Poreklo stanovništva sela Pirče, opština Kosovska Mitrovica (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Zaselak je na Čičavici, u izvorištu Pantinskog potoka.
Razbijenog je tipa. Na mahale se ne deli.
Zaselak je obnovljen „na četiri pet godina pre dolaska muhadžira”. tj. oko 1873. Njegovi obnavljači (Šegaći) kažu da je naselje pri doseljenju njihovih predaka bilo nedavno napušteno, kuća nije bilo, ali su njive na prostoru zaseoka obrađivali seljaci okolnih sela. Zaselak je po obnovljenju bio čifluk Muniš-age iz Kos. Mitrovice.
Zaselak je sve do svršetka drugog svetskog rata administrativno pripadao susednom selu Vrbnici (Drenica) na drugoj strani Čičavice. Otada je uvršćen kao zaselak sela Pantine.
Arbanaški rodovi:
– Šegać (2 k.), od fisa Šalje. Doseljen iz Šegaća u Labu oko 1873. U Lab su prešli iz Kutlovca (Kopaonička Šalja).
– Koludra (5 k.), od fisa Gaša. Muhadžir je iz 1878. iz Kaludre u Toplici.
– Prokš (1 k.), od fisa Tsača. Živeo je u Samodreži; u Pirču preseljen 1917.
Rodovi Srba muslimana:
– Bošnjak (2 k.). Sa Peštera preseljen u Toplicu, u Blace, sredinom 19. veka, odakle se povratio kao muhadžir 1878. Pri dolasku iz Toplice govorili su i „bošnjački” i arbanaški. U 1934. su „bošnjački” znali samo njihovi stariji ljudi.
– Imer Bošnjak (1 k.) i – Hasan Bošnjak (1 k.). Iseljeni iz varošice Kolašina (Crna Gora) 1878. kao muhadžiri. Živeli su u Prekazu (Drenica), odakle su se u Pirču doselili 1917.
Kolonisti:
– Đukanovići (2 k.) 1922. – Tomašević (1 k.) 1924. i – Leković (1 k.) 1926. iz crmničke nahije, i to prvi iz Sotonića, drugi iz Bukovika i treći iz Godinje.
– Miličković (1 k.) 1929. iz Petrovića u Piperima.
– Đogo (3 k.) 1927. iz Rasna (Stolac, Hercegovina).
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)