Poreklo prezimena, selo Mačevac (Svilajnac)

Poreklo stanovništva sela Mačevac, opština Svilajnac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo je na Mačevačkoj Rečici koja se spaja sa Trstenom. U nju se ulivaju Cerovak, zatim, Mačkov Potok, Trujin Potok, Belanov Potok, Arnaucki Potok, Bučinski Potok, Kapetanski Potok i Lokvaš.

Zemlje i šume.

Delovi seoskog atara su: Trivunovo Brdo, Ispod Trivunovog Brda, Drenjar, Ribnik, Stari Mačevac, Đurinački Potok, Mačkov Potok, Više Sela, Kod Grobalja, Velika Poljana, Stari Vinogradi, Cerovak, Lokvaš, Kapetanski Potok, Rajkinačko Brdo, Arnaucki Grob, Arnaucki Potok, Belanovo Brdo, Korija, Bučina, Ograđe i Drenova Kosa.

Podaci o selu.

U selu ima 65 kuća i 5 rodova.

Ime selu.

Po jednom predanju selo je dobilo ime po mnogim mačevima, koji su tu nekada polomljeni prilikom nekog sukoba sa neprijateljem – kada je vojska bila u selu Vojsci.

Po drugom predanju selo se nekada zvalo Mačkovac zbog mnogih mačaka koje je imalo, pa se docnije prozvalo Mačevac. U okolini ga i danas zovu Mačkovac a u njegovom ataru je i Mačkov Potok.

Treće predanje kaže da je tu nekada bila kovnica mačeva i da se od tada nazvalo Mačevac, a da se pre toga zvalo Mačkovac.

Starine u selu.

U Starom Mačevcu je staro groblje, gde se kopa stari novac, cigle, komadi starog posuđa, oružja i druge starine.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Po predanju Mačevac je prvi put bio u Starom Mačevcu, odakle se pomerio na današnje mesto po jednima zbog jakog vetra, po drugima zbog turske najezde a po trećima zbog kuge.

U selu je malo starinaca i ne zna se kada je selo zasnovano.

U selu su rodovi:

–Trajilovići i Trifunovići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Tetova, bili su Srbi pa se porumunili.

–Anđelkovići i Čučukovići, slave Aranđelovdan. Doselili su se iz Jasenova a tamo iz Timočke Krajine.

–Pavlovići, slave Sv. Petku. Doselili su se iz Timočke Krajine, sela Duboke.

–Kazakovići, slave Sv. Petku. Doselili su se iz Erdelja.

–Adamovići, slave Malu Gospojinu. Misli se za njih da su najstariji—prvi doseljenici ali se ne kaže odakle.

Seoska slava je Beli četvrtak a zavetina Mladenci – za polje i berićet.

IZVOR: Stanoje Mijatović – Resava. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.