Порекло становништва села Радинац, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај села.
Радинац лежи у алувијалној равни Мораве, на месту где се стичу река Раља и Језава. Сеоске куће су са обе стране реке Раље и пружају дуж сеоског пута који води од железничке пруге, прелази преко села и иде према Морави, као и поред споредних путева, који на овај излазе.
Воде.
Употребљава се вода са бунара. У селу нема извора. Изван села, у сеоском атару су извори Јелендо и Сегда.
Земље и шуме.
Најбоља имања (њиве и ливаде) су у Дугом Пољу, Старом Радинцу, Горњаку, Пољани, Павловачкој Бари и Иваници. Виногради су у Сегди и Јелендолу а приватни забрани у Шешковцу.
Тип села.
Радинац је насеље збијеног типа и дели се на: Влашку, Горњу и Доњу Малу. Из једне се пралази у другу малу и оне нису ничим физички одвојене.
Изван села су биле појате (трла); било их је доста пре рата, сада их нема.
Старине у селу.
У Павловачкој Бари ископаване су ћерамиде, цреп и цигле.
Постанак села и порекло становништва.
Данашњи Радинац постао је на овоме месту насељавањем породица из Иванице и Старог Радинца. За време Кнеза Милоша у Радинцу је било свега неколико кућа и то у средини данашњег села – у Стублинама, а била је насељена и Иваница, североисточно од села, између Лесковаче и Језаве, као и Стари Радинац, југоисточно од села, између Раље и Језаве. Да би груписао фамилије, кнез Милош је раселио Ивањицу и Стари Радинац и населио их у данашњи Радинац. За време аустријске окупације (1718-1739) Радинац се не помиње као насеље, већ се помињу Павловци; место на коме је било ово насеље зове се Павловачка Бара, а у његовој непосредној близини је и Ивањица.
У селу су ове породице:
–Накарићи (Аничићи), славе Никољдан. Њихов предак Станислав доселио се од Прилепа и настанио у Ивањици, одакле га кнез Милош пресели у Радинац. Имају рођаке у Баваништу.
–Јевтићи (Маркуши), славе Св. Петку. Стара породица непознатог порекла. Становали су у Старом Радинцу, одакле их је кнез Милош преселио у данашњи Радинац.
–Којићи (Петровићи), славе Ђурђиц. Прадед Која се доселио из Старог Влаха и населио у Стари Радинац, доцније у данашњи Радинац.
–Манасићи (Иваничари), славе Никољдан. Непознатог су порекла. Становали су у Ивањици, одакле су прешли у Радинац.
–Огњанци (Огњановићи, Миловановићи, Јанковићи и Станисављевићи), славе Митровдан. Непознатог су порекла. Становали су у Старом Радинцу. Бежали су „преко“ 1813. године.
–Станковци (Јовановићи, Симићи, Стевановићи и Петровићи), славе Никољдан. Прадед Станко је пре 120 година дошао из Разгојне, лесковачки-врањски округ. Служио овде неко време, мало се скућио и довео породицу.
–Ђорђевићи, славе Савиндан. Прадед дошао од Зајечара, одакле је побегао од Турака. Дошао сам, нашао пусте земље па довео и породицу.
–Јоњевска фамилија (Јовановићи, Димитријевићи, Петровићи, Станојевићи и Николићи), славе Никољдан. Деда Јован-Јоња доселио се из Кривеља, зајечарски-црнорречки округ.
–Пироћани (Стефановићи и Живановићи), славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота.
–Милићи, славе Св. Петку. Није познато порекло.
–Микићи, славе Стевањдан. Деда дошао из Марковца, Лепеница.
–Милутиновићи, славе Ђурђиц. Отац се доселио из Липа, Смедерево.
–Ђерговићи (Табачићи), славе Никољдан. Прадед Ђерго дошао из Великог Извора код Зајечара, одакле је побегао од Турака.
–Кузмановићи, славе Аранђеловдан. Предак Коста се доселио из „Грчке“.
–Мартињаши (Николићи), славе Никољдан. Преци се доселили из Лазнице, хомољски-пожаревачки округ. Становали у Иваници.
–Јовановићи, славе Никољдан. „Власи“.
–Адамовићи, славе Никољдан. Старином су из Грљана код Зајечара.
–Пауновићи (Трајићи), славе Ђурђиц. „Крајинци“.
–Јовановићи, славе Никољдан. „Власи“, говоре влашки.
–Вучковићи (Јовановићи), славе Св. Враче. Доселили се из Батуше, Пожаревац.
–Младеновићи, славе Св. Петку. Род су Јевтићима.
–Јанковићи (Јовањевци), славе Никољдан. Доселили су се из Грљана, Зајечар. Стари су им говорили влашки.
–Јањићи, славе СВ. Петку. Доселили се из Лазнице, хомољски-пожаревачки округ.
–Вишњићи (Петровићи), славе Никољдан. Отац био баштован. Доселио се из Драгижева у Бугарској.
–Цветковићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Велике Трнове у Бугаарској.
–Митровићи (Јоњићи), славе Св. Петку. Деда Митар се доселио из Крајине, „Власи су“.
–Крајинци (Марковићи, Јовановићи и Павловићи), славе Јовањдан. Доселили се из Крајине.
–Миловановићи (Крајинци), славе Ђурђиц. Преци су им дошли из Копривнице (крајински округ) у Брежане (пожаревачки округ) па овде.
–Илићи (Петровићи), славе Св. Петку. Деда им се доселио из Црне Горе, најпре у Петрово Село (Крајина), одакле је пре 60 дошао овде и настанио се. Оженио се Влахињом.
–Коцићи, славе Митровдан. Доселили се из Азање.
–Ђорђевићи, славе Ђурђиц. Непознатог су порекла.
–Петровићи (Банатски), славе Лазаревдан. Деда им се доселио од Пирота.
–Нешићи, славе Стевањдан. Род су Микићима, славе, као и они, Стевањдан.
–Николићи (Грбошани), славе Никољдан. Деда се доселио из Удовица (од Симића) а старином су од Куманова.
–Николићи, славе Никољдан. Отац баштован се доселио из Бугарске.
–Мијаиловићи, славе Јовањдан. Крајинци.
–Стевановићи (Милојковићи), славе Никољдан. Доселили се из околине Битоља.
–Трифуновићи, славе Ђурђиц.. Пореклом су из Старе Србије.
–Маринковићи, славе Никољдан. Доселили се из Гњилана.
Село има два гробља; Иваничко и Липско. У Липско се сахрањују и из села Липа.
ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.




7. јануар 2025. у 22:02
Др Драган Илић-Радинац
Па где су моји Вељковци? Наш предак Вељко Недељковић се из околине Пирота доселио у Радинац око 1795. По том Вељку и месту где се настанио тај потез је добио име “Вељковска заграда.” То је једини потез у Радинцу који носи назив по неком мештанину. Вељкови потомци су по њему пренели презиме “Вељковић.” Слава: Лазарева субота. Моја фамилија је понела презиме Илић, по ИЛИЈИ ВЕЉКОВИЋУ(1831-6.1.1862). Од 2010. године радим на издавању монографије која ће се звати “РАДИНАЦ У СРБИЈИ СРБИЈА У РАДИНЦУ.” Узимао сам податке од житеља Радинца (ушао у преко 200 кућа), затим из Написаниа цркве у Радинцу која постоји од 1857. Затим из Написаниа Цркве Вазнесења у Смедереву која постоји од 1833. Потом је на ред дошао АРХИВ града Београда и подаци из Арачких тефтера 1819-1842, па Милановићева књига “Села око Смедерева”… Ова монографија у припреми за сада броји 962 странице, а ниједна фотографија није још убачена, а имам их подоста. У монографији ће бити објављени родослови свих фамилија, као и историјат села које постоји под овим именом од 1456. (значи из време Деспота Ђурђа Бранковића-верификовани податак).
19. мај 2025. у 18:04
Goran
Kad ce biti izdata knjiga?