Порекло презимена, село Плешина (Урошевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Плешина, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Порекло становништва села Плешина, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Плешина (Урошевац)

Порекло презимена, село Плешина (Урошевац)

Порекло становништва села Плешина, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Плешина лежи југоисточно од Неродимке или југозападно од Урошевца у једном проширењу долине потока Плешинца. Воду за пиће добија село из извора и потока. Топографски су називи за њиве: Главица, Тепања, Тршовина, Појатиште, Лазина; за шуму: Куркулица, Гребен, Прони Суљес (Суљин поток), Кривина.

Село је разбијено у групице кућа, а дели се на Горњу и Доњу махалу.

Арбанаси кажу да им преци при досељењу нису затекли село, али се у Поменику манастира св. Тројице код Призрена међу селима из којих је било манастирских дародаваца помиње и ово село под именом Горње Плешине. А Срби Шубарићи у Д. Гуштерици знају своју старину у овом селу, одакле су се иселили око 1820. А у селу самом живи један поисламљен и поарбанашен род чија се старина није могла утврдити.

Арбанашки родови:

Бајрактаровић (17 к.), – Рустемовић (2 к.), – Курталић (4 к.), – Цановић (6 к.), – Карали (6 к.), – Абдуловић (8 к.), и – Бакол (7 к.), сви од фиса Круе Зи и сви досељени из Северне Албаније.

Барјактаровићи и Рустемовићи су досељени средином 18. века (појасеви за Рустемовиће забележени 1931: Рустем, Амза, Алил, Зумбер, Бајрам, Сали 60 г.). Остали су досељени за њима доцније.

Динол (3 к.), од фиса Краснића, – Пуковит (4 к.), од фиса Климената и – Паић (2 к.), од фиса Сопа, досељени из Северне Албаније почетком 19. века.

Фејзовит (1 к.), од фиса Сопа пресељен из Коштањева у Сиринићу 1910. г.

Пресок ( 1 к.), од фиса Гаша, пресељен из косовског села Језерца 1916.

Оџовит (4 к.), досељени из Приштине око 1830. Фиса немају и кажу да су турског порекла. Сви ови родови живе у Горњој махали.

У Доњој махали живе:

Арбанашки родови:

Мустафовић (6 к.), од фиса Сопа. Досељени од скадарске стране средином 18. века, само нешто пре оних најстаријих арбанашких родова у Горњој махали.

Љумњан (2 к.), од фиса Шаље. Досељен почетком 19. века из Љуме, по чему му је дошло презиме, иначе је старином из Скадарске Малесије, из Шаље.

Поарбанашени српски род је – Гавазовић или Ђукини по старом презимену (7 к.). У ислам су прешли почетком 19. века. Деведесетогодишњи Србин Нића Дајић из Горње Неродимље (1931) имао је бабу по мајци из овог рода.

Нови српски досељеници:

Станојевић (1 к.) 1913. из Драјчића (Сретечка Жупа),

– Трифуновић (1 к.) 1913. из Драјчића,

Илић (1 к.) 1913. из Драјчића,

– Стојановић (1 к.) 1921. из Горњег Села (Сретечка Жупа),

Ћосовић (1 к.) 1921. из Мушникова (Сретечка Жупа),

Вујновић (4 к.) 1914. из Паника (Билеће),

Тодоровић (1 к.) 1914. из Врањске (Билећа),

Бајчетић (1 к.) 1925. из Мириловића (Билећа),

Тркља (1 к.) 1928. из Мириловића,

Бабић (1 к.) 1927. из Врањске (Билећа),

Тодић (2 к.) 1928. из Врбна (Билећа),

Нинковић (1 к.) 1929. из Врбна,

Шешлија (2 к.) 1914. из Подосоја (Билећа),

Борковић (1 к.) 1928, из Бориловића (Билећа),

Павловић (1 к.) 1914. из Крушевице (Требиње),

Додер (1 к.) 1930. из Равнога (Гацко),

Кујунџићи (2 к.) 1924. из Дробњака,

Марић (1 к.) 1929. из Дробњака.

Сви су српски досељеници досељени на купљена имања и сви живе у Доњој махали, сем Додера, који је у Горњој махали.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top