Poreklo stanovništva sela Lozanj, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
-Selo je na dugačkoj a širokoj (terasiranoj) kosi između rečica Dičine i Brusnice s’ Osremicom. Od pre 60 godina kuće se grade i u polju, pored druma, gde su ranije bile gotovo jedino livade. Čekinski Potok (Čekinovac ili Kusovac), koji nastaje ispod brda Maklješa, čini da se pomenuta kosa u donjem delu cepa u dva kraja; jedan krak je između Dičine i Čekinovca a drugi između Čekinovca i Brusnice sa Ozrencem.
Vode.
-Glavni izvori u selu su: Studenac, Zmajevac, Ćelije, Tijanovac i Česmica.
Zemlje i šume.
-Njive, livade i zabrani su na mestima: Maklješ, Guvnina, Suševina, Galič, Lipovica, Trešnjevica, Glavica, Dubana, Mandrina Bara, Goli Breg, Mačkovica, Ćelije, Marijanova Bara, Ada, Luka, Vodež, Parlog, Suljevac, Krušik, Bagašica, Dolina, Baščina, Kalemi, Mladak, Mandre i dr. Na Dičini ima pet vodenica; uz zadružnu vodenicu su strugara i električna centrala, a uz jednu drugu vodenicu i valjarica.
Tip sela.
-Selo je razbijenog tipa, veoma raštrkano. Izdvajaju se Gornji Kraj (Popovići) i Donji Kraj u kome su glavni „džemati“ Ćelovići, Gačići, Neškoići i Dubava. U selu je 172 domaćinstva. Imaju dva groblja, na Maklješu za Gornji a na Trešnjici za Donji Kraj. U sredini sela je mesto Sastanak ili „porta“. Seoska obetina je na Prvi dan Trojica. Vašar se drži u nedelju po Usekovanju.
Starine u selu.
-Nekada je gotovo sav atar bio pod šumom. Na mestu Crkvinama blizu Dičine bila je drvena crkva u tursko vreme a oko nje je bilo groblje. Tu crkvu su zapalili Turci. Godine 1862. podignuta je nova crkva i za ovo selo – ali u Banjanima a na starom crkvištu je 1883. godine postavljena nova kamena trpeza. Oko nje ima još nekoliko grobova sa nadgrobnim spomenicima u vidu tesanih i netesanih kamenih stubova. Zna se da je na tom groblju poslednja sahranjena Đurđija, maćeha Ilije Božovića, koji se protivio da se crkva obnovi na tom mestu. Pomenuto groblje se smatra starinskim i zovu ga „madžarskim“. Do groblja je i „madžarski“ bunar; kad su „Madžari“ isterani, oni su zasuli taj bunar.
Potesi Ćelije i Pod Osoje bili su crkveno imanje. U Ćelijama su bile popovi čardaci. Ranije je zabeleženo predanje da su u Ćelijama bile ćelije manastira, koji se nalazio u potoku Crkvinama i da je taj manastir postojao u vreme Kočine Krajine. Njiva Deseci u Dičini obrađivana je u tursko vreme i nju je kupio pop Adžija za 4 oke masla.
Na Guvnini su u tursko vreme vrli žito i tu su spahije iuzimali desetak Tragova o životu Turaka u ovom selu nema. Bilo je „madžarsko“ groblje i u strani na potesu Trešnjovici, ali su svi nadgrobni spomenici odneti kada se gradila škola. Po pričanju sadašnji Gornji Banjani su bili zaselak Loznja po imenom Dubnica.
Poreklo stanovništva.
Rodovi u selu:
-Popovići, Pantovići ili Panovci, slave Nikoljdan.. Tvrde da su najstariji stanovnici u selu. Došli su iz Crne Gore, možda pre 9 ili 10 generacija, pošto su tamo pobili neke Tureke. Bilo je pet popova iz ovog roda. Njima su dolazili iz Crne Gore srodnici, a „pop“, čija je kuća bila u Dičini, im je davao zemlju da se nasele pa su oni uzimali slavu i prezime popovu, da ih Turci ne bi pohvatali. Tako su došli:
-Popovići – Jevremovci i Đorđevići, koji čine jedan uži rod Pantovcima a kasnije su se doselili i preci;
-Popovići-Marinkovići i;
-Popovići-Petrovići, koji čine drugi rod ali ipak zajedničkog porekla sa prvima. Jevremovci su nazvani po Jevremu Popoviću (umro 1892), koji je bio oficir pa je dao ostavku u vreme Vučićeve bune da bi posle bio dugi niz godina predsednik lozanjske opštine. Među Popovićima su i;
-Popovići-Stanojčići iz Brusnice; njihovog pretka dovela je oko 1865. godine njihova baba, udovica, kad je došla u Popoviće. Svi slave Nikoljdan.
-Pavlovići, slave Đurđevdan. Oni su starinci u selu.
-Anđelkovići, slave Đurđevdan. I oni se smatraju davnašnjim žiteljima ovog sela, ali samo znaju da im je predak, koji je bio „mutap“, odnekle došao. Sudeći po njegovom zanimanju i imenu, morao je biti iz Zaplanja.
-Petrovići, Lazovići, Vasovići, Ristići i Đolovići su jedan rod, slave Đurđevdan. Vode poreklo od Davida, koji je prebegao ovamo iz Glasinca u Bosni. David je imao pet sinova. Navodno su zajedničkog porekla sa Obućinama i oni su ih privukli ovamo. Starca Jelesiju Petrovića okolina zove Beat (a u Glasincu u Bosni ima Beatovića). Kod njega je u kući unuk Radomir iz Krive Reke.
-Obućine, slave Đurđevdan, ranije Ignjatovići, starinom su iz Hercegovine i došli kroz „Stari Fla“ (verovatno Stari Vlah, op Milodan). Došao je Staniša, praded Mihaila Obućine (75 godina). Staniša je poginuo na Teočinu. Docnije su Obućine doveli svoje srodnike:
-Uroševići.
-Ristovići, slave Đurđevdan. Oni su se često premeštali u samom selu u kome su od pre Prvog ustanka.
-Neškovići, slave Nikoljdan. Oni u poreklom iz Sandžaka i bili su u selu u vreme Ustanka. Od istog su roda i Milovanovići, koji su se zadržali u Bogdanici od kojih je jedna porodica u Pranjanima.
-Miloševići-Čekini, slave Đurđevdan. Ne znaju svoje poreklo.
-Gačići prvi, slave Aranđelovdan. Ni oni ne znaju svoje poreklo osim da su se odnekle doselili.
-Gačići drugi, slave Aranđelovdan. Oni su od Paunovića u Teočinu, odakle je došao otac Mijajila Gačića (ima 98 godina). Od ovih Gačića su dve kuće u Gornjim Banjanima i u Ozremu.
-Mitrovići-Cvijovići, slave Aranđelovdan. Ne znaju za svoje poreklo.
-Čuljkovići i Dmitrovići-Dimitrijevići ili Totići su jedan rod, slave Savindan. Dmitrovića ima naseljenih u Dudovici kod Ljiga.
-Božovići, slave Nikoljdan. Oni su starinom Obradovići od Sjenice.
-Čelići ili Čelikovići, slave Đurđevdan. Veruje se da su poreklom iz Bosanske Krajine. Koseći u Srčaniku pod kuluk kneza Miloša, njihov predak Marko je kosom presekao podmetnutu šipku od čelika, po čemu su dobili prezime.
-Živanovići ili Marinkovići, slave Đurđevdan. Ne znaju za svoje poreklo, jer su od oca ostala sitna deca.
-Perišići prvi, slave Savine Verige. Oni su verovatno poreklom iz Crne Gore.
-Perišići drugi, slave Savine Verige po imanju i Trifundan po starini. Oni su starinom od Terzića iz Kalimanića; pretka im dovela majka, kad mu je bilo tri godine, a ona se preudala u ovo selo, što se desilo oko 1855. godine.
-Filipovići, slave Đurđevdan. Oni su starinom od Sjenice; od istog roda su i Filipovići u Ozremu.
-Radojkovići, slave Jovanjdan. Oni su od Kozodera u Teočinu; njihov praded došao jednoj udovici u kuću.
-Matovići, zvani Javorci, slave Jovanjdan. Ded Nikola došao iz Užičke Dobroselice, pre javorskog rata.
-Kovačevići, slave Nikoljdan po imanju, prekađuju Stevanjdan i Jovanjdan. Predak se privenčao pre više od 60 godina iz Ozrema.
-Gačić M. slavi Aranđelovdan. On je od Antonijevića u Srezojevcima, pre 60 godina ga uzeo sebi deda po majci, nemajući sinova.
-Matovići drugi, slave Đurđevdan. Otac im došao iz Gornjih Banjana „na imanje“ pre 60 godina.
-Borovnjak J. slavi Alimpijevdan. Došao je iz Brezne na kupljeno imanje pre 50 godina.
-Drinčić M. Živi od pre 50 godina u Teočinu i u ovom selu.
-Glišić R. slavi Đurđevdan. Došao iz Pranjana „na miraz“ u Vesoviće pre 40 godina.
-Jovanović, slavi Đurđevdan. „Privenčao se“ za vreme Prvog svetskog rata, a rodom je iz Velereči od Jovanovića-Alića.
-Ivanović M. slavi Nikoljdan. Dovela ga majka iz Davidovice, ostavši udovica u Prvom svetskom ratu.
-Kostić M. slavu Aranđelovan. Rodom je iz Ozrema, „privenčao se“ posle Velikog rata.
-Andrić, slavi Đurđevdan. Otac mu došao „na miraz“ iz Srezojevca pre 30 godina.
-Radenković, slavi Đurđevdan. On je došao iz Rtara u Dragačevu kao sluga, potom „na miraz“ udovici, pre 30 godina.
-Tanasković D. slavi Aranđelovdan po imanju i Đurđevdan po rodu. On je rodom iz Ozrema; pre 30 godina „uzeo ga pok. Tihomir za “ćer”.
-Beljići, slavu Đurđevdan po imanju. Otac im došao iz Teočina „na ženino imanje“.
-Vesković, slavi Časne Verige po imanju. On je prešao iz Teočina „na miraz“ u Perišiće pre 20 godina.
-Dakić M. slavi Nikoljdan. Došao iz Liplja na dedovo imanje pre 20 godina.
-Stojić R. slavi Nikoljdan. Došao iz Ozrema dedi pre 15 godina.
IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)