Порекло презимена, село Племетина (Обилић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Племетина, општина Обилић (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Порекло становништва села Племетина, општина Обилић (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Племетина (Обилић)

Порекло презимена, село Племетина (Обилић)

Порекло становништва села Племетина, општина Обилић (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Оскрнављено гробље у селу Племетина

Оскрнављено гробље у селу Племетина

Село је у равници, у куту између Ситнице и Лаба, на 200 м источно од Ситнице.

Збијеног је типа. Дели се на Доњу махалу (према Ситници) и Горњу махалу (према жел. прузи). Још даље према прузи, издвојена од Горње махале за свега стотину метара, пружа се махала Брегаџије, названа тако по вишем земљишту но код предњих махала. Њу су основали Арбанаси мухаџири 1878, а то је и сада мухаџирска махала.

У селу нема никаквих старина, нема ни стариначких родова (сем једног рода непознатог порекла), јер је село у чифличком систему бар од почетка 19. века. Господари чифлика су испрва били неки Шереметовићи из Пећи, а доцније су куповином његови господари постали Арбанаси Шишковићи из Вучитрна.

Родови:

Дицићи (2 к., Св. Петка), досељеници непознатог порекла.

Ночићи (6 к., Св. Врачи). Досељени почетком 19. века из Бајчине у Лабу. Појасеви у 1934. од досељења: Филип, Петар, Дана, Стојко (70 година). Око 1905. од овог рода су се иселиле две куће у Топлицу у село Прекодим.

Ивановићи (4 к., Св. Никола). Претка им око 1820. „пропудија“ господар са чифлика у Новом Селу Мађунском.

Маљоци (5 к., Св. Петка). Пресељени из Лесковчића око 1830. Даља старина им је у Старом Колашину.

Ковачани (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Ковачице око 1840.

Божићи (2 к., Св. Петка). Пресељени из Драговца средином 19. века.

Цигани православни:

Јанићијевић (1 к., Св. Василије). Пресељен 1910. из В. Алаша.

Цигани муслимани:

Куртићи (5 к.) и – Скендеровић (5 к.). Давно су насељени у селу. Надничари су.

Арбанаси мухаџири:

Рашиц (1 к.), од фиса Шаље, – Ђемниц (8 к.), од фиса Сопа, братства Маврића,

Бацалије (3 к.), од фиса Краснића и – Планалије (6 к.), од фиса Тсача. Досељени 1878. као мухаџири из Рашице, Ђемнице, Баце и В. Плане у Топлици. Последњи (Планалије) даљу старину знају у Ђаковачким Рекама („Вокши Ђаковец“).

Колонисти:

Анђелковићи (2 к.), – Попићи (1 к.) и – Јовановић (1 к.). Досељени из Жупе Александровачке 1928, први из Злегиње, а друга два из Ступање.

Трипковић (1 к.), досељен 1920. као аутоколониста из Брешничића у Топлици.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top