Порекло презимена, село Гргаје (Сјеница)

25. јануар 2015.

коментара: 7

Порекло становништва села Гргаје, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Гргаје су удаљене 30 км југозападно од Сјенице. Село је смештено у висинском појасу 1.100-1.200 м и налази се у граничном појасу према Црној Гори. Сврстава се у села разбијеног типа. Атар села чини неколико заселака: Забрђе, Драневина, Поткрш, Поток, Гњилавица и Кија брдо. Село се налази са леве стране пута Сјеница – Баре и мештани тврде да су без саобраћајних комуникација. Површина сеоског атара износи 675 ха, а атар је део катастарске општине Баре (површине 2.580 ха). Према резултатима пописа 2002. године у селу Гргаје је живело 97 становника.

У атару села има неколико извора, врела и потока: Забрђанско врело, Савина вода, Студенац, Водице, Кокошиња вода, Миланов студенац, Забрђанска стублина, Медова чесма, чесма у Осоју, Шандолинска чесма, Гребска ријека (поток) и Драневски поток.

На територији села, код гробља, налази се састојина храста, међу којима има и десетак старих храстова, који се сврставају у најстарије у Сјеничком крају. Поменута састојина је природна реткост јер се храстове шуме налазе испод 800 м надморске висине, а храстови у Гргаји су на 1.140 м и представљају реткост у Сјеничком крају, па их треба заштитити.

Село се под овим именом спомиње 1588. године. О његовој давнашњој насељености сведоче остаци средњевековног утврђења Самоград, као и остаци цркве. На основу истраживања Драгице Премовић- Алексић, локалитет Стара црквина налази се на северној страни брда Равни Гвозд, које чини границу општина Сјеница и Бијело Поље. На локалитету су утврђени трагови срушених зидова, који су од камена који учествује у грађи целе падине овог брда. Самоград се налази изнад ушћа сеоског потока у Вишњевску реку, на литици високој око 300 м, на чијем се врху налази заравњени плато. На овом платоу је смештено утврђење седлом одвојено од суседног брда. У стени се види очуван урезан пут, а лево од улаза је очуван и део бедема [Премовић- Алексић, 1988, 98].

Становници села тврде да је село настало на месту са траговима давне насељености (остаци „грчког” гробља изнад села). Сматрају да је село добило назив по трешњама – гркајама или по два брата која су се овде населила (Грга и Гаја). Један се населио на дну села, а други на врх села. Међутим, Миле Недељковић тврди да назив села потиче од жуборења воде (гргорити, шумети, клопотати). Гргаје су једино место оваквог назива у Србији.

У попису из 1921. године село се наводи као заселак у оквиру општине Баре, када је имало 72 дома и 172 становника. Статус самосталног насеља добило је статутом општине Сјеница 1964. године.

Село је струју добило 1977. године. Становништво се бави узгојем стоке, повртарством и воћарством.

У селу постоји и споменик погинулим борцима у Првом светском рату.

Дневне мигранте чине 2 радника и 10 ученика основне школе, који школу похађају на Барама.

У периоду 1961-2002. године број становника у Гргајама је опао за 66%, а број домаћинстава за 43%. Просечан број чланова у домаћинству се смањује од 1961. године. Са 5 и више чланова 1991. године је било 7 домаћинстава (23,33%), колико их је било и 2002. године (29,17%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година            Број становника             Број домаћинстава            Средњи број чланова у домаћинству

1948.                                  193                                                  36                                                                       5,36

1953.                                  255                                                  41                                                                       6,21

1961.                                  255                                                  42                                                                       6,07

1971.                                  150                                                  34                                                                       4,41

1981.                                  148                                                  34                                                                      4,35

1991.                                    90                                                  30                                                                      3,21

2002.                                   87                                                  24                                                                      2,63

Домаћинства у селу Гргаје:

1.                  Ћуровић Вучета

Домаћинство има 8 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице удаљено је 30 км, а од основне школе 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду; струју су добили 1978. године. Четири члана домаћинства траже посао, а 2 похађају основну школу. Баве се овчарством.

Порекло: породица потиче из Стожера (околина Бијелог Поља) у Црној Гори.

Напомена: Вучетин отац Радован је за време Другог светског рата био јатак народног хероја Ђока Пајковића из Црне Горе.

2.                  Гребовић Константин

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 30 км, а од основне школе 4 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду ни струју. Два члана домаћинства траже посао, а 2 похађају основну школу. Баве се гајењем оваца.

Порекло: породица потиче из племена Ратковића, из Добриловине (Црна Гора).

Напомена: Константинов деда Радомир био је солунски борац и носилац одликовања Карађорђева звезда, Медаља Обилића и Албанска споменица; био је председник општине Баре.

3.                  Гребовић Милисав

Домаћинство има 3 члана. Од основне школе је удаљено 4 км, а од аутобуске станице 30 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се узгојем говеда.

4.                  Гребовић Миладин

Домаћинство има 7 чланова. Од основне школе је удаљено 4 км, а од аутобуске станице 30 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду; струју су добили 1976. године. Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. У домаћинству су 3 ученика основне школе и 1 студент. Баве се узгојем оваца и говеда.

5.                  Гребовић Бранко

Домаћинство има 7 чланова. Од основне школе је удаљено 3 км, а од Сјенице и аутобуске станице 30 км. Кућа није зидана од тврдог материјапа и нема воду; струју су добили 1976. године. Једно лице је запослено у Сјеници, а једно тражи посао. У домаћинству су 3 ученика основне школе. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија Грбовића води порекло од Медојевића из Бијелог Поља (Црна Гора).

Род: Павловићи и Морићи.

6.                  Ћуровић Ратомир

Домаћинство има 7 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 30 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Два лица у домаћинству траже посао, а једно похађа основну школу. Баве се узгојем говеда и оваца.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

7.                  Дердемез Хусеин

Домаћинство има 2 члана. Од аутобуске станице је удаљено 28 км, а од основне школе 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има санитарне уређаје и воду.

Порекло: фамилија потиче из Колашина (Црна Гора).

Род: Хајдарпашићи.

Наломена: Хусеин Дердемез је просветни радник (наставник у пензији); супруга му је родом из Годијева (Шиповице), од Сијарића (општина Бијело Поље).

Исељеници из села Гргаје:

1.                  Човић Деса

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1990. године у Краљево ради школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

2.                  Човић Мирчета

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1982. године у Горњи Милановац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу трговачку школу. Породична слава: Св. Никола.

3.                  Ћуровић Миломир

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1970. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

4.                  Ћуровић Миленко

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1968. године у Јагодину ради запослења. Носилац домаћинства је завршио шумарски факултет. Породична слава: Св. Никола.

5.                  Ћуровић Живко

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1967. године у Јагодину ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

6.                  Гребовић Ратко

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1974. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је занатлија – аутомеханичар. Породична слава: Св. Ђорђе.

7.                  Гребовић Раденко

Домаћинство има 3 члана. Иселили се 1980. године у Колашин ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу железничку школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

8.                  Гребовић Радивоје

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1965. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

9.                  Јуришевић Милашин

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1972. године у Немачку ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

10.              Филиповић Бранко

Једночлано домаћинство. Иселио се 2006. године у Петровац (Црна Гора). Завршио је осмогодишњу основну школу.

Према подацима прикупљеним на терену, становници села Гргаје исељавали су се претежно у Краљево, Крагујевац, Јагодину, Горњи Милановац, Колашин, Петровац и у Немачку.

Село је захваћено интензивним процесом старења јер је популацији са 60 и више година живота 1991. године припадало 24,44%, а 2002. године 35,64% укупног броја становника. Младог становништва је 1991. године било 24,44%, а 2002. године 27,58%. Индекс сгарења је 1991. године износио 1,00 индексни поен а 2002. године 1,29 индексних поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  88        97,78

муслимани     –           –

остали             2          2,22

Становништво по национачној припадности

Година            2002.   %

Срби                85       97,70

Бошњаци        –           –

Муслимани    1          1,15

Остали            1          1,15

У Гргајама је, по попису из 2002. године, по националној структури било 97,70% Срба, 1,15% Муслимана и 1,15% осталих. Мештани тврде да су се њихови преци доселили у XVIII веку из Црне Горе. Српско становништво слави Св. Николу и Св. Ђорђа.

У селу је 1981. године било 112 становника са преко 15 година старости, 1991. године 73, а 2002. године 69 становника. У периоду од 1981. до 2002. године смањио се број становника без школске спреме за 60%, а број становника са основном школом за 66%, док се повећао број оних са 4 разреда основне школе за 78% и са средњом школом за 67%. У селу је 1981. године било једно лице са вишом школом, 1991. године 2, а 2002. године једно лице. Неписменог становништва је 1991. било 21,91 %, а 2002. године 18,84%.

У Гргајама је 1991. године 85,71% домаћинстава изворе прихода остваривало у пољопривреди, а 2002. године таквих је 50,00%, при чему је знатно повећан удео домаћинстава која приходе остварују из непољопривредних делатности (25,00%), а мешовитих домаћинстава је било 25,00%. Бројност сточног фонда у 2002. године говори о неразвијености ове гране и смањењу у односу на 1991. годину.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Grebovic

    Pozz,Grebovici vode porijeklo iz Saranaca blizu Drobnjaka,Napomena:nosioci Raznih medalja za Hrabrost i druge zasluge

    • Данило

      Да али исто тако М.Гребовић највећи издајник из тих крајева познат по томе што је 1961 издао групу црногорских добровољаца претежно Васојевића који су се повлачили из Сјенице и крили се у Гргајама.Због те издаје на разграничењу Србије и Црне Горе лично је краљ Никола одбио да село Гргаје припадне бјелопољској општини!

  2. Goran Grebovic

    Pozdrav za sve moje Grebovice.,posebno za one poreklom iz Grgaja.

    • Горан

      Име села Гргаје могуће да потиче од Климената досељених у 18веку на Пештер.Од Климентског презимена Гргај,српски Гргић.Многи Клименти су населили и претежно Српска села и засеоке,прешли у Православље постајући Срби.Презимена са ај била су типична за Клименте.