Порекло презимена, село Бела Вода (Крушевац)

23. октобра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Бела Вода, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село се налази већим делом на једној заравни, која је као степеница између моравске равни и косе кукљанског Градишта изнад села.

А има кућа и у равни испод друма Крушевац – Јасика – Трстеник. Овај део се почео насељавати у најновије време. Од Мораве је удаљено 1-2 километра а положај му је сличан велико-дреновском. Западним крајем села тече Брајковик или Брајковачки Поток, који у поморавској равни нема сталног корита, те беловођанима чини грдне штете. Текући по дну села прима воду из беловодске чесме, потока Умњака и Белована и утиче у Голијску Мораву. Сви ови потоци лети пресушују. И Морава, када се излије, наноси кључу штете.

Bela Voda

Воде.

Село пије воду бунарску и воду са чесме. У селу постоји само једна чесма, али са те чесме воду захвата воду скоро пола села. Ова чесма је под брдом од заравни, десно од друма. Ту, у њеној близини купи се народ о празницима и налазе се дућани, судница и школа. Чесма је подигнута у виду квадратне кућице, чија је свака страна дуга 3 метра а висока са кровом 3,5 метра. Сва је од тесаног пешчара. Са три стране постоје по два точка из којих избијају тако јаки млазеви воде да усред лета један точак за 5 секунци напуни литар воде. Ова се вода држи за најбољу и најјачу воду у Темнићу а иза ње би дошла велико-дреновска.

Земље и шуме.

У моравској равници земља је врло родна, тако и у селу, али је над селом слаба и неродна прљуша.

Шума је на северној страни села, али је ситна и знатно проређена.

Тип села.

Село је доста збијено. У средини су куће гушће а по крајевима ређе. У просеку између кућа је размак од 30 до 50 метара. Село се дели на Горњу – на западном крају, Средњу – која захвата средину села и Доњу Малу – на источној страни села. Између појединих мала су сокаци, само је Доња Мала одвојена потоком Белановом.

У селу има 212 кућа и 256 пореских глава.

Име селу.

По једнима село је овако названо што се ту некада налазило језеро са белом водом, а по причању других, с тога што је Царица Милица са куле у Крушевцу на овом месту угледала сина, Високог Стевана, када се враћао из Русије и водио војску, која се, будући да је била у белим хаљинама, белела као вода.

Старине у селу.

Близу Мораве, на месту Буњиштима, где је било старо село, налазе се комади мамуза, узенгија, копаља, стрела, старински новац и делови од земљаног суђа.

 

Постанак села и порекло становништва.

На данашњем месту није село од старина, већ је било близу Мораве до места званог Буњиште одакле се преместило на данашње место, по једнима због чуме, која га је морила, по другим због поплава, по трећима због насиља Турака, који су били одмах преко Мораве. Место на коме је данас село звало се Белован и било је обрасло густом шумом. Кад је село било на старом месту, одмах више њега био је Брајковац, такође у равници а више овога Коњух. Време овог премештања, као и првих насељавања, народним предњима није одређено.

У селу су ове породице, почев од потока Брајковака у Горњој Мали:

Павличићи, тако названи због неке им бабе Павлике, су досељеници из Топлице, славе Аранђелодан.

Југовићи су из Топлице. Једна су породица са онима у Милутовцу. Држе да су од старог Југ Богдана. Славе Аранђеловдан јесењи и летњи.

Величковићи и Стајковићи су из Топлице, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Раденковићи су такође из Топлице, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Матејићи и Костурићи си из Костура у Македонији, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Топличани су из Топлице, славе Никољдан.

Сремчевићи и Сремци су из Срема, славе Аранђеловдан и Св. Јоакима и Ану.

Кованџићи су из Топлице, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Вагићи, не зна се одакле су, славе Аранђеловдан летњи и јесењи.

У Средњој Мали су:

Радотићи су старинци, славе Никољдан.

Спасојевићи и Карадановићи су, такође, старинци, славе Марковдан и Лучиндан.

Колаковићи су дошли из Колашина у Старој Србији, славе Никољдан.

Бистрићи су из Бистрице на Косову, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Ковачевићи су са Великог Косова, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Ђелићи и Ђушићи су из Жупе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

У Доњој Мали су:

Видаковићи су досељеници из Жупе, славе Ђурђиц, Алимпијевдан и Пантелијевдан.

Мутавџићи су старинци, славе Ђурђевдан.

Ерићи су са Копаоника, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Мијаиловићи и Ћолићи су старинци, славе Никољдан.

Баличевци су из Баличеве у Топлици, слав Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Павловићи су старинци, славе Никољдан.

Обрадовићи су из Жупе, славе Св. Петку, летњу и јесењу.

Стојковићи су старинци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Радовановићи и Бабићи су из Облачине у Топлици, славе Никољдан.

Дољанци су из Дољана у округу крушевачком. Има их у Кукљану, само што је њима (пре)слава Ђурђевдан. Ови славе Ђурђиц, Алимпијевдан и Пантелијевдан.

Сеоска слава је Други дан Триојица а особитих заветина немају.

Гробље је једно и налази се под селом више Горње Мале.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.