Poreklo stanovništva sela Pantina, opština Vučitrn (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je na padini Čičevice u dolini Pantinskog potoka, nešto više sredokraće druma K. Mitrovica – Vučitrn.
Razbijenog je tipa. Osim rasturenih kolonističkih kuća, ima četiri mahale: dve srpske (Rajetića i Mlađovića) i četiri arbanaške (Sejdijovića, Smaljovića, Arifovića i Planalija). Kuće u srpskim mahalama su na okupu a u arbanaškim rasturene. Udaljenja između mahala iznose 200-400 m. Nazivi mahala su po većim i uglednijim rodovima koji u njima žive.
Selo je kao „Pantino” poznato još iz doba Nemanje, kada je on 1169. kod njega i na svojoj teritoriji pobedio svoga brata Tihomira i njegove pomoćne vizantiske čete i utvrdio svoju vlast u Srbiji. Selo kao da je zapustelo krajem 17. ili u početku 18. veka, jer su ga nanovo osnovali Arbanasi u drugoj polovini 18. veka.
Arbanaški rodovi:
– Sejdijović (10 k.) i – Smaljović (9 k.), od fisa Krasnića. Postali od dvojice doseljene braće iz Skadarske Malesije u drugoj polovini 18. veka. Ne navode imena doseljenog pretka i njegovog sina, jer su „katolička”. Muslimanski pojasevi za Sejdijoviće glase: Sejdija, Salija, Imer, Ramadan (70 godina). Ovo su dva najstarija roda u selu i obnovljači sela. Kažu da su kupili zemlju.
– Isenović (5 k.), od fisa Krasnića. Doseljeni iz Malesije posle prvih. I ovi su imali svoju zemlju.
– Arifović (3 k.), od fisa Krasnića. Doselili se iz Malesije kad i Isenovići.
– Šegačan (1 k.), od fisa Šalje. Kao i Šegačani u Svinjaru živeli u Segaču (Lab), po čemu im je nastalo prezime. U Pantinu doseljeni iz Kutlovca (Kopaonička Šalja) oko 1865.
– Vitak (1 k.), od fisa Gaša. Doselio se oko 1830. iz Vitaka (Drenica) i bio čifčija u Sejdijovića.
– Melenica (1 k.), od fisa Šalje. Doselio se oko 1875. iz Melenice (Kopaoničke Šalja) na kupljeno imanje.
– Stantrk (1 k.), od fisa Šalje. Doseljen iz Starog Trga (Kopaonička Šalja) 1928.
– Plana (5 k.), od Tsača, – Statovc (1 k.) ,od fisa Krasnića i – Šulimana (2 k.), od fisa Gaša, doseljeni 1878. kao muhadžiri iz V. Plane, G. Statovca i Šulimane (Toplica).
– Koludra (1 k.), od fisa Gaša. Kao muhadžir iz Kaludre u Toplici prvo se nastanio u Dumošu (Lab), odakle doseljen u Pantinu oko 1885.
Srpski rodovi:
– Mlađovići (7 k., Đurđevdan). Preseljeni iz istoimenog roda u Svinjaru sredinom 19. veka. – Starinom su iz Preseke u Ibarskom Kolašinu. Bili su čifčije u Aćif-begovih iz Vučitrna.
– Rajetići (13 k., Sv. Stefan). Doseljeni iz Rajetića kod Velikog Brijega u St. Kolašinu oko 1870. na kupljeno imanje od nekih „Turaka” iz Žabara kod K. Mitrovice.
– Minić (2 k., Sv. Arhanđeo). Doseljeni iz Borčana (Kopaonik) u doba oslobođenja Toplice. Bili su čifčije u nekih gospodara iz Vučitrna.
Kolonisti:
– Bulatović (1 k.) i – Radosavljević (1 k.), doseljeni 1921. i 1922. iz Jablanice, inače starinom iz Crne Gore.
– Grujić (1 k.), 1922. iz Bratonožića.
– Đurovići (1 k.) 1926. iz Bjelopavlića.
– Jokanović (1 k.), 1924. iz Hercegovine.
– Bujošević (1 k.), 1922. od Čačka.
– Radonjić-Vasić (2 k.) 1925. iz D. Mutnice (Paraćin).
– Jovanović (2 k.) 1922. od Zaječara.
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)