Порекло презимена, село Доња Брњица (Приштина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доња Брњица, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Порекло становништва села Доња Брњица, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Доња Брњица (Приштина)

Порекло презимена, село Доња Брњица (Приштина)

Порекло становништва села Доња Брњица, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Село је у подножју Голака, на Сићевачкој реци, у проширеном делу њене долине при излазу у косовску равницу.

Село је збијеног типа. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу махалу.

Родови:

Јовићи (3 к., Св. Никола), старинци.

Старинци или Ракићови (15 к., Св. Петка). Старинци су из села, али „мрдали“ – селили се у Ливађе и враћали натраг.

Прнзаћи (8 к., Св. Јован Крститељ). И они „мрдали“ – бежали у Мазгит за време чуме, иначе такође старинци.

– Само су ова три стариначка рода имала своју земљу, иначе су сви други, као досељеници, подвргавани чифчиству.

Џепари (7 к., Ђурђиц). Доселили се око 1860. од Пећи, одакле су избегли „од крви“. Четири куће овог рода се по досељењу мухаџира иселило у Топлицу.

Митровићи (2 к., Ђурђиц). Старином је са Косова, из вучитрнског краја, а у Д. Брњицу се преселио из Раскова.

Бошић (1 к., Св. Тома). Пресељен из рода Менића у Црвеној Водици 1914.

Димић (1 к., Св. Тома). Пресељен из рода Бакшићана у Бресју око 1905.

Поповић (2 к., Мала Госпођа). Досељен из Дренка (Дебар) за бугарске окупације у првом светском рату као службеник. Друга кућа досељена доцније, 1926.

Арбанаси мухаџири:

Тмавалија (1 к.), од фиса Краснића. Као мухаџир се из Тмаве у Топлици иселио у Сибовац у Лабу, одакле је 1904. прешао у Д. Брњицу.

Престреш (2 к.), од фиса Гаша. И он досељен из Топлице, из села Престреша, у Лаб, одакле је 1906. прешао у Д. Брњицу.

Године 1933. је у селу живело 5 породица муслиманских Цигана, које су живеле од надничарства и наполичарства. Свих пет породица је становало у туђим кућама.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_________

ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. Приредио члан форума Порекло Гиле:

Село ДОЊА БРЊИЦА 

Село је имало 28 српских кућа са 175 чланова. Толико је било и албанских, сви осим једног домаћинства били су мухаџири од пре анексије.

Шест Срба је имало своју земљу: Станоје Јовановић 5 чланова, Михаило Ћирковић 7, Максим Крстић 14, Тома Димитријевић 10, и Дена Стојановић 4.

Са својом и агином земљом била су следећа домаћинства: Милић Маринковић 11 чељади, Цветко Миладиновић 16, Јован 10, Стојан 4 и Стојко 2. Никола Лекић 6, Драга Николић 6 и Тома Димитријевић 10.

Потпуних чифчија било је 15 кућа. Агалари потпуних чифчија и они који су поред своје обрађивали и туђу земљу били су већином из Приштине, и сви доброг имовног стања. Највише чифлука је имао Али-ефендија.

Од потпуних чифчија његове чифлуке су обрађивала три Ђорђевића: Сента 3, Симеон 7 и Мирко 3, затим, Танаско Мирковић 5, Стојан Витковић 6, Зарко Милетић 6, Дана Бојковић 10, Михајло Јефтић 2, стојко васић 5, Драга 4, Никола мирковић 5, Стојан 10 и Младен Перић 7. Аџи-беј је имао две потпуне чифчије: Петка Стојановића 3 и Миливоја Митровића 3 и три која су имала своју земљу: Стојка Миладиновића, Николу Лекића, Дррага Николића. Из Приштине су билии чифлуксахибије: Сабит-ефендија и Мула Асан Тулбедар, чије чифлуке је обрађивао Милић Маринковић. Аги Али-ефендији и Мула Асану чифчија био је Јован Миладиновић, који је имао и своју земљу. Имање Махмута Приштине обрађивао је Стојан миладиновић и он јеимао своју земљу. Свој чифлук имао је Станоје Јовановић из овог села. Био је слабог имовног стањ. Његов део земље обрађивао је Цветко Миладиновић. сва Српска домаћинства била су слабог имовног стања, и чифчије и власници земље. Куће и дворишта нису имала домаћинства Николе Лекића, Дане Бојковића, михаила Ћирковића, Николе Мирковића, Петка Стојановића, Миливоја Митровића и Малдена Перића. Чифчије које су радиле агинску земљу нису памтиле од које године су је обрађивали. У плаћању пшореза није било уједначености. Порез су плаћали агалари: сабит-ефендија, Мула Асан Тулбедар, Станоје Јовановић, Али-ефендија Мула Асан и Мамут Приштина. Аџи-бег је почео 1879. године да плаћа порез уместо својих чифчија, а Али-ефендија од 1908. године.

У овом селу било је 125 дана плуга у својини чифчија и 210 агаларских (Извештај учитеља Јована Поповића): Милић Маринковић 7 своје а 8 агине земље, Миладиновић Цветко 9, 2, Јован 7, 10, Стојан 2, 3, Стојко 2,2, Дана Стојановић 15, Никола Лекић 5,6, Драга Николић 3, 4, Јовановић Станоје 2, Стеван 18, Михаило Ћирковић 8, Максим Костић 30, Тома Димитријевић 12, 2.

Агаларске: Ђорђевићи: Сента 9, Симеон 6, Марко 16, Танаско Мирковић 10, Стојан Витковић 12, Зарко Милетић 6, Дана Бојковић 16, Михаило Јефтић 10, Васић Стојко и Драга по 16, Мирковић Никола 12 а Стојан 14 и по 10 Петко Стојановић, Миливоје Митровић и Младен Перић.

За војску су били спремни: Максим Костић – Ракић, Веселин Максимовић, Тома и Риста Димитријевић – Ракић, Танаско Ракић, Михајло Ћирковић, Михајло Јефтић, Дана Бојковић, Драга Васић, Стојко Васић, Петко Стојановић, Зарко Милетић Никола и Стојан Мирковић, Марко, Аксентије и Симеон Ђорђевић, Стојан Витковић, Коста Димић, Станоје Ванић, Никола Лекић, Танаско Мирковић, Дана Стојановић, Милић Маринковић, Јован, Стојан, Станоје и Стојко Миладиновић, Цветко Милановић, Денко Перић.

Аге нису имале тапије на земљу. Срби су давали четвртину а до 1908. петину, али су тада плаћали порез. Албанци чифчије радили су тада под истим условима као и Срби. Није било уговора, нити су их аге тражиле а ни нарочитих услова. Аге су постале „као и сви Турци“.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top