Порекло становништва села Мотичане, општина Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у подножју Бутовачког брега, на десној страни долине Мотичког потока, пред његовим излазом у поље, на 2 км југоисточно од Приштине у правој линији.
Збијеног је типа, једино су мухаџирске куће изван села, једне северне, а једне источно од села. Као мало насеље на махале се не дели.
Село се као Мотнчанe помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321 . То је село запустело приликом аустро-турских ратова крајем 17. или у првој половини 18. века, јер је обновљено почетком 19. века. То раније насеље је изгледа било ниже садашњег села, на Селишту, где се налазе цигле и црепови у земљи.
Родови:
– Јоксимовићи (1 к., Св. Никола). Обнављачи су села, јер је при досељењу њихових предака почетком 19. века из Подриме село било под лугом.
– Стакићи (5 к., Св. Никола). Доселили се средином 19. века из Бостана (Новобрдска Крива река), из рода Чуљкових, те их и овде каткад зову Чуљковима.
– Јоксимовић (1 к., Ђурђиц). Преселили се из Чаглавице око 1860, из рода Сташићевих.
– Моравци или Борговци (1 к., Св. Петка). Преселили се из Лабљана око 1870. Моравцима су их назвали што се њихова старина Лабљане, па и сав горњи ток Грачанке, у народу убраја не у Косово већ у Мораву.
– Бутовчани (11 к., Св. Петка). Преселили се око 1880. из Бутовца, јер су им се у селу населили мухаџири.
Мухаџири:
– Лапаштиц (2 к.), од фиса Сопа,
– Лумничан (1 к.), од фиса Гаша и
– Руковчан (1 к.), од фиса Бериша. Доселили се 1878. из Лопаштице, Лумнице и Рујковца код Куршумлије.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
_________
ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио члан форума Порекло Гиле:
Село МАТИЧАНЕ, извештај учитеља Вукадина Поповића:
Село је имало 10 Српских и 20 албанских домаћинстава. Албанци су били пола старинци, а пола мухаџири од пре анексије. Српска домаћинства била су потпуне чифчије и обрађивала земљу од 289 дана орања плугом. Господари чифлука били су из Приштине.
Највише чифлука имао је Мула Усеин Јунун. Његову земљу су обрађивали: Стојан Јоксимовић са 40 чланова и 40 дана орања, Васа Несторовић 18/34, Симић Божа 15/20, Така 4/20, Марко Ристић 7/15, Танаско Јоксимовић 8/25 и Цвеја Миланковић 4/25.
Власници по једног чифлука били су Шабан Јајин, Усејин Хаџи Умар и Алија Хаџи Умар. Земљу првог земљопоседника обрађивао је Арса стојковић 29/40, другогДана Костић 11/60 а трећег Илија Станковић 12/35.
И Срби и Албанци су до 1887. године давали петину жетве и сами плаћали порез на земљу, а од тада четвртину и нису плаћали порез.
Двојица чифчија – Така Симић и Илија Станковић – становали су у агинским кућама. Порез на куће плаћале су чифчије. Ни у овом селу оне нису памтиле када су им преци почели да раде на чифлуцима. Аге нису помагале чифчије. Терали су их на кулук, нарочито празником – да им носе дрва, мељу жито итд. Ни овде између ага и чифчија није било уговора, нити нарочитих услова. Имовно стање ага било је добро.
За војску су урачунати: Тодор Јокановић, Димитрије Стојановић, Трајко Тодоровић, Јован Тодоровић, Риста Тодоровић, Ђорђе Димитријевић, Спасоје Костић, Никола Васић, Јован Спасић, Младен Николић, Рада Лазић, Миле Лазић, Тона Јанчетовић, Марко Ристић, Илија Ристић, Живко Ристић, Божидар Симић, Мила Симић, Спасоје Симић, Трајко Симић, Танаско Јоксимовић, Апостол Танасковић, Димитрије Танасковић, Дана Костић, Илија Станковић, Цвеја Миленковић, Дамњан Арсић, Кузман Арсић, Цвеја Арсић, Аранђел Милић, Илија Станковић и Коста Станковић.
Коментари (0)