Порекло становништва села Рачак, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село лежи на падини планини Црнољеве, изнад самог долинског дна реке Црнољеве, око 2 км ниже њеног изласка из Црнољевске клисуре.
Разбијеног је типа. Дели се на Горњу, Средњу, Доњу махалу и махалу Мсафовића. Прве две махале се скоро додирују, а између других су удаљења од по 5 до 10 минута хода. Махала Мсафовића је између Средње и Доње махале. Куће у махалама су груписане.
Сем једне нове досељеничке српске куће у селу живе само Арбанаси. Они кажу да им преци при досељавању нису затекли село.
Арбанашки родови су:
– Руставић (16 к.) у Горњој махали,
– Мсафовић (14 к.) у истоименој махали и
– Садиковић (9 к.) у Доњој махали. Сви су од фиса Бериша. Доселили се око 1830. из пећке нахије, где су живели извесно време, иначе старином из Сев. Албаније. Појасеви уназад за Мсафовиће бележени 1931: Идриз (50 г.), Имер, Мустафа, Муадин.
– Биљаловићи (15 к.), од фиса Г аша. Досељени у исто време само преко нахије ђаковачке.
Српски род је – Билибајкић (1 к.), досељен 1925. из Мушникова (Сретечка жупа) на купљено имање.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)