Порекло презимена, село Мијалић (Вучитрн)

14. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Мијалић (раније Михалић), општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на најнижем делу падине Чичавице према саставцима Ситнице и Лаба. Кроз село протиче Михалићки поток.

Два су одвојена сеоска дела: Чифчи Михалић (северно) и Топал Михалић (јужно). Јужни део му је разбијен на веће и мање групице кућа, док је северни део села збијен, сем мухаџирских кућа које су изван њега. Удаљење између једног и другог дела села износи око 1 км. Северни део је био чифлик, па му отуда сада име Чифчи Михалић, а име јужног дела (Топал Михалић) је по утицајном арбанашком роду Топаловићу.

Од старинаца су се у селу одржала четири поисламљена рода.

Старинци:

Буљеш (5 к.), – Марета (1 к.), – Кечовић (4 к.) и – Зумберовић (1 к.). На ислам прешли у првој половини 19. века. Муслимански појасеви у 1934. за Кечовиће: Авди, Фазли, Мемет, Браим (30 година); за Зумберовиће: Адем, Зумбер, Фериз (55 година); за Буљеше: Ујуп, Осман, Ајет (60 година). Сва четири рода су ушли у фис Краснић.

Досељеници поарбанашени Срби:

Немож (4 к.). Пресељени из истоименог рода у Дрвару почетком 19. века.

Досељеници Арбанаси:

Топаловић (3 к.), од фиса Краснића. Досељени из Скадарске Малесије крајем 18. века. Појасеви у 1934. од досељења: Алија, Селман, Ајриз, Мустафа, Алит (50 година).

Моравали (4 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије кад и Топаловић. Презиме му је што је још при досељењу ишао у Г. Мораву (с намером да се насели), па се вратио натраг у Михалић.

Прек (1 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије после Топаловића.

Гелићи (9 к.), од фиса Краснића. Доселили се почетком 19. века из Малесије, одакле су пошли као католици, па су или на путу или одмах по доласку прешли на ислам. Појасеви у 1934. од досељења: Бећир, Суља, Реџеп, Суља, Бећир (50 година).

Љац (1 к.), од фиса Краснића. Досељени из Малесије кад и Гелићи. – Жуш (6 к.), од фиса Краснића. Досељен као мухаџир 1878. из Жуше у Топлици на куповицу.

Меан (1 к.), од фиса Климената. Као мухаџир из Топлице прво био настањен у пећком крају, па у Дреници, а у Михалић досељен 1917. на купљено имање.

Од Арбанаса су у селу живели неки – Менђићи и – Међуни. Први су изумрли. Други се око 1830. преселили у Вучитрн, а своје имање претворили у чифлик (Чифчи Михалић).

Цигани:

Савићи (4 к., Св. Арханђео). Досељен око 1830. из призренског краја.

Костићи (3 к., Св. Василије). Досељен око 1870. из Брадаша (Лаб).

Дејићи (1 к., Св. Петка) и – Стојановићи (1 к., Св. Никола). Пресељени из Добрева први око 1900, а други 1914.

Славковићи (4 к., Св. Никола). Пресељен из Пестова око 1900.

Димићи (3 к., Св. Никола) и – Милосављевић (1 к., Св. Никола). Досељени 1913. из Лауше (Србице) у Дреници.

Анђелковић (1 к., Св. Никола). Пресељен из Враголије 1918.

Михајловић (1 к., Св. Јован). Пресељен 1924. из Самодреже на женино имање.

Аутоколонисти:

Дамјановић (2 к.) 1913. из Белајине (Топлица).

Петровић (1 к.), – Ивановић (1 к.) и – Попадић (1 к.) 1925. из Блажева (копаонички срез).

Ковачевић (2 к.) и – Радуловић (2 к.) 1925. од Даниловграда.

Вујисић (1 к.) 1925. из Прекобрђа (Доњи Колашин).

Пиндовић (1 к.) 1925. из Никшићке Жупе.

Докнићи (2 к.) 1925. из Голије (Никшић).

Колонисти:

Митровић (3 к.) 1923. из Марковине (Никшић).

Вукобратовић (1 к.) из Врховина (Оточац).

У селу су 1934. живеле 4 куће муслиманских Цигана, од којих је једна живела од коваштва, а друге од радништва. На Косово су дошле с мухаџирима из Топлице. У Михалићу настањене од 1922-1928.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.