sjenica‚‚odakle su i došli u gornju Mirnicu‚‚meni je deda Milutin Radosavljević boljarac od oca Vuke‚‚rodjen 1886 godine u selu gornja Mirnica ‚‚znači da je izBoljara došao ili moj pradeda Vuka ili njegov otac a moj čukundeda‚‚molim Vas dali se zna kada su moji Radosavljevići iz Boljara otišli u Toplički kraj i razlog‚‚i dali postoje negde evidencije o tome‚‚i dali je to zapisano u nekoj knjizi‚‚unapred zahvalan

  3. zoran radosavljević

    Obratio sam se Topličkom arhivu u Pokuplju i rečeno mi je da nemaju podatke za selo gornja Mirnica i još neka sela u opštini Kuršumlija‚‚takodje pismeno obratio sam se istor arhivu u Novom Pazaru za Radosavljeviće u selu Boljare ali nisam dobio konkretno ništa sem da ima radosavljevića u selima oko Novog Pazara i da postoji mogućnost da postoji nešto zapisamo o radosavljevićima iz Boljara u manastiru Sopoćane