Poreklo prezimena, selo Šanac (Kruševac)

Poreklo stanoništva sela Šanac, grad Kruševac – Rasinski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo se nalazi na samoj obali Goli(j)ske Morave. Kako ga je sa jedna strane pritesnila Morava a sa druge brdo, to ima, kao Kukljin, dosta izdužen oblik. Veći deo seoskih kuća je na uzdignutoj zaravni a manji u moravskoj ravnici, do kojih Morava, prilikom izlivanja, često dolazi i ključu nanosi štete. Sa sevara je selo zaklonjeno jednom kosom koja ide uoporedo sa Moravom.

Vode.

U selu se pije najviše bunarska, a ređe moravska voda. Izvora nema.

Zemlje i šume.

Seoski atar se proteže i preko Morave. Veći deo atara je u strani. Pored Morave je zemlja osobito rodna (kumsača), te na njoj dobro rađa kukuruz, duvan, konoplja i ječam. U strani je zemlja mešovita ali većinom nerodna. Iznad sela ima nešto sitne šume.

Tip sela.

Selo je dosta zbijeno, tako da je prosečna udaljenost kuća 20 metara. Kuće su sa jedne i druge strane druma Jasika – Varvarin. U selu se razlikuju Gornja, Srednja i Donja Mala, koje su razdvojene samo sokačićima. U potoku Štubelju nad selom je kraj Štubelj, koji je udaljen od sela kilometar.

U selu je 126 kuća i 158 poreskih glava.

Ime selu.

Selo je ovako nazvano zbog jednog šanca, koji se i danas nalazi u strani, nad selom. O ovom šancu se ništa ne zna i ništa ne govori.

Starine u selu.

Priča se da ju u Štubelju bila nekada nekakva velika crkva, od koje su se do skora poznavali zidovi. Drugih starina u ovom selu nema.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Priča se da je pre 120 godina u ovom selu bilo 15 kuća. Kako je u selu relativno veliki broj starinaca selo je moralo biti zasnovano mnogo ranije.

U selu su, idući niz Moravu, ove porodice:

–Vidojevići i Đurđevići su sa Kosova, dve su im kuće u Štubelju, slave Đurđic i Đurđevdan.

–Jeremići su iz okoline Niša, slave Aranđelovdan, letnji i jesenji.

–Pejići su iz okoline Vranja, slave Nikoljdan.

–Spasojevići su starinci, slave Aranđelovdan, letnji i jesenji.

–Smiljkovići su starinci, slave Đurđic i Đurđevdan.

–Jovanovići su starinci, slave Mitrovdan i Jeremijevdan.

–Gligorijevići su starinci, slave Sv. Petku letnju i jesenju.

–Miletići i Vukojevići su sa Kosova, slave Đurđic i Đurđevdan.

–Stepanovići su iz okoline Vranja, slave Aranđelovdan.

–Lavadžići su nepoznatog porekla, slave Đurđic i Đurđevdan.

–Stojkovići su starinci. Ovi su u Štubelju, slave Aranđelovdan.

U selu postoji škola, jedna mehana, jedan dućan i jedna kovačnica.

Seoska slava je Drugi dan Trojica a zavetina treća nedelja po Đurđevdanu – radi zdravlja stoke. Tada vade živu vatru, provlače stoku kroz prokopanu zemlju i mažu je katranom.

Groblje je jedno i nalazi se u strani, u dnu sela, sa leve strane druma.

IZVOR: Stanoje Mijatović – Temnić. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.