Порекло презимена, село Врбница (Сјеница)

24. јануара 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Врбница, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Врбница је сеоско насеље збијеног типа, у висинском појасу 1.040-1.140 м. Смештена је у граничном појасу према Цриој Гори, на странама Тутића реке, који припада сливу Лима, и са обе странс пута Сјеница – Куманица. Село је удаљено 41 км југозападпо од Сјенице и мештани сматрају да су без саобраћајних комуникација. Кроз атар села пролази пруга Београд – Бар у дужини од 8 км (пуштена у саобраћај 30. маја 1976. године). У непосредној близини манастира Куманица налази се железничка станица. Површина сеоског агара изпоси 599 ха, а атар је део катастарске општине Захумско (површине 2.295 ха). Према попису 2002. године Врбница је имала 169 становника. У оквиру села се издвајају засеоци: Градина, Двоступаче, Цијепци, Рамов Бријег, Варшине, Ћоровине, Сјенокоси, Соје, Заграбље и Горња Вроница. Село је представљало заселак Захумског, а статус самосталног насеља добило је 1964. године.

У атару села се налази и неколико извора: Баждарица, Студенац, Змајевац, Амзин извор, Брајковица, Златна вода, Сејдића извор и Јелине воде и врело Горња Куманица. Кроз село протичу Врбничка ријека и Дубоки поток. Познат је и водопад Кула. Код старе воденице налази се и пећина Рид.

Село под овим именом помиње се у турском попису из 1571. године као насеље са 21 кућом у нахији Бихор [Премовић-Алексић, 1997, 46-47]. По попису из 1921. године такође је заселак, са 14 кућа и 44 становника.

Врбница је највероватније добила име по врбама, којих има око потока и извора.

У близини села налази се манастир Куманица, чија је црква посвећена Св. архангелу Михаилу. Време њене изградње није поуздано утврђено, али се претпоставља да потиче из XII века. У народу је очувано предање да су манастирски поседи били у засеоку Јагњило (село Језеро), где су се јагњиле овце, по чему је и добило име, као и о попојању цевовода за млеко (по некима од керамичких, а по другима од црвених цеви) који је ишао од Јагњила до Куманице [Премовић- Алексић. 1988, 103]. Не зна се када је манастир срушен, а обновљен је у периоду од 1999. до 2004. године. Код манастира се на дан Светог архангела Михаила одржава велики народни вашар (сабор). Народ верује да манастир има чудотворно дејство и да лечи од свих врста болести.

У селу постоји четвороразредна основна школа, која је почела са радом 1938. године. Школа је наставила са радом у Захумском 1945. и радила је до 1951. године, када је у Врбници сазидана школска зграда, па је школа премештена. Ова четвороразредна школа прерасла јс у петоразредну 1970. године и као таква је радила до 1975. године. Школске 2008/2009. године у Врбници постоји четвороразредна основна школа, која је истурено одељсње основне школе са Бара (Трешњевица, јер се основна школа за Месну заједницу Баре налази у селу Трешњевица).

Село је струју добило 1974, а телефон 2007. године (али не сва домаћинства). У селу постоје две приватне продавнице: Бијела стијена и Унуци. Становништво се углавном бави воћарством, ратарством и, делимично, сточарством.

Дневне мигранте чине 6 радника, 15 ученика основне школе (иду у школу у Баре) и 10 ученика средњих школа.

У Врбници јс број становпика од 1948. до 1971. годипе порастао за 44%, а затим је до 1991. године смањен за 38% и, поново, 2002. године увећан за 4%. Бројно кретање домаћинстава и просечан број чланова у домаћинству био је у фупкцији популационих кретања, тако да је 1991. било 19 домаћинстава са 5 и вишс чланова (47,50%), а 2002. године 15 домаћинстава (35,71%).

Број становинка и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година            Број становника       Број домаћинстава    Средњи  број чланова у домаћинству

1948.                                  182                                            31                                                                5,87

1953.                                  209                                            34                                                                6,14

1961.                                  258                                            38                                                                6,78

1971.                                  262                                             45                                                                5,82

1981.                                  210                                            42                                                                 5,00

1991.                                   163                                           40                                                                 4,05

2002.                                  169                                           42                                                                4,02

 

Домаћинства у селу Врбница:

1. Бабић Добрица

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 38 км, а од основне школе 9 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду; струју су добили 1974. године. Један члан домаћинства ради у селу, 1 ван територије Сјеничког краја, а 2 лица траже посао. У домаћинству је 1 ученик основне и 1 ученик средње школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: доселили су се из Рончарева (Бијело Поље). Презиме Бабићи носе по баби.

Род: Леловићи.

2. Цвијовић Влајко

Домаћинство има 6 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 40 км, а од основне школе 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала. Један члан домаћинства ради ван Сјеничког краја, а 1 тражи посао.

Порекло: доселили су се из Црне Горе.

Род: Леловићи.

3. Милинковић Мијослав

Домаћинство има 9 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 42 км, а од основне школе 9 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства ради у родном селу, 1 ван територије Сјеничког краја, а 2 лица траже посао. У домаћинству је 1 ученик основне и 1 ученик средње школе. Баве се узгојем говеда и оваца.

Порекло: преци су се доселили из Гоња (Сјенички крај).

Род: Шебеци, Луковићи, Ракоњци.

4. Шебек Милован

Домаћинство има 6 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 40 км, а од основне школе 9 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, поседује санитарне уређаје, али нема воду. Једно лице је запослено ван Сјеничког краја, а 2 лица траже посао. У домаћинству је 1 ученик средње школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: доселили су се из Шавника (Црна Гора).

5. Леловић Вукоман

Домаћинство има 3 члана. Од аутобуске станице је удаљено 40 км, а од основне школе 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала; нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 1 члан тражи посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: преци су се доселили из села Вишњеве (Сјенички крај).

6. Цвијовић Милија

Домаћинство има 11 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 40 км, а од основне школе 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима и водом. Један члан домаћинства је запослен ван Сјеничког краја, а 3 лица траже посао. У домаћинству је 5 ученика основне школе. Баве се узгојем говеда и оваца.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

7. Марашевић Радомир

Домаћинство има 6 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 41 км, а од основне школе 6 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има санитарне уређаје и воду. Два лица траже посао.

Порекло: фамилија потиче из Зете (Црна Гора).

Род: Конатари, Аничићи, Ђурићи.

8. Марашевић Ћоко

Домаћинство има 8 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 40 км, а од основне школе 6 км. Кућа је грађена од тврдог материјапа и поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства ради у родном селу, 1 ван територије Сјеничког краја, а једно лице тражи посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Зете (Црна Гора).

Род: Конатари, Аничићи, Ђурићи.

9. Леловић Слобо

Домаћинство има 8 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 40 км, а од основне школе 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјапа и не поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства ради у Сјеници, 1 тражи посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: преци су се доселили из села Вишњеве (Сјенички крај).

Род: Марашевићи.

10. Филурија Вељко

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 41 км, а од основне школе 6 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Два члана домаћинства траже посао.

Порекло: преци су се доселили из Никшића (Црна Гора).

Исељеници из села Врбница:

1. Бродић Рајко. Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1968. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.

2. Марашевић Јован

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1960. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.

3. Филурија Драшко

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1978. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Јован.

4. Леловић Јевђен

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1961. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Никола.

5. Шебек Мараш

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1960. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

6. Бобић Ненад

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1988. године у Подгорицу ради запослења. Носилац домаћинства је завршио саобраћајни факултет. Породична слава: Св. Ђорђе.

7. Бобић Гојко

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

8. Милинковић Мијат

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1969. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

9. Бобић Милић

Једночлано домаћинство. Иселио се у Београд 1977. године ради запослења. Завршио је средњу школу. Породична слава: Св. Стефан.

11. Цвијовић Србислав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Крагујевац 1974. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

Према подацима са терена, становници Врбнице су се претежно исељавали у Крагујевац, а у знатно мањој мери у Краљево, Београд и Подгорицу.

Број становника до 19 година старости у Врбници је од 1991. до 2002. године опао је 24%, а са 60 и више година живота 48%. Индекс старења је 1991. године био 0,33, а 2002. године 0,23 индексна поена. Процес старења становништва је умерен. Са оваквом старосном структуром, село би могло имати демографску будућност под условом да се становништву обезбеде пристојни услови за живот.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  140      86,42

муслимани     –           –

остапи 22        13,58

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби   168      99,41

Бошњаци        –           –

Муслимани    1          0,59

Остали            –           –

У Врбници 1991. године по веросповести било је 86,42% православног становништва и 13,58% осталих. По попису из 2002. године у селу је по националној припадности било 99,41% Срба и 0,59% Муслимана. Мештани сматрају да су се њихови преци доселили у XVIII веку из Црне Горе. Славе Св. архангела Михаила, Св. Ђорђа, Св. Николу и Св. Јована.

У селу је 1981. године са преко 15 година живота било 148, 1991. године 115, а 2002. године 137 становника. Број становника без школске спреме је у периоду од 1981. до 2002. године смањен за 60%, а са 4 разреда основне школе за 68%, број становника са основном школом је повећан за 211%, а са средњом за 500%. Вишу школу је имало по једно лице 1991. и 2002. године. Неписмени 1991. чине 19,13% (22 лица), а 2002. године 5,84% (8 лица).

Домаћинства изворе прихода углавном остварују из непољопривредних делатности и да у 2002. години ниједно домаћинство изворе прихода није остваривало из пољопривреде, а да их је 1991. године било 35,00%. И поред тога што се мештани углавном баве сточарством и повртарством, изворе прихода остварују из других делатности.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Dragovan Lelovic porelom: bliski rod nemanjica vinski kljucari i podrumari kod carice Milice ucestvovali u izgradnji manastira kumanice. Dragoan Lelovic je licno sa svoja dva kuma postavio krst na manastiru kumanica i obnovio naziv manastira sa kumovimovim kumaica. Posto su bili vinski podrumari kod carice Milice genetika imnedozvoljava da piju nista drugo osim vina. Zado je pozeljno da u manastiru na badnji dan postala tradicija da se pije vino.

  2. Јоксим

    До сад смо имали “потомке Немањића”, сад имамо “блиски род Немањића вински кључари и подрумари код царице Милице”. Леловићи славе св. Николу, вјероватно су старином Кучи, јер сви становници Врбнице сматрају да су се у 18.том вијеку, доселили из Црне Горе. Колико је Милица била “царица”, толико су Леловићи блиски Немањићима. Драговане, размислите о ДНК тесту?

  3. Јоксим

    Поп Владимир Пурић је 1912. године забиљежио у Коморану ( сјеничка каза Ивана Леловића чипчију код аге Синана Козице. Биће да су им аге “набављале вино са приморја”