Poreklo stanovništva sela Donja Sudimlja, opština Vučitrn (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je u podnožju Kopaonika, na Sudimskoj reci, pred njenim izlazom u polje, oko 2 km istočno od Vučitrna, i na strani jedne suve doline, na 1 km istočno od glavnog seoskog dela.
Razbijenog tipa. Deli se na Gornju mahalu (u suvoj dolini) i Donju mahalu (po dnu doline Sudimske reke). Gornja mahala je zbijena, a Donja mahala ima tri malo izdvojene grupice.
Do oslobođenja Toplice u Donjoj Sudimlji su živeli Srbi. Svi su oni imali svoju zemlju, pa su je neki prodali doseljenim muhadžirima iz Toplice, a neki izvršili razmenu svoje zemlje sa zemljom muhadžira u Toplici i iselili se u Toplicu. U selu još stoji groblje tih Srba.
Arbanasi muhadžiri iz 1878. iz topličkih sela:
U Gornjoj mahali:
– Rašić (4 k.), od fisa Šalje, iz Rašice.
– Trnav (2 k.), od fisa Gaša, iz Trnave.
– Svačali (1 k.), od fisa Sopa, iz Svarče.
– Planali (1 k.), od fisa Tsača, iz V. Plane; ,
U Gornjoj mahali:
– Grđalije (11 k.), od fisa Krasnića, iz Resinca. Ovaj je rod izvršio razmenu imanja sa zatečenim Srbima.
– Žuša (1 k.), od fisa Tsača, iz Žuše.
– Kostanic (2 k.), od fisa Beriša, iz Kostanice.
– Sogonjev (1 k.), od fisa Škerlja, iz Sogonjeva.
– Spanca (1 k.), od fisa Škrelja, iz Spance. Kao muhadžir živeo u Labu, odakle se doselio 1910.
– Grgur (1 k.), od fisa Krasnića, iz Grgura. Kao muhadžir živeo u G. Sudimlji, odakle se preselio 1933.
– Bunjak (1 k.), od fisa Krasnića, iz Poturčelja. Živeo kao muhadžir u G. Sudimlji, pa u Novom Selu Begovom, odakle se doselio 1911.
Autokolonisti:
– Milenčići (2 k.) 1913. iz Osredaka (Brus, Srbija).
– Knežević (1 k.) i – Todorović (1 k.) 1922. iz Brđana (Brus).
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)