Порекло презимена, село Божов Поток/Горње Гоње (Сјеница) Reviewed by Momizat on . НАСЕЉА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГОЊЕ – Божов Поток, Машовиће, Праља, Шушуре   Порекло становништва села Божов Поток (Горње Гоње), општина Сјеница. Према студији „Се НАСЕЉА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГОЊЕ – Божов Поток, Машовиће, Праља, Шушуре   Порекло становништва села Божов Поток (Горње Гоње), општина Сјеница. Према студији „Се Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Божов Поток/Горње Гоње (Сјеница)

Порекло презимена, село Божов Поток/Горње Гоње (Сјеница)

НАСЕЉА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГОЊЕ – Божов Поток, Машовиће, Праља, Шушуре

 

Порекло становништва села Божов Поток (Горње Гоње), општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

О административним изменама и нелогичностима које се односе на Месну заједницу Гоње, а тиме и на њена насеља, као и о томе како би требало извршити реорганизацију, забележили смо казивање Јевта Вучковића, који, на жалост, није дочекао објављивање ове књиге. Његово излагање преносимо у аутентичном облику:

„1. Назив села Гоње потиче од речи (Гонулије) којом су Турци означавали Србе које су ангажовали за чување граничних и опасних подручја уз надокнаду 9 акчи дневно.

Кроз Гоње је пролазио дубровачки каравански пут, коришћен у доба Римљана и касније Турака. Планину Јавор у Гоњу и реку Увац, дубровачки трговци су описивали као опасна места пуна хајдука, који су нападали и пљачкали трговце и караване (Храбак). На северозападу од Гоња налази се Милешевска клисура, која је такође означавана опасном због чега је у средњем веку, на улазу у клисуру из правца Пријепоља, постојало Бонефицијанско утврђење са сталном стражарском посадом.

2. Као насељено место Гоње је пописано 1914. године као село у саставу општине Тријебине, са 859 становника. Године 1946. издвојено је из Заједничке општине Тријебине – Гоње и формиран је Месни народно-ослободилачки одбор Гоње у чијем саставу су била насељена места Гоње (делило се на Горње Гоње и Доње Гоње), Праља, Царичина, Врљаје и Шушуре. Од 1955. године село Царичина јс у саставу Народног одбора Тријебине. (Месни народни одбори су 1952. године преименовани у народне одборе општина, а 1955. године створене су месне канцеларије.) Подручје Гоња чинило је месну канцеларију, а 1964. године Гоње је именовано и као месна заједница, као административно-територијална самоуправна јединица.

3. Године 1953. у Срезу сјеничком је обављен први пописни катастар, којим је замењена дотадашња пракса доказивање својине на земљишне потесе помоћу тзв. тапија. Истовремено су формиране 52 катастарске општине. Гоње је подељено на 4 катастарске општине назване: Божов Поток, Машовиће, Шушуре и Праља. У Катастарску општину Праља ушла су насељена места Праља и Врљаје.

4. Године 1964. донет је први статут општине Сјеница у коме је речсно да у општини Сјеница има 102 насељена места. Други статут донет је 5. марта 1974. године и у њему је било речено да у општини Сјеница има 100 насељених места. Писци првог општинског статута уписали су тада називе катастарских општина као насељена места и та пракса понављала се из статута у статут. Тако је дошло до тога да се село Гоње, које се први пут помиње 1455. године и по коме се звала општина до 1946. године, односно Народни одбор Гоње од 1952. до 1955. године, када је постала Месна канцеларија, а 1964. године Месна заједница, изгуби вољом администрације.

5. У свим географским картама, посебно војним, уписана су имена: Горње Гоње, Доњe Гоње, Праља, Врљаје и Шушуре. На простору који се именује као Доњс Гоње, а простире се од Вељег брда и пута са западне стране школе у Гоњу па до Граца живс следеће фамилије: Шмрковићи, Думићи, Миликићи, Милинковићи, Киковићи, Васојевићи, Пешићи, Машовићи, Зековићи, Прашовићи, Цуцаци, Суљевићи. Због чињeнице да је племe Машовића најбројније, Доњe Гоње је преименовано у Машовиће.

Годинс 2005. у овом селу са сталним боравком живи 18 домаћинстава Машовића, и име села Машовићи као патронима губи овај примат.

6. Због свега овога логично је и потребно извршити исправке и у књизи која сс пише да би била сведочанство о именима насељсних места у општини Сјеница, написати истину која одговара историјској прошлости и фактичком стању. Ово треба урадити и у статуту општине.

7. У раду објављеном у ревији ‘Савиндан’ 2006. године под називом ‘Сјеничка област у XV веку’, на стр. 29 записана су имeна села пописаних 1455. годинe, међу којима је уписано и село Гоње као Тимар Рустема хизмећара Иса-бегова.

8. У ‘Зборнику Сјенице’ бр. 12-13/2001-2002, стр. 26 објављен је рад проф. Реџепа Шкријеља под насловом ‘Сјеница и њено окружење на концу XIX столећа’ на чијој сс 39. страни налазе подаци о попису 138 села извршеном 1900/1. и објављеном у Годишњаку Косовског вилајета. На списку су и имена села: Сопеј Христијан и Сопеј Ислам. Јасно је да сс ради о Горњсм Гоњу – хришћанском, које је преименовано у Божов Поток, и Доњем Гоњу – муслиманском, које је преименовано у Машовиће [Шкријељ, 2002, 39].“

Божов Поток (Горње Гоње) је сеоско насеље смештено на источним падинама Јадовника (1723 м), између брда: Ревуша, Јавор, Плијеш, Глибан, Козомор, Ивља, Рудо пољс, Веље брдо, Говеђак итд. Сврстава сс у сеоска насеља разбијеног типа. У оквиру села се издвајају засеоци: Божов Поток, Раиновиће и Биберовиће. Удаљено је 12 км западно од Сјенице (6 км асфалтни и 6 км макадамски пут). Површина сеоског атара и катастарске опшгине износи 1.880 ха. Према попису 2002. године у селу је живело 195 становника. Пре Другог светског рата представљало је једно село – Гоње, из кога се касније издвајају Машовиће, Праља и Божов Поток. Према подацима из 1921. године имало је 124 дома и 778 становника.

У селу недалеко од куће Трипковић Рафаила, на травнатом терену као печурка штрчи усамљен микроденудациони облик рељефа. Пошто каменита фигура има необичан изглед и подсећа на људску главу, становници Гоња дали су јој назив Главата стена или Главатушка.

Кроз село протиче истоимена река – Божов поток, док јужним делом атара протиче Скудланска река, позната по својим слаповима. Слапови Скудле налазе се код Скудланске клисуре, између Јадовника и Пшеника, а слапови Мале Скудле су у Горњем Гоњу, низводно од Скудланских врела. Скудла је један од изворишних кракова Увца, чије је извориште између села Царичине и Божовог Потока. Скудла и Божов поток се спајају у један ток, који се као лева притока улива у Увац одмах испод основне школе у селу. Скудла је дуга 7 км и понире у понорима у малој клисури између Јадовника и Пшеника. Мештани тврде да се вода Скудле појављује у Скудланским врелима испод Пшеника. Ова река се сврстава у изразито чисте, бистре и незагађене. Атаром села протиче и река Увац, која извире испод планине Озрен. На Увцу се налази неколико мањих степеничасто поређаних водопада. Посебно изражени мањи слапови су у низу у клисури Увца, низводно од Царичине. Слапова има у клисури низводно и од Доњег Гоња. Они су делимично уништени и модификовани кречњачким блоковима, који су се сурвали у реку приликом изградње пута.

Врела Скудле избијају на надморској висини 1.330-1.350 м код Беле стене, испод кречњачког узвишења Пешник. Вода три Скудланска врела је бистра и хладна (7°С). Врела граде речицу Малу Скудлу, која као десна притока појачава ток Скудле.

Од изворишта на Озрену, до ушћа Кладнице, у долини Увца се налази неколико клисура и кањона. У самом изворишном делу налази се мања клисура, а низводно од Царичине је дубока и уска клисура са меандрима Увца. Низводно од Чедова, код Лупоглава, Увац тече кроз кањон дуг 2 км. Увац тече и кроз клисуру дугу 3,5 км – од ушћа Вапе до Мрчког потока. Најлепши кањонски део долине Увца је низводно од ушћа Мрчког потока до ушћа Вељушнице, на дужини од 9 км. У овој кањонској долини са вертикалним литицама налазе се најизраженији и најлепши меандри Увца.

Како је село смештено на надморској висини преко 1.200 м, мештани тврде да из сваког брда извире вода. То се односи на Горње Гоње, док се за Доње Гоње слободно може рећи да је оскудно изворима. Божов Поток је типично планинско село богато пашњацима, изворима и потоцима. Познати извори су: Студенац, Грујина чесма, Клекина вода, Пирина вода, Вучји извор, Влашљив извор и Птичји поток. По казивању Радована Чворовића „у селу се налази и тзв. Чворовско врело, на којем постоји чесма, на којој може сваки путник намерник да се напије чисте планинске воде. Ту су воду Чворовићи користили за пиће и кување јела, па су је до куће доносили у дрвеним посудама, тзв. ‘чабровима’. Врело им је служило и за напајање стоке.

Вредно је споменути и чесму Рујац, чија је вода служила за пиће, а дрвено корито које се налазило испод чесме користило се за прање веша и вуне. Све је то сада другачије, пошто је село осиромашено људством и свако домаћинство има воду у кући. Неко је воду довео са оближњег извора, а многи су се прикључили на сеоски водовод. Пошто је село пространо, а богато пашњацима и ливадама, ливаде су назвали: Велика ливада, Дугачка ливада, Питома ливада, Селиште, Поља, а неке ливадс су добиле име по брдима, као: Ревуша, Плијеш, Глибан, Јавор, Рудо поље, Златарице, Забрњица итд.“

Мештани сматрају да назив села вeроватно потичe од првог досељеника, Божа, али не постојe подаци о томе ко би могао да буде Божо по комe је прозван поток, а касније и насељe настало уз њега. У атару сeла постоји неколико археолошких локалитета: локалитет – црква Павлица недалeко од школе, где је 1948. године био саграђен задружни дом, и локалитет Градина, у засеоку Рајиновићи.

У селу постоји чeтвороразрeдна основна школа, која је почела са радом 1925. годинс. То јe истурено одељење Основнe школе „Светозар Марковић“ из Сјенице и има 6 учсника. Школа јс у периоду 1950- 1960. године радила пуним капацитетом и имала 120 ученика. Здравствена амбуланта је отворена 1996. године, и у њој сваког дана ради тeхничар, а уторком долази лекар. Месна канцеларија је основана 1955, а Месна заједница 1964. године, као и једна трговинска радња, са једним запосленим радником. Село јс добило струју 1982, а макадамски пут 1971. године. Део врела реке Скудле је каптиран 1990/91. године и изграђен јe водовод који користe становници Горњег и Доњeг Гоња и Лопижа. Домаћинства су добила телефон у октобру 2006. године. Само 3 домаћинства (Вучковићи) из техничких разлога нису добила телефон, али ћe га добити током 2009. године.

Најважније занимање становништва је сточарство (говeдарство и овчарство). Стоку углавном продају на сјеничкој пијаци (најјача сточна пијаца у Србији).

У селу јe 10 ученика средњих школа и 7 ученика основних школа – дневних миграната. Основну и средњу школу ђаци похађају у Сјеници.

Број становника овог села је у периоду од 1948. до 1961. порастао 26%, а до 2002. године се смањио 75%. У истом временском периоду број домаћинстава јс повећан 27%, али је до 2002. године смањен 43%. Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1953. године. Према подацима из 1991. у селу јс било 25 домаћинстава са 5 и више чланова (30,49%), а 2002. године 11 (15,94%). Мештани тврде да се највише становништва из Божовог Потока иселило од 1973. године.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству    

Година  Број становника  Број домаћинстава  Средњи број чланова у домаћинству

1948.                 642                                 95                                      6,56

1953.                 778                              106                                      8,18

1961.                 787                               121                                      6,50

1971.                  591                               119                                      4,96

1981.                 388                                95                                      4,08

1991.                  276                                82                                      3,36

2002.                 195                                69                                      2,82

 

Домаћинства у селу Божов Поток:

1.                  Зукановић Џемил

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 12 км. Домаћинство станује у школској згради. Кућа је зидана од чврстог материјала, са санитарним уређајима и водом, и електричним прикључком од 1982. године. Једно лице је запослено, а једно похађа средњу школу.

Порекло: Зукановићи потичу из Берана, а у Сјеницу су се доселили почетком XIX века.

Род: фамилија Хаџићи. Отац домаћина Џемила је био један од богатијих људи у Сјеничком крају.

2.                  Думић Петар

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске с станице 12,5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, са санитарним уређајима и водом. Електричну енергију имају од 1982. године. Једно лице је запослено у Сјеници, једно ван територије Сјеничког краја, а једно тражи посао. У домаћинству је 1 ученик основне школе, 2 ученика средње школе и 1 студент. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: породица потиче из Црне Горе, у Сјенички крај су се доселили почетком XIX века.

Род: Речевићи, Чворовићи, Гобељићи и Пешићи.

3.                  Думић Вукајло

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од чврстог материјала и поседује санитарне уређаје и воду.

Електричну енергију имају од 1982. године. Приходе остварују узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: Доселили су се почетком XIX века из Црне Горе.

Род: по очевој страни Чворовићи, Петрићи, Петровићи и Васојевићи.

4.                  Чворовић Радослав

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, са санитарним уређајима и водом. Електричну енергију имају од 1982. године. У домаћинству нема запослених лица. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Црне Горе (околина Колашина).

Род: Трипковићи, Вучковићи.

5.                  Чворовић Жарко

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од чврстог материјала. Електричну енергију имају од 1982. године. Један члан домаћинства јс запослен у родном селу. Баве се узгојем говеда.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Колашина.

Род: по очевој страни Петрићи, Трипковићи и Вуловићи.

6.                  Вучковић Милун.

Једночлано домаћинство. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа је грађена од чврстог материјала и поседује санитарне уређаје и воду. Струју је домаћинство добило 1982. године. Домаћин приходе остварује узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из Црне Горе, одакле су се доселили почетком XIX века.

Род: по очевој страни Петровићи, Мрвићи.

7.                  Вучковић Војимир

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, са санитарним уређајима и водом. Електричну енергију имају од 1982. године. Један члан домаћинства је ученик средње школе. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, одакле су се доселили почетком XIX века.

Род: Ашанини и Васојевићи.

8.                  Биберовић Алија

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, са санитарним уређајима и водом. Електричну енергију имају од 1982. године. Један члан домаћинства тражи посао, а 2 члана су ученици основне школе. Приходе остварују узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се из Црне Горе почетком XIX века.

Род: по очевој страни Муминовићи и Колашинци.

9.                  Биберовић Рамо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од чврстог матернјала, са санитарним уређајима и водом. Електричну енергију имају од 1982. године. Један члан домаћинства је запослен, а други тражи посао. Једно лице похађа основну школу, а једно факултет. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Црне Горе.

Род: Рамовићи и Муминовићи.

10.              Чворовић Радован

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено јс од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од чврстог материјала, али има воду и санитарне уређаје. Електричну енергију имају од 1982. године. Два члана домаћинства су запослена у родном селу, а 2 траже посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Колашина.

Род: по очевој страни Трипковићи, Брајовићи и Думићи.

11.              Биберовић Салих

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју имају од 1982. године. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Црне Горе.

Род: Кучевићи и Брбутовићи.

12.              Биберовић Селим

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, са санитарним уређајима и водом. Електричну енергију имају од 1982. године. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Црне Горе.

Род: Кучевићи и Фазлићи.

13.              Биберовић Незир

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од чврстог материјала, али има санитарне уређаје и воду. Струју имају од 1982. године. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Црне Горе.

Род: по очевој страни Сејдовићи, Ћурковићи.

14.              Трипковић Вукојица

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа није зидана од чврстог материјала, али има санитарне уређаје и воду. Електричну енергију имају од 1982. године. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Мораче.

Род: Вучковићи, Чворовићи, Думићи, Петровићи.

15.              Средојевић Радоје

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од чврстог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Електричну енсргију имају од 1982. године. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Црне Горе.

Род: Радуловићи, Чоловићи, Новаковићи, Вучковићи, Чворовићи.

16.              Чоловић Неле

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Електричну енергију имају од 1982. године. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Колашина.

Род: Петрићи.

17.              Новаковић Томо

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа је направљена од чврстог материјала, са санитарним уређајима и водом. Електричну енергију имају од 1982. године. Домаћинство се бави узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Црне Горе.

Род: Миликићи, Вучковићи, Трипковићи.

18.              Чоловић Раде

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа није грађена од чврстог материјала и нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1982. године. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Колашина.

Род: Ракоњци, Бошковићи, Шиљковићи.

19.              Чоловић Сребрен

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, са санитарним уређајима и водом. Електричну енергију имају од 1982. године. Једно лице је запослено у родном селу, а 2 у Сјеници. Један члан домаћинства је ученик основне школе. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Колашина.

Род: Ракоњци, Шошкићи, Чворовићи, Каличани, Павловићи.

20.              Шмрковић Џафер

Једночлано домаћинство. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 12 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, са санитарним уређајима и водом. Електричну енергију има од 1982. године.

Порекло: фамилија потиче из Хаџића у Босни. Доселили су се у Сјенички крај почетком XIX века.

Род: Кучевићи.

21.              Думић Миљојко

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од чврстог материјала. Струју су добили 1982. године. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили се почетком XIX века из Црне Горе.

Род: Вучковићи.

22.              Трипковић Драгојле

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1982. године. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Мораче.

Род: Милинковићи, Васојевићи, Кнежевићи, Бубање.

23.              Трипковић Вукашин

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1982. године. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Мораче.

Род: Милинковићи, Вучковићи, Чворовићи, Думићи.

24.              Чворовић Јанко

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из околине Мојковца.

Род: Средојевићи, Трипковићи, Миликићи.

25.              Новаковић Милош

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, али поседује санитарне уређаје и воду.

Порекло: доселили су се из Црне Горе.

Род: Миликићи, Вучковићи, Чворовићи, Вранићи, Гобељићи.

26.              Биберовић Садрија

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. Два лица су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се из Црне Горе.

Род: Фазлићи, Кораћи, Хајрадиновићи, Машовићи, Шмрковићи.

27.              Биберовић Кујо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима и водом. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се из Црне Горе.

Род: Рахићи, Рамовићи, Халиловићи, Баждаревићи, Машовићи, Шмрковићи.

28.              Биберовић Сулејман

Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, али је опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу, а једно ван територије Сјеничког краја. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се из Црне Горе почетком XIX века.

Род: Рахићи, Машовићи, Шмрковићи.

29.              Биберовић Мулаз

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од аутобуске станице 14 км, а од основне школе 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, али је опремљена санитарним уређајима и водом. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се из Црне Горе.

Род: Кораћи, Машовићи, Шмрковићи, Сејдовићи.

30.              Шмрковић Рахим

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од основне школе 0,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима и водом. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Ивањице.

Род: Кучевићи.

31.              Чоловић Недељко

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од аутобуске станице 15 км, а од основне школе 3 км. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: доселили су се почетком XIX века из Црне Горе.

Род: Петрићи, Вранићи, Бошковићи, Ракоњци.

32. Вучковић Р. Милан, 2 члана домаћинства;

33. Биберовић Шућро, 5 чланова;

34. Биберовић Џибо, 2 члана;

35. Биберовић Шабан, 5 чланова;

36. Биберовић Незо, 1 чланова;

37. Биберовић Садо, 5 чланова;

38. Средојевић Гојко, 4 члана;

39. Јаковљевић Градимир, 7 чланова;

40. Костовић Милева, једночлано домаћинство;

41. Вучковић Вукојица, 4 члана;

42. Думић Миљојко, 2 члана;

43. Думић Војислав, 2 члана;

44. Чворовић Ранко, 3 члана;

45. Трипковић Љубомир, 2 члана;

46. Трипковић Драгојло, 2 члана;

47. Чворовић Радослав, 2 члана;

48. Думић Вукомир, 2 члана;

49. Чворовић Рада, 2 члана;

50. Вучковић Велибор, 4 члана домаћинства;

 

Исељена домаћинства из села Божов Поток:

1.                  Шмрковић Ћазим

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1944. године у Бродарево ради бољег живота. Носилац домаћинства је без школске спреме.

2.                  Вучковић Новак

Домаћинство има 7 чланова. Иселили се 1972. године у Илићево (Крагујевац) из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3.                  Чоловић Ђока

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1965. године у Рибницу (Краљево) ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

4.                  Чоловић Киро

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1948. године у Рибницу (Краљево) ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола

5.                  Чоловић Радисав

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 1963. године у Крагујевац (Виногради) ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

6.                  Чоловић Мирослав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1972. године у Љубић код Чачка из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Архангел Михаило.

7.                  Чворовић Реља

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1963. године у Љубић код Чачка из економских разлога („ради бољег живота“). Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. архангел Михаило.

8.                  Чворовић Милош

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1963. године у Љубић код Чачка ради запослења и школовања. Два лица у домаћинству су без школске спреме, а 6 лица је завршило осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Архангел Михаило.

9.                  Думић Вукашин

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се 1964. године у Атеницу (Чачак) из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

10.              Вучковић Илија

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Краљево.

11.              Новаковић Србослав

Домаћинство нма 7 чланова. Иселили су се 1963. године у Атеницу код Чачка ради запослења и школовања. Два члана домаћинства су без школске спреме, а 5 чланова је завршило осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

12.              Вучковић Илија

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Краљево.

13.              Думић Миле

Домаћинство има 5 чланова. Исслили су се у Крагујевац.

14.              Трипковић Милан

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Чачак.

15.              Трипковић Илија

Домаћинство има 4 члана Иселили су се 1963. године у Љубић код Чачка ради запослења. Носилац домаћинства јс без школске спреме. Породична слава: Св. Петар.

16.              Биберовић Рамзо

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сарајево.

17.              Биберовић Неџиба

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Ивање код Пријепоља.

18.              Биберовић Ризван

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Нови Пазар.

19.              Биберовић Ибрахим

Дмаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Сјеницу.

20.              Биберовић Касум

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Сјеницу.

21.              Вучковић Срето

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Чачак.

22.              Чворовић Растко

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Чачак.

23.              Шмрковић Бајрам

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1959. године у Нову Варош ради запослења и школовања. Носилац домаћинства је без школске спреме.

24.               Думић Милољуб

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1970. године у Љубић код Чачка ради запослења и школовања. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

25.              Думић Мирко

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1959. године у Сјеницу ради запослења и школовања. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

26.              Чоловић Ђоко

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1963. године у Рибницу код Краљева ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

27.              Новаковић Вељо

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1958. године у Пријепоље ради запослења и школовања. Два лица су без школске спреме, а 2 са осмогодишњом основном школом. Породична слава: Св. Никола.

28.              Трипковић Срето

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1964. године у Љубић код Чачка ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

 

Појединци исељени из села Божов Поток:

1. Биберовић Азиз, исељен у Сјеницу;

2. Биберовић Зено, исељен у Словенију;

3. Биберовић Хуснија, исељен у Скопље;

4. Биберовић Рамо, исељен у Словенију;

5. Биберовић Исо, исељен у Сарајево;

6. Биберовић Хусо, исељен у Немачку;

7. Биберовић Хузеир, исељен у Сарајево;

8. Биберовић Есад, исељен у Сарајево;

9. Биберовић Хазир, исељен у Сарајево;

10. Биберовић Мехо, исељен у Сарајево;

11. Биберовић Нусрет, исељен у Сарајево;

12. Биберовић Исмет, исељен у Сарајево;

13. Биберовић Суљо, исељен у Сарајево;

14. Биберовић Неџиб, исељен у Француску;

15. Биберовић Изет, исељен у Француску;

16. Биберовић Мурадиф, исељен у Сарајево;

17. Биберовић Медо, исељен у Русију;

18. Биберовић Сафет, исељен у Немачку;

19. Биберовић Неџад, исељен у Русију;

20. Биберовић Мујо, исељен у Нови Пазар;

21. Биберовић Хабиб, исељен у Сарајево;

22. Биберовић Реџо, исељен у Пријепоље;

23. Биберовић Рифат, исељен у Немачку;

24. Биберовић Мевлудин, исељен у Немачку;

25. Биберовић Расим, исељен у Сарајево;

26. Биберовић Зејнил, исељен у Сјеницу;

27. Средојевић Мирко, исељен у Београд;

28. Средојевић Драгиша, исељен у Чачак;

29. Средојевић Доле, исељен у Нови Сад;

30. Средојевић Раде, исељен у Нови Сад;

31. Средојевић Драгослав, исељен у Чачак;

32. Новаковић Круне, исељен у Пријепоље;

33. Трипковић Јегдо, исељен у Чачак;

34. Трипковић Александар, исељен у Чачак;

35. Трипковић Родољуб, исељен у Чачак;

36. Трипковић Радојле, исељен у Београд;

37. Трипковић Грујо, исељен у Београд;

38. Трипковић Добрашин, исељен у Београд;

39. Трипковић Славољуб, исељен у Горњи Милановац;

40.Трипковић Пуниша, исељен у Београд;

41. Вучковић Родољуб, исељен у Пријепоље;

42. Вучковић Милољуб, исељен у Крагујевац;

43. Вучкдвић Владанко, исељен у Београд;

44. Вучковић Радета, исељен у Сјеницу;

45. Вучковић Пуниша, исељен у Чачак;

46. Вучковић Јоле, исељен у Лесковац;

47. Чворовић Радич, исељен у Чачак;

48. Чворовић Радиша, исељен у Београд;

49. Чворовић Душан, исељен у Београд;

50. Вучковић Србо, исељен у Чачак;

51. Чворовић Србо, исељен у Чачак;

52. Чворовић Ратомир, исељен у Пријепоље;

53. Чворовић Чедо, исељен у Сјеницу;

54. Чворовић Вукоје, исељен у Чачак;

55. Чворовић Љубивоје, исељен у Чачак;

56. Чворовић Саво, исељен у Чачак;

57. Чворовић Хранислав, исељен у Сјеницу;

58. Чворовић Живојин, исељен у Сјеницу;

59. Думић Станиша, исељен у Краљево;

60. Думић Шаца, исељена у Краљево;

61 .Думић Чедо, исељен у Краљево;

62. Трипковић Зоран, исељен у Крагујевац;

63. Трипковић Радоман, исељен у Крагујевац;

64. Трипковић Ђуро, исељен у Краљево;

65. Трипковић Јелисије, исељен у Краљево;

66. Трипковић Славко, исељен у Краљево;

67. Думић Раденко, исељен у Краљево;

68. Думић Драгољуб, исељен у Краљево;

69. Думић Славољуб, исељен у Чачак.

Наведени подаци указују на то да су се становници Божовог Потока (Горњег Гоња) исељавали претежно у Чачак, Сарајево, Краљево, Сјеницу, Београд и Крагујевац. Појединци су се селили и у иностранство (Словенија, Немачка, Француска и Русија).

У овом селу се број становника до 19 година старости у периоду од 1971. до 2002. године смањио 85%, а повећао се број становника са 60 и више година живота за 4%. Индекс старења је 1971. био 0,25, 1991. године 0,90, а 2002. године 1,77 индексних поена. Подаци о индексу старења указују на то да се становништво овог села приближава категорији старог становништва, што може да услови и даље интензивира негативне демографске процесе.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  197      71,38

муслимани     79        28,62

остали            –           –

Становнииипво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               142      72,82

Бошњаци        26        13,33

Муслимани    25        12,82

Остали            2          1,03

По вероисповести у Горњем Гоњу је 1991. године било 71,38% православног и 28,63 муслиманског становништва. По попису 2002. године у селу је по националној припадности било 72,82% Срба, 13,33% Бошњака, 12,82% Муслимана и 1,03% осталих. Мештани сматрају да су се њихови преци доселили из Црне Горе у XVIII веку. Српско становништво слави Св. Николу, Св. Трифуна, Св. Пстку, Св. Стефана и Св. архангела Михаила.

У селу је 1961. било 577 становника преко 15 година старости, 1981. године 313, 1991. године 220 становника и 2002. године 168 становника. Од 1981. до 2002. године број лица без школске спреме се смањио 60%, са 4 разреда основне школе 64% и са основном школом 39%, а повећао се број лица са средњом школом 42%. Према подацима из 1961. и 2002. године евидентирано је по једно лице са вишом школом, а 1981. године 4 лица, док је са завршеним факултетом 1991. евидентирано једно лице, баш као и 2002. године. Подаци из 1961. показују да је село имало 144 неписмена лица (25,95%), 1991. године 27 (12,27%), а 2002. године 23 (13,69%) лица.

Домаћинства изворе прихода углавном остварују из пољопривреде како 1991. (84,41%), тако и 2002. године (65,22%). Међутим, сточни фонд је у периоду од 1991. до 2002. године драстично смањен. Према подацима из 1991. евидентирана је 1.401 овца, као и 751 грло говеда, а 2002. године 157 оваца и 350 грла говеда. Овако драстично смањење сточног фонда углавном је условљено немогућношћу пласмана стоке и сточарских производа.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (4)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top