Порекло становништва села Стари Качаник, општина Качаник (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на реци Неродимки пред њеним улазом у доњи клисурасти део долине. Сеоске куће су с обе стране реке, али већим делом на десној, равнијој страни.
Разбијеног је типа. Дели се на три махале: Стари Качаник (на северу), Реч (у средини) и Топојан (јужно). Главни махалски делови су груписани, а удаљења између њих износе више од 1 км. Али свака махала има и своје издвојене групице кућа, те су, узевши њих у обзир, удаљења око 5 минута хода.
Срби Јовичићи (Шабићи) у Горњој Неродимљи су старином из овог села, одакле су се иселили почетком 19. века. Арбанаси у селу као да не знају, јесу ли им преци затекли село, али атрибут у називу овога села је српски и код њих, јер они ово место зову а и раније су га увек, и под Турцима, звали Старо Качаник.
Арбанашки родови:
– Пржај (6 к.), од фиса Краснића. Досељени из Малесије у Суву Реку, а одатле крајем 18. века у ово село. Појасеви у 1931: Али (60 г.), Синан, Али, Арслан, Осман. – За њима су из истог фиса и исте области досељени – Сакатлер (4 к.), – Реч (6 к.) и – Маркај (2 к.) и од фиса Круе Зи род – Пруша (2 к.).
– Топојан (5 к.), од фиса Краснића, а досељени преко Топојана у Љуми, по чему му је и презиме. По досељењу је нешто старији од Пржаја.
– Габрица (3 к.), од фиса Бериша. Пресељен из Габрице око 1900.
Аутоколонисти:
– Влаинићи (2 к.), 1913. из Д. Битиње (Сиринић).
– Кецини (1 к.) и – Доганџијини ( 2 к.), 1913. из Штрпца (Сиринић) и – Дерибикови (1 к.) 1927. из Виче (Сиринић).
– Буквић (1 к.) и – Чабриловић (1 к.) 1930. из Јасене (Невесиње).
– Маврака (1 к.) 1924. из Зијевне (Мостар).
Колонисти:
– Поповићи (1 к.) 1913. из Црне Горе.
– Попара (1 к.) 1928, из Вучјег Дола (Никшић).
– Михић (2 к.) и – Бетегало (1 к.) 1929. из Банчића (Љубиње).
– Јањић (1 к.) 1929. из Љубиња.
– Лојевић (2 к.) 1929. из Линика (Гацко).
– Додер (1 к,) 1929. из Дубљевића (Гацко).
– Бован (1 к.) 1929. из Чичева (Коњиц) и – Крњић (1 к.) 1929. из околине Слуња (Хрватска).
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)