Poreklo stanovništva sela Slivovo (na Gračanki), grad Priština (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je na zapadnoj padini Koznice pred ulazom Gračanke u svoju klisuru.

Razbijenog je tipa. Deli se u četiri mahale: Slivovo (na zapadnoj padini Koznice), Mukatu (pred ulazom Gračanke u klisuru) Golinu (između Slivova i Mukate) i Rapušinu (južno od Slivova). U mahali Slivovu i Rapušini kuće su zbijene, dok su razbijene u Mukati i Golini. Udaljenja između mahala su oko 1 km.

Kod sadašnjeg seoskog groblja je otkopana crkva nekog mnogo starijeg naselja, jer je ovo selo pre premeštanja na sadanje mesto bilo na Selištu (između mahale Slivova i Rapušine) i u Trski ili „Staroj kući”, odakle se selilo zbog nesrećnih slučajeva (međusobna ubistva i požari). Selo je od 18. veka bilo čiflik, te se u njemu stanovništvo smenjivalo. Zna se, na primer, da su Srbi Kozarci iz Prištine živeli nekad u ovom selu. Isto tako topografski naziv Nešino Bačevište potiče od nekih Srba, čijeg roda nema više u selu. Od starinaca je zaostao samo jedan rod.

Rodovi:

– Pavovići (4 k., Sv. Nikola), starinci. Oko 1820. su otišli u Businje za čifčije u Arbanasa, odakle su se vratili u selo svoje starine 1895. za čifčije u Imeraginih iz Prištine.

– Ristovići (6 k., Sv. Jovan Krsgitelj). Doseljeni sredinom 19. veka iz Lipovice (G. Morava). Ovi su došli na kupovicu i jedini su rod bili u selu koji je imao svoju zemlju.

– Žegranci (1 k., Đurđic). Doseljen iz Paralova (Novobrdska Kriva Reka) oko 1880. Daljom starinom su iz Žegre (G. Morava).

– Vulići (4 k., Sv. Nikola). Preseljeni iz Dragovca oko 1890. Daljom starinom iz Sredske (Sretečka Župa).

– Stojković (1 k., Sv. Arhanđel). Doseljen iz Zebinca (Novobrdska Kriva reka) 1912.

– Simić (1 k., Sv. Nikola). Preseljen iz Dragovca 1912. Pre toga živeo u Labljanu, a starinom je iz Smoluše.

– Tokić (1 k., Sv. Nikola). Doseljen 1920. iz Vrbovca (G. Morava).

Muhadžiri:

– Slišanci (4 k.), od fisa Gaša,

– Sijarina (3 k.), od fisa Hota,

– Tularčani (3 k.), od fisa Krasnića i

– Svračali (2 k.), od fisa Sopa, doseljeni kao muhadžiri 1878. iz Slišana, Sijarine i Tulara u Jablanici i Svarče u Toplici.

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

____________

DODATAK:  Podaci prema popisu stanovništva KiM iz 1912. godine. Priredio saradnik foruma Poreklo Dragiša Gile Živković:

Selo SLIVOVO, izveštaj učitelja Rajka Vučića:

Selo je imalo samo 15 srpskih kuća. Svoju zemlju od po 25 dana oranja imali su Stanoje Mirković sa 6 i Sava Marinković sa 7 članova porodice. Leka Vulić sa 7 članova i Jola Filić sa 12 članova imali su svoju zemlju od po 20 dana oranja. Ovde su imale i svoju zemlju i tri porodice koje su pobegle zbog zuluma. Dana Stanković je ostavio 40 dana oranja i sa 11 čeljadi se preselio u Prištinu. On je osim kuće i njive ostavio i 30 komada sirče (?). Vasa Simić sa 8 čeljadi ostavio je kuću i 15 dana oranja i prešao u Gnjilane, a Aksa Simić, sa 3 člana, kuću i zemlju od 15 dana oranja i otišao u Solun.

Pokušaj raseljavanja ovog sela sprečio je aga koji je branio svoj čifluk. Izgleda da je to bio Imer Osmanović iz Prištine. On je imao najviše čifluka u ovom selu. Njegove čifluke od po 20 dana oranja obrađivali su: Trajko Jovanović sa 5 članova, Pavić Trajko sa 7 i Stojko sa 3 člana. Perić Trifa i Trajko sa 2, odnosno 4 člana obrađivali su zemlju od po 10, odnosno 40 dana oranja. Čifluk od 12 dana oranja sa troje čeljadi obrađivao je Vasa Milić. Čifluk od 15 dana oranja u ovom selu imao je Ivko iz Matičana, koji je obrađivao Steva Pavić sa 5 članova.

Pet kuća su bile ovde od starina. To su tri vlasnika zemlje: Sava Mirković sa 20 grla stoke, Leka Vulić sa 30 i Jola Filić 25. “Starinci” su bili i dvojica čifčija, Trifa Jovanović bez stoke i Trajko Perić 25 grla. Obojica su živeli u svojim kućama. Age su od 1887. godine plaćale porez na zemlju. Najstariji naseljenik, Trajko Jovanović, naselio se ovde 1882. godine. Nije imao stoke a kuću i dvorište je imao. Od 1882. godine porez je plaćao aga. Godine 1904. došla su dva Pavića – Stojko sa 6 grla i Trajko sa 20 grla stoke. Oba su imala svoje kuće. Aga je plaćao porez. Steva Pavić (nije imao stoke) nastanio se1905. godine i živeo je u aginoj kući. Svoju kuću i 6 grla stoke imao je Sava Milić, koji se 1908. godine naselio na čifluku. O Tifku Paviću i Stanoju Mirkoviću nisu prikupljeni podaci o njihovom boravku na imanjima i plaćanju porezai da li su imali kuće. Pavić je imao 50 grla stoke.

Na Slivovskom ataru, učitelj Rajko Vučić piše da je takođe naseljeno 25 kuća muhadžira iz Srbije i da se sel zove Mukato. I oni su radili da proteraju Srbe, a Vučić je sumnjao da se oni mogu održati do jeseni jer su ih muhadžiri odviše mučili i gonili. Već su bili prisvojili kuće, Dimi, Velji i Aksi.