Порекло презимена, село Сушица (Сјеница)

16. фебруара 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Сушица, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Сушица јс удаљена 20 км источно од Сјенице, и налази се на ободу Сјеничке котлине. Смештена је у висинском појасу 1.160-1.180 м и сврстава се у насеља разбијеног типа. Село јс лоцирано у ували, па долинским странама реке Сушице, леве притоке Брњичке реке, источно од асфалтног пута Сјеница – Дуга Пољана. Увала у којој су смештене малобројне куће окружена је брдима која су обрасла травом: Крстово брдо, Колопт, Борово брдо, Лијепо брдо и Главица. Површина сеоског атара износи 599 ха, а припада катастарској општини Брњица, површине 2.694 ха. Према попису 2002. године Сушица је имала 25 становника.

Кроз село протиче река Сушица, којој и само име каже да лети има малу количину воде, па често и пресуши. У селу се налази и Алилова река – поток. У атару села има и више извора: Данилов извор, Извор водице, испод Крстовог брда, са ког је вода доведена у село. На Сушици је некада било доста воденица од којих данас ни једна не ради.

Мештани тврде да је село добило назив по истоименом водотоку, поред ког је и настало и да потиче из турског доба. Статус самосталног насеља имало је до 1957, када је припојено Брњици, да би Статутом сјеничке општине 1964. године поново постало самостално насеље.

Најважнија занимања становништва су ратарство и сточарство. Струју је добило 1971, а телефон 2006. године. Водоснабдевање је индивидуално, а сеоски пут је макадамски. Ћаци 1-4. разреда основну школу похађају у Брњици, а 5-8. разреда у Штављу. Од дневних миграната 1 је радник и 1 ученик основне школе.

У Сушици је у периоду 1948-1953. порастао број становника 9%, а до 2002. године смањио се 80%. Број домаћинстава порастао је од 1948. до 1971. године 29%, а од 1981. године се смањио 56%. Просечан број чланова у домаћинству пратио је промене броја становника и домаћинстава. Године 1991. била су 3 (23,07%) домаћинства са 5 и више чланова, а 2002. само једно (12,50%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству      

Година   Број становника   Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                 116                                  14                                             8,26

1953.                 126                                  14                                             9,00

1961.                  122                                 17                                              7,17

1971.                   88                                 18                                             4,88

1981.                    66                                 18                                             3,66

1991.                    40                                  13                                            3,07

2002.                   25                                    8                                            3,25

 

Домаћинства у селу Сушица:

1.                  Пантовић Миле

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе н аутобуске станице 2,5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 1 члан је ученик основне школе.

Порекло: Срби, досељени из Црне Горе.

2.                  Попадић Вукосав

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, и има санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен ван територије Сјеничког краја, а 1 је ученик средње школе. Домаћинство гаји говеда и живину.

Порекло: Срби, досељени из села Буђева.

3.                  Попадић Крстивоје

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници. Једно лице тражи посао, а једно похађа основну школу. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: Срби, досељени из села Буђева на Пештеру.

Род: Попадићи.

4.                  Шарац Лука

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослен ван територије Сјеничког краја, а једно лице тражи посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Срби, досељени из Штитара (Нови Пазар).

Род: Шарци у Штитару у Горњем Милановцу.

5.                  Попадић Томо

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, и нема санитарне уређаје. Нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Домаћинство гаји говеда и живину.

Порекло: досељени су из села Буђева на Пештеру.

Род: Попадићи.

Исељеници из села Сушице:

Попадић Милица
Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1974. године у Крагујевац, ради запослења, школовања деце и крвне освете (убијен муж Милош). Носилац домаћинства има четвороразредну основну школу.

У Сушици становника до 19 година старости је било 1991. године 5 (12,50%), а 2002. године само 3 (11,54%). Индекси старења су износили 1991. године 2,40 а 2002. године 3,66 индексних поена. Ови показатељи говоре да становништво Сушице припада старој популацији и да село нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  40        100,00

муслимани     –

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби              25         100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –

Остали            –

Село јс насељсно Србима, чији су преци досељени у XVIII веку из Црне Горе. Славе Св. Николу и Св. Архангела Михаила.

У селу преко 15 година старости било јс 1981. године 52, 1991. године 37 и 2002. године 22 лица. Број становника без школскс спрсме смањио се од 1981. до 2002. године 19%, са 4 разреда основне школе 59%, са основном школом 36% и срсдњом школом 20%. Неписмсних становника било је 1991. године 8 (21,62%) и 2002. године 2 (9,09%).

На основу података види се да су 1991. домаћинства изворе прихода остваривала из пољопривреде (84,61%), а 2002. године од пољопривреде су живела само 3 домаћинства (37,50%). Из непољопривреде остварује приходе 5 домаћинства (62,50%). У селу се гаје говеда и овце. Подаци дати у табелама недвосмислено указују да село ннма ни демографске ни економске будућности, и да јс прсд биолошкнм гашeњем.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.