Из антропонимије српских насеља Јужне Барање

9. децембар 2014.

коментара: 0

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић

У другом тому Хрватског дијалектолошког зборника из 1966. године, објављен је рад Стјепана Секереша «Антропонимија и топонимија Јужне Барање». Аутор је у том раду обухватио и осам српских насеља Јужне Барање. У наставку доносимо одломак који говори о њима

… У српским насељима у Барањи су такођер презимена врло разнолика, јер су у Барању досељавали Срби од 16-20. стољећа из разних југославенских крајева. Готово у свим српским насељима у Барањи станују поред Срба Маџари и Нијемци, а у неким мјестима има и мањи број Хрвата.

У Суљошу живи мање од половине Срба и Хрвата, док су остало Маџари. Срба има око 150 кућа, а Хрвата (старосједилаца) око 30 кућа.

У селу су ова српска презимена:

Аћимовић, Беквалац, Бошњак, Божучан (изумрли), Циковац (досељен из Кишфалубе), Доброкес (досељен из Шумберка), Драгојлов, Гавриловић (досељен из Титоша), Грковић (досељен из Сечуја), Хорват (досељен из Кишфалубе), Јерковић (досељен из Сечуја), Катић, Ковјанић (досељен из Сечуја), Лозанов, Љубовић, Мецанов, Мечанин, Милетић, Печујлија, Петровић, Поповић, Радановић (досељен из Бремена), Радић, Ристић, Савић (изумрли), Станић, Станојлов, Шашлић, Шмрчковић (досељен из Сечуја), Товљанин, Врачарић (досељен из Шароша), Вулетић (досељен из Сечуја). У том селу има врло много досељеника из других српских села у Барањи. Ти Срби су доселили у то село послије Првог свјетског рата. Неки су дошли добровољно, а неке су Маџари протјерали, јер су год. 1919. гласали за присаједињење Горње Барање Југославији. У том селу се налазе ова хрватска презимена: Бошњак, Чизмар, Клаић (досељен из Титоша), Кобедић, Радић, Тонковић (досељен из Титоша), Тушкановић. У селу се налази и једна хрватска породица с маџарским презименом: Хосу (досељен из Вршенде).

У Куви су ова презимена:

Бошњак (досељен из Титоша), Ћосић (досељен из Безедека), Дворнић (досељен из Бана), Гаврић (досељен из Шароша), Илић (досељен из Бојарда), Ивановић (досељен из Липове), Ковјанић (досељен из Титоша), Марић (досељен из Бремена), Мијатовић (досељен из Бојарда), Новаковић (досељен из Титоша), Парабак (досељен из Бојарда), Продић (досељен из Гарчина), Радановић (досељен из Ланчуга), Шашлић (досељен из Шарока), Терзић (досељен из Суљоша), Вуковић (досељен из Мађарбоје), Зундановић (досељен из Шумберка). У селу се налази и једна хрватска породица: Хосовић (досељен из Вршенде). У Куви дакле живе само досељеници из Маџарске и неких села у југославенској Барањи. Готово сви ти становници су доселили у то село послије Првог свјетског рата. Прије 1919. у селу су живјели само Маџари.

У Кишфалуби су ова српска презимена:

Бајић, Дворнић, Хорват, Ивичић, Кишфалубац, Косић, Лазић, Лозанов, Михајловић, Мијатовић, Николић, Пејић, Пешић, Петровић, Поповић, Познановић, Сладаковић, Сријемац, Убавић. У селу се налази и једна српска породица с маџарским презименом: Хаднађ. Поред тога у Кишфалуби су се налазиле и двије хрватске породице: Бугарин, Мијатовић (изумрли). У том селу је до 1945, било око 40% Срба, а остало су били Нијемци. По одласку Нијемаца доселили су се у Кишфалубу колонисти из Хрватске.

У Бану су ова презимена:

Бабић, Банац, Берберовић, Бошњак, Дреновац, Дворнић, Ђукић, Гаврић, Козић, Кресић, Мијатовић, Мишљеновић, Мрђановић, Обрадовић, Поповић, Секанић, Станисављевић, Станковић, Страјнић, Убавић, Урсић, Вучковић, Вуковић. У том селу је прије 1945. било око 20% Срба, а остало су били Нијемци. По одласку Нијемаца доселили су се у то село Далматинци и Загорци.

У Моноштору су ова презимена:

Банац, Брњеварац, Дамјановић, Ђурковић, Михајловић, Милорад, Николић, Поповић, Вакањац, Вучковић, Вујасеновић. У том селу је до 1945. било нешто преко 20% Срба, а остало су били Нијемци. Послије одласка Нијемаца у мјесто су доселили колонисти из разних хрватских крајева.

У Болману су ова презимена:

Анђелић (досељен из Безедека), Бијелић, Бојанин, Бошњак, Дорић, Ђурић, Грујић, Јанић, Јанковић, Коцкар, Купинић, Марјановић, Мишљеновић, Опанчар, Поповић, Стојановић (досељен из Маџарске), Суботић, Вучић (досељен из Бремена). У селу су и ове хрватске породице: Ковачевић, Лукачевић, Митровић.

У Качвали (Качфали) су ова старосједилачка презимена:

Барбир, Батровић, Бертић, Дамјановић, Дворнић, Ђермановић, Гојкић, Ивановић, Јанковић, Јовановић, Капетановић, Коларевић, Краснић, Кузмановић, Љубојевић, Марић, Мартић, Мишковић, Мишљеновић, Остојић, Пандур, Парабак, Петровић, Подрумац, Поповић, Радић, Рибић, Саркањац, Савановић, Секулић, Сенић, Симић, Стојковић, Шалајић, Шимуновић, Татарин, Терзић, Трбић, Угљешић. У том селу је прије завршетка Другог свјетског рата било око половина Нијемаца, а послије одласка Нијемаца доселили су у то село колонисти из Кордуна и Баније.

У Дарди су ова старосједилачка презимена:

Апарац (досељен из Маџарске), Ашађанин (досељен из Поче), Атанацковић, Бачванин, Банац, Бошњак, Дреновац, Џамбас (досељен из Мохача), Грковић (досељен из Дунасечуја), Хидошан (досељен из Шумберка), Продановић, Радић, Стојановић, Тодоровић, Увалић (досељен из Сечуја). У мјесту се налазе ове старосједилачке хрватске породице: Буњевац, Малешић, Патачић, Субић. До завршетка Другог свјетског рата у Дарди је било преко 60% Нијемаца, а сада су на њихову мјесту досељеници из разних хрватских крајева…

ИЗВОР: Stjepan Sekereš, Antroponimija i toponimija Južne Baranje, Hrvatski dijalektološki zbornik, Zagreb, 1966, str. 414-415

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.