Порекло презимена, село Мираш (Урошевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мираш, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Порекло становништва села Мираш, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Мираш (Урошевац)

Порекло презимена, село Мираш (Урошевац)

Порекло становништва села Мираш, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на подножју Жеговца, делом на Мирашком потоку, а делом у долини једног малог потока, десне притоке првог, који долази са Поди Кодрес (827 м).

Разбијеног је типа. Дели се у Џамијску махалу („маала Џамиес“) и Ашанску махалу („маала Ашанве“), тако названу по највећем роду у њој. Удаљење између махала је око пола километра. Куће у махалама су збијене.

На месту Лазина Кишес (Црквени Лаз) има трагова од цркве, коју су преци садашњих најстаријих арбанашких родова затекли у рушевинама, али село, како сада Арбанаси кажу, ти њихови преци нису затекли.

Арбанашки родови:

Даутовић (7 к.), од фиса Битича. Доселио се око 1770. из „Мале Дибре“. Појасеви у 1932. од досељеног претка Даута: Даут, Саит, Садик, Исен 90 г.

Салијовић или Елезовић (2 к.), од фиса Битича. Досељени заједно са Даутовићима из исте области.

Љоић (8 к.), од фиса Тсача. Досељени из Љоје (Скадарска Малесија). Живели најпре у Добротину, па у Робовцу, одакле их је крајем 18. века предак Даутовића узео к себи.

Ашант (10 к.), од фиса Краснића. Пресељени из истоименог рода у Бичевцу. Даља старина им је као код Арбанаса у Бичевцу: – Колесјан у Љуми.

Зећировић (7 к.), од фиса Краснића. Досељен после Ашана из Јажинца (Д. Полог). Даља старина у Малесији.

Рашитовић (3 к.), од фиса Битича. Пресељени из Кишнопоља око 1830. натраг међу своје рођаке. Даља старина у „Малој Дибри“ као код њихових рођака Даутовића у овом селу.

Бајрактаровић (2 к.), од фиса Битича. Досељени из Злобушана (Подрима) кад и Рашитовићи.

Салиоџић (1 к.), од фиса Краснића. Досељен предак као хоџа из Мркоње (Јабланица).

Говорт (2 к.), од фиса Краснића. Досељени из Говора (Јабланица) око 1850.

Рача (4 к.), од фиса Краснића. Досељен као мухаџир 1878. из Раче (Топлица).

Прекадим (2 к.), од фиса Сопа. Мухаџир из Прекадина (Топлица).

Камениц (3 к.), од фиса Сопа. Мухаџир из Каменице (Топлица).

Поисламљени и поарбанашени Срби:

Тара или – Агушовић (1 к.). Мештани, старинци („вендали“) са Косова. У Мираш досељени почетком 19. века и потом прешли у ислам.

Мисиновић (7 к.). Досељени почетком 19. века из Пасјана (Г. Морава) и потом прешли у ислам. Ушли у фис Тсач.

Срби:

Дангубићи (1 к.),

Вртикапа (1 к.),

Глоговац (3 к.),

Лугоња (2к.) и

Витковић (1 к.) 1921. и 1922. из Билеће.

Хајдуковић (1 к.) 1924. из Лике.

Сви су ови родови досељени као колонисти.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top