Порекло становништва села Плешина, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Плешина лежи југоисточно од Неродимке или југозападно од Урошевца у једном проширењу долине потока Плешинца. Воду за пиће добија село из извора и потока. Топографски су називи за њиве: Главица, Тепања, Тршовина, Појатиште, Лазина; за шуму: Куркулица, Гребен, Прони Суљес (Суљин поток), Кривина.
Село је разбијено у групице кућа, а дели се на Горњу и Доњу махалу.
Арбанаси кажу да им преци при досељењу нису затекли село, али се у Поменику манастира св. Тројице код Призрена међу селима из којих је било манастирских дародаваца помиње и ово село под именом Горње Плешине. А Срби Шубарићи у Д. Гуштерици знају своју старину у овом селу, одакле су се иселили око 1820. А у селу самом живи један поисламљен и поарбанашен род чија се старина није могла утврдити.
Арбанашки родови:
– Бајрактаровић (17 к.), – Рустемовић (2 к.), – Курталић (4 к.), – Цановић (6 к.), – Карали (6 к.), – Абдуловић (8 к.), и – Бакол (7 к.), сви од фиса Круе Зи и сви досељени из Северне Албаније.
– Барјактаровићи и Рустемовићи су досељени средином 18. века (појасеви за Рустемовиће забележени 1931: Рустем, Амза, Алил, Зумбер, Бајрам, Сали 60 г.). Остали су досељени за њима доцније.
– Динол (3 к.), од фиса Краснића, – Пуковит (4 к.), од фиса Климената и – Паић (2 к.), од фиса Сопа, досељени из Северне Албаније почетком 19. века.
– Фејзовит (1 к.), од фиса Сопа пресељен из Коштањева у Сиринићу 1910. г.
– Пресок ( 1 к.), од фиса Гаша, пресељен из косовског села Језерца 1916.
– Оџовит (4 к.), досељени из Приштине око 1830. Фиса немају и кажу да су турског порекла. Сви ови родови живе у Горњој махали.
У Доњој махали живе:
Арбанашки родови:
– Мустафовић (6 к.), од фиса Сопа. Досељени од скадарске стране средином 18. века, само нешто пре оних најстаријих арбанашких родова у Горњој махали.
– Љумњан (2 к.), од фиса Шаље. Досељен почетком 19. века из Љуме, по чему му је дошло презиме, иначе је старином из Скадарске Малесије, из Шаље.
Поарбанашени српски род је – Гавазовић или Ђукини по старом презимену (7 к.). У ислам су прешли почетком 19. века. Деведесетогодишњи Србин Нића Дајић из Горње Неродимље (1931) имао је бабу по мајци из овог рода.
Нови српски досељеници:
– Станојевић (1 к.) 1913. из Драјчића (Сретечка Жупа),
– Трифуновић (1 к.) 1913. из Драјчића,
– Илић (1 к.) 1913. из Драјчића,
– Стојановић (1 к.) 1921. из Горњег Села (Сретечка Жупа),
– Ћосовић (1 к.) 1921. из Мушникова (Сретечка Жупа),
– Вујновић (4 к.) 1914. из Паника (Билеће),
– Тодоровић (1 к.) 1914. из Врањске (Билећа),
– Бајчетић (1 к.) 1925. из Мириловића (Билећа),
– Тркља (1 к.) 1928. из Мириловића,
– Бабић (1 к.) 1927. из Врањске (Билећа),
– Тодић (2 к.) 1928. из Врбна (Билећа),
– Нинковић (1 к.) 1929. из Врбна,
– Шешлија (2 к.) 1914. из Подосоја (Билећа),
– Борковић (1 к.) 1928, из Бориловића (Билећа),
– Павловић (1 к.) 1914. из Крушевице (Требиње),
– Додер (1 к.) 1930. из Равнога (Гацко),
– Кујунџићи (2 к.) 1924. из Дробњака,
– Марић (1 к.) 1929. из Дробњака.
Сви су српски досељеници досељени на купљена имања и сви живе у Доњој махали, сем Додера, који је у Горњој махали.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)