Poreklo stanovništva sela Dragocvet, grad Jagodina – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Belica“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Selo je sa leve strane Jošaničke Reke, nedaleko od njenog ušća u Belicu, pored puteva Jagodina – Slatina – Kragujevac i Jagodina – Šuljkovac – Rekovac. Selo je više na zaravni. Okrenuto je jugoistoku a izduženo je u pravcu istok – zapad. Belica i Jošanička Reka prilikom izlivanja ne čine veliku štetu. Dragocvet je od Jagodine udaljen 5 kilometara.
Vode.
Pije se bunarska i izvorska voda. Izvori su: Milošićev Izvor, Kostin Izvor i Milovanov Kladenac. Svi su proste građe.
Zemlje i šume.
Njive i senokosi su na mestima: Tetrebovo Polje, Branište, Topoljak, Crkvište, Vrbica, Selište, Jasenjar, Ispod Druma, Bumbula, Donja Poljana, Gornja Poljana i Krušar. Pašnjaci i njive su na mestima: Parlozi, Utrine, Klenjak, Lozovički Potok i Poljanka. Šuma je u mestu Ćelijanu (ili Ćilijanu).
Tip sela.
Selo je timočkog tipa. Deli se na Gornju i Donju Malu, koje razdvaja Jošanička reka.
Ime selu.
Stari ljudi pričaju da se ovo selo zvalo Gorocvet pa je docnije nazvano Dragocvet. Drugi kažu da su im prvi doseljenici bili Drago i Cvetko, pa je po njima dobilo ime.
Starine u selu.
U mestu Crkvištu, na desnoj strani Belice, postoji razvalina od stare crkve, za koju se ne zna iz kog je vremena, kako se zvala, kome svecu je bila posvećena niti ko ju je podigao.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Selo je nekada bilo pored reke Belice u Selištu više Crkvišta, pa se otuda iselilo iz nepoznatih razloga, moguće je da bi izbegle poplave reke Belice. Ne zna se kada je zasnovano.
Dragocvet ima 158 kuća, 14 rodova i 850 stanovnika.
Rodovi su:
–Topličani, slave Sv. Petku. Doselili su se iz Toplice pre 150 godina kao prvi doseljenici.
–Nešići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz okoline Vranja odmah posle Topličana.
–Tufegdžići*, slave Nikoljdan. Doselili se iz okoline Vranja odmah za Nešićima, sa kojima se smatraju da su jedan rod. Od istog roda ima ih u Jagodini i u selu Bivolje kod Kruševca.
*Neki Stevan„tufegdžija“ došao je ovamo kad mu je bilo 10 godina i služio kod starog Neše. Tu se zakućio, zanat izučio i oženio. Sa svojih 45 godina učestvovao je u boju „na Madžara“ kao dobrovoljac.
–Kostadinovići, slave Nikoljdan. Došli su iz okoline Vranja pre 150 godina. Misli se da su nekada sa Nešićima i Tufegdžićima bili jedan rod, mada se o tome danas izgubio trag, pa se „uzimaju“, međusobno se žene i udaju.
–Surlići, slave Nikoljdan. Došli iz Surdulice pre 130 godina.
–Velikići, slave Aranđelovdan. Doselili se iz okoline Leskovca kada i Surlići. Ima ih u Bačini, Temnić.
–Topalovići, slave Nikoljdan. Doselili se iz okoline Leskovca kada i Surlići.
–Lazići, slave Sv. Jovana Milostivog. Došli iz okoline Aleksinca pre 130 godina.
–Popovići, slave Jovanjdan. Oni su došli sa Kosova preko Toplice i Vukanje pre 130 godina.
–Gazdići, slave Aranđelovdan. Došli su sa Kosova kada i Popovići. Bio je to veći rod, pa se nešto zatrlo (izumrlo) a nešto raselilo. Ima ih u Mečkovcu kod Kragujevca, Jagodini i Beogradu.
–Paunovići i Packovići, slave Sv.Ćirila i Metodija. Doselili se iz Lukova ispod Rtnja pre 130 godina – timička Crna Reka. Zovu ih „Vlasima“.
–Stojići, slave Sv. Petku. Doselili se iz Baltinovca kod Knjaževca pre sto godina.
–Vasiljevići, slave Sv. Vrače. Predak je došao iz Deonice prizetivši se u rod Topalovića pre 80 godina.
–Markovići i Majurci, slave Aranđelovdan. Predak je došao iz Majura prizetivši se u rod Velikića. Od istog roda ih ima u Majuru, Bresju, Jagodini i Beogradu.
Seoska slava je Bela Sreda, po Trojicama a zavetine Novo Leto (Nova Godina) – 14 januara po n.k. za zdravlje čeljadi i Pačista Nedelja, druga nedelja Velikog Posta za zdravlje stoke i živine (pernadi).
Groblje je na zapadnoj strani pored puta Jagodina – Rekovac – Kragujevac.
IZVOR: Stanoje Mijatović – Belica. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)