Порекло презимена, село Софалија (Приштина)

22. септембар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Софалија, општина Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на огранцима Голака, у долини једног потока под Тројном чуком, на свега 2 км источно од Приштине.

Збијеног је типа. На махале се не дели.

Село је основано у доба Јашар-паше Џинића као његов чифлик.

Родови:

Митровићи (13 к., Св. Никола). Из Албаније, одакле су се иселили да избегну крвну освету, доселили се у Митровицу (Косовску), одакле су доцније прешли у Приштину, где их је Јашар-паша примио за чифчије и сместио на садашњем месту на коме није било села. Појасеви у 1948. од досељења у Софалију: Митар, Ђока, Дена Арсеније (65 година).

Ивић (1 к., Св. Никола). Био је слуга код господара чифлика (Бинића, Јашар-пашиних у Приштини) и по оспобођењу од Турака 1912. остао у селу. Старином је из Радева.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

__________

ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио члан форума Порекло Гиле:

Село СЕФАЛИЈА, извештај учитеља Вукадина Поповића:

По шест српских и албанских породица живело је овде. Албанци су били старинци. Село је основао Јашар-паша Џинић, као чифлук.Од српских домаћинстава пола је поред своје земље обрађивало и чифлуке Даниш-бега из Приштине, првог хуријетског валије у Солуну ијединог господара овог села.

Своју земљу од 7 дана орања имао је Јован Митровић, са 27 чланова своје породице. Обрађивао је и агину земљу – 40 дана орања. Домаћинство Наће Столића од 10 чланова имало је 2 дана орања своје и обрађивало и агину земљу од 15 дана орања. Толико агине земље обрађивао је и Рајко Станисављевић, са 10 чланова породице и 5 дана орања своје земље.

Од потпуних чифчија, земљу од по 12 дана орања обрађивали су Тона и Блага Столић. Први је имао 8 а други 5 чланова породице. Чифчија Станко Ивић са 9 чланова је обрађивао агину земљу од 20 дана орања. Имовно стање ага било је добро. Ага је од почетка седамдесетих година (19.век) плаћао порез. Све Српске чифчије имале су своје куће и дворишта. Нису знале када су њихови преци почели да обрађују агину земљу. Ага је поступао са својим чифчијама као и други господари. Чифчије су давале аги четвртину производа.

За војску су рачунати: Живко Јовановић, Дана Ђокић, Дека Данић, Станко Ивић, Кита Ивић, Благоје Костић, Наћа Столић, Филип Наћић, Риста Наћић, Цвеја Наћић, Тона Столић, Серафим Тонић, Јефрем Тонић, Рајко Станисављевић и Стојан Столић.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nebojša

    Kog roda su Stolići i odakle su došli?