Порекло станоништва села Доње Штипље, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село је са обе стране Штипљанског Потока, који тече више на југ а улива се у Црновршку или Штипљанску Реку. Више кућа има у присоју, са десне стране потока; оне су разређене низ поток. Село је окренуто више југоистоку. На западној страни је Горње Штипље а на северноиј Врановац, са којим је скоро састављено.
Воде.
Пије се изворска вода. Извори су: Старчевицки Извор, Јеврицки Извор, Буџицки Извор и Соларски Извор. Они су од просте грађе и не пресушују.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су на местима: Ваљевачко Поље, Панађуриште, Брезје, Гај, Кључић, Гарнице (Угарнице), Река, Дутар, Бубан, Дрењак, Старо Село (Слиште), Горња Река и Велике Ливаде. Шуме и пашњаци су на местима: Глигорац, Сечине, Стражиловица, (Стража), Средње Брдо, Голо Брдо, Липар, Миленковац, Клик и велика Коса.
Тип села.
Куће су међусобно удаљене око 100 метара. Село се дели на Гоњу, Средњу и Доњу Малу, које нису подвојене.
Име селу.
Село је добило име по месту из Јужне Србије, одакле су били први досељеници, којима се сваки траг изгубио.
Постанак села и порекло становништва.
Старо село се некада звало Јешековац. Било је ниже, у реци, па се отуда због воде и турског насиља преместило на данашње место. У прво време звало се само Штипље, па када е Горње Штипље од њега одвојило и иселио на данашње место, онда се, за разлику од Горњег, назвало Доње Штипље. По једном другом предању старо Штипље је било некада у Старом Селу (Селишту), па се отуда раселило у два Штипља; Горње и Доње.
Доње Штипље има 141 кућу, 12 родова и 650 станоивника.
Родови су:
–Вучковићи, Јеврићи и Марићи, славе Јовањдан. Они су старинци.
–Стевановићи, Вучићи и Буџићи, славе Ђурђиц и Ђурђеван. Преци су им се доселили из Топлице пре 180 година.
–Чолићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из крупшевачке Жупе пре 150 година. Има их у Коњушима, Темнић.
–Старчевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Срема пре 130 година.
–Качаревићи и Марковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања пре 150 година. Зову се још и:
–Илићи и;
–Иџићи.
–Тимотијевићи и Крстићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Ниша пре 130 година.
–Алексићи, Филиповићи и Соларци, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Врања када и Качаревићи и Марковићи, са којима се сматрају као један род.
-Миленковићи, Станковићи и Крстићи други, славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота пре 120 гдоина.
–Џуџурићи и Илићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из тимочке околине пре 120 година.
–Вулићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Плане код Параћина пре сто година а тамо из Топлице.
–Тодоровићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се из Јагодине, а старином је од Тодоровића (Павића) из Црнче.
Сеоска слава је Други дан Тројица а завеетина Средопосница – за здраве стоке.
Гробље је изнад села, у Глигорцу.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)