Порекло презимена, село Бјелај (Босански Петровац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бјелај, општина Босански Петровац. Према књизи Петра Рађеновића, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник из 1925. године. Порекло становништва села Бјелај, општина Босански Петровац. Према књизи Петра Рађеновића, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник из 1925. године. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бјелај (Босански Петровац)

Порекло презимена, село Бјелај (Босански Петровац)

Порекло становништва села Бјелај, општина Босански Петровац. Према књизи Петра Рађеновића, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник из 1925. године. 

ПРЕЗИМЕНА У СЕЛУ: Хоџић, Мумићахић, Зулић, Дурић, Мажић, Реџић, Хусетић, Хркић, Кахрић, Башагић, Пеливановић, Шабић, Бакрач, Селимовић, Ибрахимпашић, Кучуковић, Куленовић, Хасанагић, Мујагић, Салихагић, Драчић, Кликић, Селимчевић, Порчић, Страмица, Векић, Соколовић, Брдар, Џанкић, Милићевић, Болић, Минџиковић, Диздаревић, Сокочанин, Хусетић, Лакић

Границе, положај и тип. Бјелај се савио на чворавом пристранку испод Градине. (770 м.) Она му је заклон до запада. На све друге стране отворени су видици. Мало наниже испод места распрострло се равно и питомо Бјелајско Поље (у ужем значењу). Куће су у месту углавном збијене. Само неколике су се осамиле мало подаље од главне рпе. Куће су некада биле на Градини, у обзиданом предграћу одмах до града. И сада се тамо познају темељи кућа и џамије. Види се и некадашње гробље. Ово градско насеље поруши и попали Хасанага Пећки (1793. г.) Онда градски становници сиђу с кућама на ниже, на садање место. Тако су се примакли ближе њива и поља и добили лаганији приступ кућама.

Привреда и саобраћај. Како оранице тако су и ливаде у пољу, испод кућа. Оранице имају ове називе: Башче, Подови Наплавци, Барјаци, Сарајево, Гечет. — Ливаде: Меће, Главица, Широке Њиве, Калипоље, Демуше, Рустине, Мајдан, Корито Баковац, Кељевац. Пашњаци: Прхово, Шумице, Рустине, Тук Ковиљача. — Дрварење: из Осјеченице и то из ових њених делова: Јованова Коса, Бунарић, Бакрачева Стаза, Калабина Стаза, Павлова Стаза.

Бјелај има изобиља воде, из неколико извора. Но нису толико јаки, да би могли и млинове терати. То су: Поточине, Маџарац, Стубо, Градина, Караула, Јохе. У јесен и преко зиме ови извори отичу према пољу. Тада на њима мељу за кратко време сасвим мали млинчићи. Иначе се меље у Манастиру, Кулен-Вакуфу и Рипчу.

У селу има око двадесет гробаља и једна џамија.

Бјелај је остао подалеко (око 3 килом.) од државног друма ПетровацБихаћ. Путеви преко Бјелајског Поља вежу село за овај друм. Више путева води у планину Осјеченицу. Други вежу Бјелај с околним селима.

Старине. У селу се налази темељ старинске цркве Бјелице. Мисли се, да је по њој и село добило име Бјелај. Зидови су јој сачувани за два и по метра у висину. Зад и малтер исти су као и на граду. По томе би могли бити из истог доба. Предање говори, да је ова црква подигнута на месту, где је погубљен предзадњи босански краљ Тома Остојић. На црквеном темељу налазе се данас две куће Ибрахимпашића. Кад су ове куће прављене, наћен је ту златан крст.

Цело брдо Градина показује трагове некадашњег насеља. Ископавањем 1898. г. наћени су на Градини предмети, који припадају бронзаном добу: (Гласник Зем. Музеја 1902. стр. 233.-4.). Дакле још у преисторијско време ово је место привлачило себи људе. — Од цркве Бјелице до града на врху Градине, води широк друм на завоје. Зарастао је у траву, али се добро види. На врху Градине штрче у вис градски зидови, високи 16 метара, а дебели подруг метар. Јужно платно је срушено. У углу западног и северног зида узидана је висока округла кула-табија. Ту је до дољанске буне (1858. г.) било неколико топова. Предграће је захватало повелик простор испред града. Сад му се познају само темељи. Град и предграће имали су у дуљину 440 метара, у ширину 270 метара. По народном предању град су зидали „Угри“.

Bjelaj

Западно од Бјелице а северно од града, преко увале куда тече поточић Јохе, налази се овиши брежуљак Иванково Брдо. На врх брда виде се зидине куле, ваљда неког властелина Иванка. Увала, западно од града, где је више извора, зове се Караула т. ј. стражарница. — И ови називи и још заостали трагови овде говоре о давнашњем животу и делатности људској, много друкчијој него ли је данас. — Градина у Осјеченици у „стећој планини“ с једне стране има зида за два људска боја. Иначе је обрасла шумом.

Порекло и јакост породица. Бјелај је чисто муслиманско насеље. До окупације (1878. г.) било је у њему више кућа и становника, него ли данас. Одонда су се Бјелајци расељавали у више махова, понајвише у Турску. Сваки покрет за сеобу налазио би и овде одзива и одвојио по коју породицу из прадедовске постојбине. Већина бјелајских породица су личке избеглице, као што је случај и код Петровца. Налазе се овде неколике породице, за које се тврди, да су одавно дошле из Турске. То би били по пореклу прави Турци. Но ове тврдње нису баш најпозуданије.

Данас живе у Бјелају ове породице:

Хоџић — пет кућа, Дошли врло давно из „Анкоре“, у Анадолу, као војници. Звали се некада Даутовићи. Било им у породици седам хоџа па се прозвали Хоџићи. Доста их се раселило. Тако их има у Скопљу (босанском) тринаест кућа. Има их и у Тодорову код Велике Кладуше. Ови су се прозвали Табак.

Мумићахић — три куће. Дошли врло давно из Анадола.

Зулић — шест кућа. Населили из Удбине.

Дурић — једна кућа. Доселили из Лике.

Мажић — једна кућа. Доселили из Лике.

Реџић — једна кућа. Настанили се овде пред 100 година. Живели на Сокоцу код Бихаћа. Овде преко лета држали стоку, па се временом настанили стално.

Хусетић — две куће. Дошли овамо из Анадола, кад је „чинио фет Каменград.“

Хркић — три куће. Прешли овамо из Кулен-Вакуфа пре 80 година. Звали се Милићевић. Милићевића има у Вакуфу и сада.

Кахрић — три куће. Дошли давно из Анадола.

Башагић — две куће. Дошли из Анадола.

Башагић — једна кућа. Преселили овамо с Авале изнад Кулен-Вакуфа.

Пеливановић — четири куће. Преселили из Лике. Звали се пре Зулићи. Био неки од њихових пеливан (хрвач) па се по њему прозову Пеливановић.

Шабић — две куће. Доселили из Лике.

Бакрач — пет кућа. Населили из Мутилића у Лици. Има их тамо и сада. Кад су ови из Бјелаја ишли у Обровац по со, преноћивали су у Мутилићу код својих роћака.

Селимовић — три куће. Населили из Лике.

Ибрахимпашић — шест кућа. Ово је беговска породица од колена Куленовића. Преселили овамо из Рипча пре 150 година. Док је Лика била турска, Ибрахимпашићи су живели у Лапцу.

Кучуковић — једна кућа. Доселили из Лике.

Куленовић  Робинић једна кућа. Потекли од робиње хришћанке, коју је неки Куленовић узео за жену, па добили предевак Робинић.

Куленовић Бајбутовић — једна кућа.

Куленовић — једна кућа.

Хасанагић — три куће. За њих се говори да су чак из Индије.

Мујагић — пет кућа. Дошли из Азије. Били агалучари.

Салихагић — три куће. И ови су по казивању из Азије. Били агалучари.

Драчић — две куће. Старином су из Драча. Тамо нешто починили, због чега су морали бежати. Сигурно су арнаутског порекла.

Кликић — једна кућа. Биће да су дошли из Лике.

Селимчевић — једна кућа. Преселили овамо из Воћенице пре 60 година.

Порчић — три куће. Доселили из Лике.

Страмица — једна кућа. Преселили амо из Клис, код Кулен-Вакуфа доста давно.

Одскора постоје у Бјелају и три православне куће:

Векић — једна кућа. Славе Св. Стевана. Доселили пре три године из Цимеша.

Соколовић — једна кућа. Славе Ђурђевдан. Населили пре 4 године из Рипча. Старином су од Чајнича. Звали се некада Глођајић.

Брдар — једна кућа. Славе Алимпијевдан. Населили пре 12 година из Малих Стјењани.

Из Бјелаја су одселиле у Турску ове породице: Џанкић (две куће), Милићевић (1 кућа), Дурић (две куће), Болић (две куће), Хркић (три куће), Драчић (две куће), Пеливановић (две куће), Минџиковић (две куће), Диздаревић (две куће), Сокочанин (једна кућа), Хусетић (три куће), Лакић (две куће).

ИЗВОР: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top