Poreklo prezimena, selo Sinji Vir (Paraćin)

Poreklo stanovništva sela Sinji Vir, opština Paraćin – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Belica“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo je u neposredne blizini Trešnjevice, od koga ga razdavaja Sinjevirski Potok. Prostire se duž podbrežne zaravne sa obe strane puta Jagodina – Varvarin. Od Velike Morave udaljeno je tri kilometra. Na južnom kraju sela je Sinjevirski Potok, a na severnom je, između Dvorice i Sinjeg Vira, Kameniti Potok. Ova dva potoka razlivaju se ispod sela u Veliku Baru (Sinji Vir) i leti presušuje.

Vode.

U selu se pije bunarska voda. Postoji samo jedan izvor – Stanojkicki Kladenac.

Zemlje i šume.

Zemlje za obrađivanje su više sela ispod sela. Ispod sela je moravski ključ, gde se najviše seje kukuruz a ima i dobrih livada (senokosa). Više sela su, u strani i u potocima, njive, šume i vinogradi. Mesta u moravskom ključu, gde su njive i livade, zovu se: Gornji Ključ, Donji Ključ, Staro Selo, Zapis (Debelo Drvo), Velika Bara (Sinji Vir), Brestovi, Jasenje, Para, Popova Bara, Mali Prud (Sprud), Sprudić i Vrbak. Mesta više sela u strani i u potocima (gde su njive, šume vinogadi i pašnjaci) su: Lipovita Kosa, Šiboviti Potok, Kameniti Potok, Valoga, Santin Orah, Prašjak, Mali Kamen (brdo), Veliki Kamen (brdo), Selište, Cigansko, Poljci, Izvorak, Metlovita Kosa, Čukarica (brdo) i Staro Brdo.

Tip i ime selu.

Selo je srednje zbijenosti. Deli se na Gornju i Donju Mahalu, između kojih je Velika Bara (Sinji Vir). Po ovoj bari (viru) selo je dobilo ime.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Po predanju, selo je naseljavano, raseljavano i preseljavano. Tako se priča da je 1819. godine bilo sa desne strane Velike Morave i da je tada spadalo u ćuprijsku nahiju. Docnije ga je Morava poplavila, pa se otuda preselilo u Staro Selo. Kada je i tamo počela da preti opasnost od poplave, premešteno je na današnje mesto. Smatra se da je starije od Trešnjevice, ali se po verovanju ne podiže zbog Sinjeg Vira (Velike Bare), koji nepovoljno utiče na zdravlje.

Selo ima 60 kuća, 17 rodova i 350 stanovnika.

Najstariji rodovi su:

–Đorđevići prvi, slave Đurđevdan i Đurđic.

–Aksentijevići, slave Đurđevdan i Đurđic.

Oni su se, kažu, ovde naselili pre Kočine Krajine. Nekada ih je bilo mnogo više, pa su se utrli.

Ostali rodovi:

–Miloševići i Pavlovići, slave Mitrvdan. Oni su poreklom iz Izvora (Paraćin), odakle su im se preci doselili pre 150 godina.

–Uroševići, slave Jovanjdan. Poreklom su iz Belušića i Levču, najpre su bili u Trešnjevici, potom prešli ovamo.

–Dimitrijevići, slave Aranđelovdan. Doselili se iz okoline Vlasotinaca pre 100 godina.

–Đorđevići drugi, slave Sv. Petku su se doselili iz Malošišta u okolini Niša pre 130 gdoina.

–Blagojevići, slave Aranđelovdan. Doselili se iz okoline Vranja odmah posle Drugog Ustanka, 1815. godine.

–Cvetkovići, slave Nikoljdan. Doselili se iz sela Dojkinaca u okolini Pirota pre više od 100 godina.

–Milići, slave Nikoljdan. Doselili se iz okoline Niša pre 100 godina. Ima ih 3 kuće i u Poljani – Levču, gde ih zovu „Šopovi“.

–Aleksići, slave Mratindan, Mina. Preci su im se doselili iz okoline Niša kad’ i Milići. Najpre su bili u Ramovu, otuda došli ovde.

–Vasići, slave Mratindan, Mina. Doselili se iz Paraćina pre 70 godina.

–Antići i Nedeljkovići, slave Nikoljdan. Doselili se iz Dvorice pre 70 godina a poreklom su iz okoline Vlasotinaca odakle su došli u Dvorice pre 100 i više godina.

–Mladenovići i Aksentijevići drugi, slave Aranđelovdan. Doselili su se iz Svojnova u Temniću pre 70 godina a starinom su sa Kosova.

–Dimitrijevići drugi, slave Nikoljdan. Doslili se iz Trešnjevice pre 50 godina a tamo su došli iz Šavca kod Paraćina.

–Ilići i Jevremovići, slave Mitrovdan.. Doselili su se iz Potočca u Temniću pre 50 i više godina a poreklom su iz okoline Vlasotinaca.

–Mladenovići, slave Sv. Petku. Doselili se iz Dvorice pre 40 godina a poreklom su iz Malošišta kod Niša.

–Petrovići, slave Sv. Atanasija, ne zna se odakle su i kada su došli u ovo selo*.

*Ne spadaju u starince, pisac smatra da su mlađi doseljenici.

Litiju nose na dan seoske slave, na Beli Četvrtak (po Trojicama) a zavetuju Poljobaniju, 15 maja po Novom kalendaru.

Groblje je zajedničko sa trešnjevačkim.

IZVOR: Stanoje Mijatović – Belica. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.